Осмехнуla сам се.

Не.

Урадила је нешто много опасније.

Научила је моје срце какав је осећај код куће

а онда је живот одузео дом.

Од тада сам упознао лепа лица, љубазне душе и људе којима је искрено било стало.

Али моје срце никада није тражило другу особу.

Непрестано је тражило осећај који је нестао са њом.

Људи кажу да време лечи све.

Не слажем се.

Време не враћа оно што је изгубљено.

Једноставно вас учи како да носите његову тежину, а да свет то не примети.

Да љубав има крај, отишао бих даље пре много година.

Али права љубав се не завршава.

Мења своју адресу

из нечије руке, у нечије сећање.

И сећања

никад не научи како да умреш

   I Z L A Z   

@ Lazar

---