Poklanjam ti svetlost, što prolazi kroz plave morske dubine i otvara ti vrata od mog srca, sto skriveno je u tim prostranstvima svetla …
Poklanjam ti zelju i strpljenje da ih čuvas grudima dok ne budu dovoljno jaki da te povedu putevima kojima želis da kreneš ….
Poklanjam ti kisu da sakrije suzu, koja bi nekada mogla da krene kad tuga obasja tvoje lice, iako si ti jaka znam ja to, ali ipak poslacu ti svoj dlan da sakrije tvoje lice dok places u svojoj tisini …
Poklanjam ti zvezdu da te čuva kad ja nisam tu i da te uvek prati da ne lutas sam dok trazis puteve svoje sudbine …
Poklanjam ti šapat kojim se otkljucavaju snovi …
Poklanjam ti vetar ako ponekad pozeliš da pobegneš odavde da te odnese tvojoj želji, koja ce bar na trenutak tvoje snove da pretvori u stvarne iluzije …
Poklanjam ti trenutak, tvoj trenutak, da zastaneš i pogledaš iza sebe, da odredis smer svog kretanja i da se ne izgubis u toj trci za vremenom …
Da me bar jednom poslušaš i malo se odmoris ...
Poklanjam ti tajnu da se utopis u njenoj senci i da je čuvaš večno u svojim uspomena …
I na kraju ... Poklanjam ti na dlanu jednu kap nade, malenu ali dovoljno veliku da napiše želju, nju moraš da poželiš sama...
... Koja stvarno želim da ti se ostvari …

   I Z L A Z   

@ Lazar

---