Давно сам научио једну ствар: Немамо контролу над својим срцем, али да ли ћемо остати у нечијем животу или не, у нашим је рукама.


Дуго сам заљубљена у своју најбољу другарицу. Гледала сам је како пролази кроз сваку фазу - као што је како се суочавала са својим најмрачнијим данима, како је сваког дана постајала све јача и како је постизала ствари својим напорним радом. Поносна сам што волим некога ко је тако искрен и чистог срца.

Али највећа истина је следећа: ја нисам њен „тип“. Увек ми је говорила како жели да изгледа њен животни партнер.
Кад год прича о својим романтичним сновима, ја је слушам у тишини, осмехујем се у себи и питам се, јер знам да се не уклапам у оно о чему је причала. За њу сам само добар пријатељ и особа којој слепо верује.

У почетку је било веома болно. Када је причала о неком другом, или када сам схватио да ме никада неће гледати онако како ја њу видим, осећао сам се као да се нешто у мени ломи.

Али временом сам прихватио чињеницу да ће она увек бити у мом животу као пријатељица. И искрено, не желим да изгубим наше дивно пријатељство. Барем ће увек бити у мом животу као најбоља пријатељица.

Никада јој нећу рећи колико је волим. Зато што је она тако фина девојка коју сам икада упознао и ако би сазнала, осећала би се кривом због мене. Трудиће се да ме не повреди, а ја не желим да јој због мене буде било какав терет. Не желим љубав заузврат - само желим њено пријатељство, које већ имам.

Не жалим што је волим. Има тако лепу душу да би се свако заљубио у њу. Целе ноћи сам се молио да пронађе мушкарца о коме сања. Дана када буде најсрећнија у свом животу, можда ће се тог дана и моја осећања смирити.

Не брини за мене, једног дана ћу упознати некога ко је створен за мене. Онда ћемо можда обоје сести заједно и смејати се овоме. Онда ћу јој рећи колико ми се свиђа.

Али до тада, чуваћу то у тајности. Срећан сам, и само желим да и она буде веома срећна у свом животу.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---