мораш се навикнути да ходаш спорије, да се опрашташ од онога што си био и поздрављаш онога што си постао.

Тешко је старење; морате прихватити своје ново лице и поносно показати своје ново тело, ослободити се стида, предрасуда и страха који долази са годинама, дозволити да се деси шта год да се деси, дозволити онима који треба да оду, да оду, и дозволити онима који желе да остану, да остану.

Не, старење није лако. Мораш научити да не очекујеш ништа ни од кога, да ходаш сам, да се будиш сам како те особа коју видиш у огледалу не би заробила сваког јутра, и да прихватиш да свему долази крај, укључујући и живот, и да знаш како да се опростиш од оних који одлазе и да се сетиш оних који су већ отишли, и да плачеш док не будеш празни, док се изнутра не осушиш, како би могли да расту нови осмеси, други снови и нове чежње...

   I Z L A Z   

@ Lazar

---