"Volim da imam dovoljno vremena za sebe. Volim da me niko ne: pritiska, očekuje, zahteva, diže ton, izvoljeva, nečka, menja dogovoreno, da ne zna šta hoće, da me sputava, da me ispituje, da sumnja, da ćuti, da je mrgud, da zahteva, da moram...
Da, čuo sam taj termin koji je jako lepo opisan, vrlo kratko: "Namorao sam se!"
Tako nekako.
I sada imam svo vreme ovog sveta samo za mene. Nikome ne moram da polažem račune. Mogu mirno da ostavim pola čokolade koje će me i naredni dan čekati na istom mestu, baš kao i bačene čarape ili zaboravljena česma koja kaplje!
Posao mi da radim ljudima horoskope, da im pomažem po raznim pitanjima, pa i dosta pričam. Ali, eto, dođe mi dan kada hoću ceo dan da ćutim. Hoću da ne izlazim. Hoću da me nioko ne zove. Hoću da me niko ne prekida u mojim mislima. Hoću da odem gde mi se hoće. Ili da ne odem ako mi se neće. Hoću da kupim sebi novu garderobu. Najlepšu. Za mene mora biti najlepša garderoba. Nove cipele, nov Ajfon, nov kompjuter, nov nameštaj. Selim se uskoro. Za mene mora biti sve tako da me oraspoloži. Jer samo tako se osećam živim. Samo tako za mene život ima smisa.
Živim sam. Svoje životno zadovoljstvo nisam našao ni sa jednom ženom. Nikoga ne krivim. A sebe najmanje. Naprotiv. Ja sebe samo nagrađujem. Odem za Kanadu, u Pariz, na Cejlon, u Kinu, U Vijetnam, na Tajland, na Madagaskar, na Korziku, ili na kafu u Budimpeštu. Sam ili s nekim. Svejedno. Sve to radim da bi meni bilo lepo. Ne radim ništa zbog drugih, a ni zbog terbe. Ja sam sebe znam da razonodim i da mi bude lepo. To ljudi kažu da sam "sam sebi dovoljan". Da, baš.
Tri stana sam ostavio deci, novac, kola i plaćao fakultete. Sada imaju svoju decu, i to moraju da odrade isto kao i ja - sami sa svojim supružnikom. Babe i dede kvare decu i posle deca dobijaju batine. Nervira me kada deci mame osmehe s jednom bananicom od 20 dinara. To je mnogo tružno. Znam da veliki broj ne zna šta će sa sobom, pa čuvaju unuke. Ja nisam taj tip. Ja pišem knjige. Radim kad imam inspiraciju, ležem kada hoću, ustanem kada hoću, sviram i pevam kada hoću i gde hoću. S kim sam i gde sam, to samo ja odlučujem. Kao i ceo dan, koji osmilim veče pre njega. A ujutru radostan obiđem svoju baštu, izljubim se sa cvećem i zaputim se u prirodu.
Ljubav i seks. Pozitivan. A i zaljubljen sam u jednu. Zaigra mi srce kada je vidim. Ali mislim da ona to ne zna. Pa i sada ako pročita, neće biti sigurna da na nju mislim. Neće možda nikada to ni saznati, jer je to teret. Pitanje je da li svako može da nosi taj teret zaljubljenosti i da bude voljen. Čudite se? Ma većina se boji da bude voljena jer onda mora da podeli sebe. JA taj element deljenja sebe nemam. Volim toplinu i blizinu suprotnog pola. I to samo dok to osetim i kod nje. A potom mirno završimo uz kafu. Dužina povezanosti zavisi od toga šta partner podrazumeva da je svaki dan bolji nego juče. Ne može to svako. Znam. Većina se nadrkana budi. Katastrofa. Ružno. Ružno. Katastrofa...Neprimereno..
Kada si sam, nikome nisi teret. I kada si sam, niko ti nije teret. Ne moraš da pamtiš sve datume, da spremaš posebna iznenađenja za dan zaljubljenih, da uvek izgledaš savršeno, očešljan, da imaš parfem na sebi, ili dezodorans. Kada si singl možeš sebi da priuštiš vikend koji ćeš ceo provesti u spavaćici, gledajući filmove i serije, sa tanom klope u krevetu, bez osećaja da moraš da oduševiš nekoga garderobom, savršenom frizurom, parfemom. mestom gde ćeš ga izvesti i zabavljati. Ja volim sam sebe da zabavljam.
Dvadeset godina živim sam i imam solidan broj prijatelja, koji znaju da ne mogu da me zovu kada im padne na pamet ili da pokucaju na vrata. Za to sam se "izborio". Svoju slobodu ne dam nikome. Sa svakim mogu bilo šta, jer kada si sam prošire ti se horizonti, i onda umereno i bez napertosti, očekivanja i opterećenja si sa suprotnim polom. Tražiš od njega isto ono što ti možeš da priuštiš njemu. Ali moraš da znaš da uvek imaš rezerve u sebi za još toliko. Svojom širinom razumevanja ti umeš sa svakim. I to je ključno u nizu pozitivnosti svojih ispoljavanja koje očekuješ i od drugih. Ta potreba je definisana mnogo pre nego što si se odlučio na korak da živiš sam.
Živeći sam, ostvario sam svoju želju da napišem 10 knjiga. Napisao sam ih devet, i upravo pišem i tu koju sam sebi dao reč. I zato ja nemam vremena "da pričamo". O čemu da pričamo? Zašto da pričamo? Zato što je nekome dosadno? Zato što ne zna šta će sa sobom? Što ima problem koji ne zna da reši? Da, da, može, ako se dogovorimo, ako imam vremena, ako nije smarač, ako nije davež, ako mu priče nisu prazne, ako ne puši, ako ne pije alkohol, u suprotnom ne može.
Eto, možda ste saznali dosta toga o meni. Ali ne bih da vas razočaram, jer to nisam ja. Ja jesam iza svega napisanog. Jedno je ono iznutra čoveka, a drugo je maska kojom se predstavlja svetu.
Lažna slika pojavnosti. Eto sada znaš nešto više o meni, ali se ne zanosi da me znaš. To što sam pisao je podstaknuto razlozima pre nego što sam počeo sam da živim. Zato..."
I eto dragi moji Fejsbukovci, tu je kraj teksta. Izgleda fali zadnja stranica - još jedan list. Uvek ti je to tako u životu - samo malo ti treba... Tekst sam našao na jednoj klupi na Adi. Verovatno ga je neko zaboravio. Ja ću mu drage volje vratiti, ako mi se javi i ako mu vi kažete da je kod mene i ako ga prepoznate iz ovog teksta.
Hvala vam unapred.
P.S. i sutra ću biti na Adi, na istom mestu, pa možemo da popijemo pivo.
Kiss

   I Z L A Z   

@ Lazar

---