O muškoj psihologiji često se govori previše površno i pojednostavljeno, kao da su muškarcima potrebni samo hrana, mir i odsustvo problema. A u stvarnosti je većina muškaraca emocionalno mnogo složenija nego što se obično misli. Samo što su ih od detinjstva predugo učili da kriju osećanja, da se ne žale, da ne pokazuju slabost i da se ponašaju kao da im ništa posebno ne treba osim poštovanja i tišine.


Ali iza te spoljašnje suzdržanosti vrlo često se krije sasvim obična ljudska potreba da budu voljeni, potrebni i prihvaćeni bez stalne borbe za to pravo.


I muškarcima je potrebna toplina. Žele da osećaju da ih kod kuće ne procenjuju svakog trenutka, ne porede sa drugima, ne testiraju njihovu izdržljivost i ne pretvaraju vezu u beskonačan ispit.

A najzanimljivije je to što se mnoge veze ne raspadaju zbog nedostatka ljubavi, već zato što ljudi jednostavno ne umeju da jedno drugom pruže mir i spokoj kada su zajedno.

1. Muškarcima je teško da žive u atmosferi stalnih zamerki
Posle napornog dana čovek se kući ne vraća samo fizički umoran. Ogroman broj muškaraca svakodnevno živi u stanju unutrašnje napetosti: odgovornost, posao, potreba da sve rešavaju, očekivanja okoline, strah od grešaka, finansijske brige.

Zato dom za muškarca postaje mesto gde njegova psiha želi da predahne.

I kada ga umesto mira dočekaju stalna ispitivanja, uvrede, svađe ili emocionalne provere, u njemu postepeno počinje da se gomila umor od samog odnosa.

Problem pritom nije ni u samim konfliktima. Svađaju se apsolutno svi parovi. Mnogo je gore kada čovek ima osećaj da pored voljene osobe stalno mora da se pravda, brani ili strepi od nove emocionalne eksplozije.

Muškarac može dugo da trpi napetost, da ćuti i da se pravi da se ništa ne dešava, ali emocionalno udaljavanje u takvoj vezi počinje mnogo pre samog raskida.

2. I muškarcima je potrebna pohvala
Mnoge žene iz nekog razloga veruju da je podrška posebno važna deci ili njima samima, dok muškarac navodno mora po prirodi da bude jak i da bez problema živi bez emocionalnog odobravanja.

Ali muška psiha veoma zavisi od osećaja sopstvene vrednosti.

Muškarcu je važno da oseća da ga primećuju, cene, poštuju i da ne vide samo njegove greške, već i trud. I ne radi se o stalnom laskanju ili beskrajnom divljenju, već o jednostavnim stvarima koje iz dugih veza nekako brzo nestanu.

Reći „hvala“.
Primetiti trud.
Podržati u teškom periodu.
Podsetiti čoveka da je pored njega mirno i lepo.

Muškarci retko traže pohvalu rečima, ali veoma snažno osećaju njeno odsustvo.

Kada su pored njih samo kritika, nezadovoljstvo i zamerke, čovek se postepeno emocionalno zatvara, jer je psihi teško da živi tamo gde te uglavnom primećuju samo kada pogrešiš.

3. Ponižavanje pred drugima uništava poštovanje
Verovatno je jedna od najbolnijih stvari za muškarca da se oseti poniženo pored voljene žene, posebno ako se to dešava pred drugim ljudima.

Sarkazam, podsmeh, grube primedbe, javne zamerke, pokušaji da se muškarac prikaže kao glup ili slab — sve to deluje kao sitnica samo onome ko se nikada nije susreo sa takvim odnosom.

Za mušku psihu poštovanje je jedna od ključnih potreba.

I ovde nije stvar u ponosu ili želji za dominacijom. Čoveku je jednostavno veoma teško da oseća bliskost tamo gde se njegovo dostojanstvo redovno povređuje.

Mnoge žene u trenutku emocija čak ni ne primećuju koliko snažno mogu da povrede muškarca javnim ponižavanjem. Posle takvih situacija odnos počinje tiho da se raspada, bez velikih skandala.

Jer ljubav bez poštovanja ne traje dugo.

4. Podrška je muškarcu važnija od savršenstva
Muškarci ne očekuju uvek da žena bude idealna, besprekorno lepa, beskrajno mudra ili potpuno bez mana. Mnogo im je važniji osećaj da je pored njih osoba koja se u teškim periodima života ne pretvara u protivnika.

Kada se muškarac suoči sa problemima, neuspesima ili sumnjama, važno mu je da ne oseća pritisak, već podršku.

A podrška ne znači beskrajno divljenje svemu što radi. Više se radi o unutrašnjem osećaju: „Mi smo zajedno, a ne jedno protiv drugog.“

Čak i u svakodnevnim sitnicama to ima veliki značaj.

Ako je muškarcu važan neki hobi ili interesovanje, nije potrebno potpuno deliti njegova interesovanja da bi se sačuvala bliskost. Dovoljno je da se ne omalovažava ono što čoveku donosi radost.

Jer stalna kritika interesovanja, navika i želja postepeno pretvara odnos u mesto gde čovek ne može da bude ono što jeste.

5. Muškarci žele da se dopadaju svojoj ženi
Koliko god muškarci pokušavali da pokažu da izgled nije naročito važan, pažnja i želja voljene žene za njih imaju veliki značaj.

Muškarcu prija da oseća da žena pored njega vodi računa o sebi ne samo zbog drugih ljudi, već i zbog njega samog. I ovde se ne radi o idealnim proporcijama, skupoj odeći ili beskrajnoj trci za mladošću.

Privlačnost u vezi se u velikoj meri gradi na međusobnoj pažnji.

Kada ljudi prestanu da primećuju jedno drugo kao muškarca i ženu, odnos postepeno počinje da se svodi samo na zajednički život i svakodnevicu.

I nije stvar samo u izgledu. Mnogo više privlače iskreno interesovanje, toplina, lakoća i želja da ostanu bliski ljudi, a ne samo cimeri u istom stanu.

6. Muškarci žele da osećaju da su potrebni
Verovatno je jedna od najdubljih muških potreba osećaj da je pored vas zaista potreban.

Ne kao funkcija, ne kao izvor novca ili koristi, već kao čovek pored kog se žena oseća mirnije, sigurnije i srećnije.

Mnogi muškarci veoma bolno doživljavaju situacije u kojima se njihova uloga u vezi kao da se briše. Kada žena pokazuje potpunu ravnodušnost prema njihovoj pomoći, podršci, pažnji i prisustvu, psiha to počinje da doživljava kao sopstvenu nepotrebnost.

Ali ovde je važno razumeti jednu stvar: zdravi odnosi ne grade se na zavisnosti niti na glumljenju slabosti.

Muškarcu nije potrebna bespomoćna žena. Mnogo više ga privlači spoj unutrašnje snage i sposobnosti da ostane topla, iskrena i emocionalno otvorena.

7. Muškarci se umore od toga da stalno budu jaki
O tome se retko govori naglas, jer društvo i dalje od muškaraca očekuje izdržljivost, sigurnost i emocionalnu suzdržanost, ali ogroman broj muškaraca se veoma umori od potrebe da stalno budu oslonac svima.

I njih je ponekad strah. I njima je nekad teško. I njima su potrebni podrška, razumevanje i mesto gde ne moraju stalno da glume snagu.

Zato istinski blizak odnos za muškarca nije pitanje idealne žene niti samo životne udobnosti.

To je osećaj koji ima pored određene osobe.

Kada može da se opusti.
Kada ne mora da igra ulogu.
Kada ga nije strah da pogreši.
Kada je voljen ne samo zbog snage, uspeha ili korisnosti.

Verovatno je jedna od najpotcenjenijih stvari u odnosima to što se muškarci mnogo jače vezuju ne za najlepšu ili „najpraktičniju“ ženu, već za onu pored koje nestaje osećaj stalne unutrašnje borbe i pojavljuje se retko, dragoceno osećanje:

„Ovde me ne lome — ovde me prihvataju.“

Šta biste vi još dodali?

   I Z L A Z   

@ Lazar

---