Љубав није оно што већина људи мисли да јесте... То нису они драматични позиви у 2 ујутру када плачеш „зашто ми прво ниси послао поруку“. То није узбуђење када те јавно зову мојим, а у приватности те погрешно разумеју.

Није љубав када се плашиш да изразиш своја осећања јер не желиш да поквариш атмосферу. Љубав није држање бола само да би се сачувао мир. То је страх прерушен у компромис.

Није љубав када тишина делује тешко, када се мање смејеш или када више не препознајеш себе.. Љубав не би требало да те учини невидљивим у вези.. Требало би да ти помогне да пронађеш више од себе и да не изгубиш оно што већ постоји.

Ево како љубав заиста изгледа

Седите заједно у тишини, не у непријатној тишини, већ у оној у којој је само бити ту довољно... Без речи. Само присуство... То је љубав јер љубав је утеха... То је лакоћа.

То је када им кажеш „Данас се не осећам добро“ и уместо да те поправе, они седе са тобом. Без осуде, без решења. Само рука на твојој и тихо „Ту сам“. То је љубав... Јер љубав не мора увек да решава... Понекад једноставно остаје.

То је када их зовеш плачући и не изгледајући најбоље што можеш, глас ти се ломи, а они не кажу „зашто претерујеш“? Кажу „причај са мном, реци ми све“. То је љубав... јер љубав слуша.

То је када су искрени према вама чак и када је истина непријатна. Не улепшавају ствари само да би избегли сукоб. Говоре са љубазношћу, а не са удобношћу. То је љубав јер љубав поштује вашу душу, а не само ваш осмех.

Љубав је када се сете ствари које си једном рекао успут, попут имена књиге коју си желео да прочиташ или чињенице да волиш мирис кише... Јер љубав примећује...

И изнад свега, љубав је када растеш... То је када се твој свет не смањује да би се уклопио у њихов... То је када се твоји снови славе, а не стављају на страну... када обоје сијају појединачно и заједно.

Љубав није гласна... и дефинитивно није увек поетична... Није савршена. Али је стварна и знаћеш да је љубав када се мир осећа гласније од хаоса. ❤️

   I Z L A Z   

@ Lazar

---