Не знам зашто...

Разговарамо сваки дан, али ипак имам осећај као да све ствари у мом срцу никада не допиру до тебе.

Не само да ми се свиђаш... Осећам те у себи сваког дана, сваког тренутка. Понекад се чини као да нисмо две одвојене особе, већ две половине исте душе.


Један твој поглед ми улепша цео дан. А твој осмех... шта да кажем о томе. Не знам зашто си тако дивна. Колико год те гледам, моје срце се никада не задовољи. Моје очи само желе да те стално гледају.

А када си тужан, ја сам немиран цео дан. Стално се питам како се осећаш, шта ако те нешто мучи. То ми срце заигра.

Понекад осећам да почињем да мислим о теби више него што је потребно.

Сва ова питања ми падају на памет без икаквог разлога. Као да ли си јео на време или не?

И када једноставно кажеш: „Добро сам“, не знам зашто осећам мир.

Љубави моја, не мораш бити савршена за мене. Много те волим. Само желим да заувек будеш део мог живота.

Желим да се осмехујем са тобом у сваком тренутку твоје среће. И кад год си тужан, желим да те држим за руку и да ти пружим осећај да никада ниси сам.

Само остани са мном овако заувек...

Волим те. ❤️

   I Z L A Z   

@ Lazar

---