Да ли сте приметили драматичне промене после 60. године? Шта бисте волели да сте знали 10 година раније да бисте се припремили за то?

Имам 74 године и цело тело ме боли.

Почео сам да трчим пре четири године након што сам се преселио у Калифорнију на место са лепом климом и радим вежбе за јачање колена, леђа и кукова. Моје здравље је сада много боље у поређењу са временом када сам био гојазан у раним шездесетим, након времена када сам могао да једем било шта без икаквих проблема. Али када пређете 50 година, то више не можете. Чињеница да сам могао да једем скоро све и да останем на нормалној тежини више не функционише.

Трчим 6,44 км сваког дана, по киши, граду, снегу, па чак и на празнике, али једног дана мој осамнаестогодишњи унук је погинуо у саобраћајној несрећи током јаког пљуска. Трчао сам прилично далеко од куће када сам осетио да ће се нешто десити и знао сам да морам да се вратим кући. Да, било је ирационално, али је постојало.

Ових дана могу да трчим или ходам, али мој лимит је око једне миље, понекад око две миље.

Хладно време и киша ме раније не би зауставили. Али сада мрзим да излазим напоље по хладноћи и киши. Осим тога, киша ме само подсећа на смрт. Ипак, намеравам повремено да вежбам.

Код жена (а и код мушкараца, мада не тако драматично), кости могу постати истањене и крхке. Једини начин да се то спречи јесте вежбање које подржава телесну тежину. Трчање је било добро за моје кукове. Али ако сам стално удобна код куће, скоро да могу да чујем како ми се кости жале. Зато шетам по згради у којој живим.

60? Још увек сам радио. Онда, непосредно пре кризе 2008. године, изгубио сам посао у 63. години. Волео сам свој посао. Паничио сам при помисли да сам незапослен, а због мојих година нико ме није хтео запослити. Радио сам неколико послова са скраћеним радним временом, али један сам толико мрзео да се нисам могао вратити, па сам једног дана нагло дао отказ. Не би требало то да радиш. Нећеш моћи да користиш накнаду за незапосленост неко време.

Имам 74 године, фарбам косу, смршао сам 18 килограма, могу лако да ходам, не пијем нити пушим, и имам добар вид и слух. Сви који чују да имам 74 године кажу да не могу да верују. Мој ум је оштар, чак имам и систем за памћење ствари попут кључева. Сви понекад забораве где су оставили кључеве, зар не?

Ево неколико савета за све који старе: Наставите да се крећете. Наставите да ходате.

Имала сам среће да никада нисам имала дијабетес нити било какве озбиљне болести. Међутим, осећам бол. Боле ме леђа, ноге, а понекад ме боле и руке. Али то није све време. Имам лекове против болова, па их узимам умерено. Моја мајка је имала рак дојке када је имала 73 године. Плашила сам се да напуним 73 године, па сам осетила олакшање када сам прешла ту прекретницу. Сваке године идем на мамографију откако сам напунила 40 година. Много тога се дешава у овим годинама, али сам захвална што сваког дана када се пробудим, могу да разговарам са пријатељима са осмехом и да обожавам своје унуке. И обећавам себи да ћу поново ићи на трчање по сунчаним данима.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---