nismo se više videli, nismo se zagrlili i nismo se više javljali. Tek tako, tiho smo se razišli, ostavljajući za sobom pune duše kajanja. Zapravo, nisam te pustio da odeš, ali te više neću ni uznemiravati. Sjećam se da sam te nekada jako voleo i da sam napravio mnogo promena zbog tebe. Menjao sam prijatelje, zbog tebe, stan zbog tebe, grad zbog tebe, a na kraju i državu zbog tebe. Dao sam sve od sebe i bio sam trezan. Ti znaš da ne obožavam alkohol. Mogu bez njega. Može mi bi ti lepo i bez njega. Nisam pogrešio, ali svestan sam da time nisam ispunio tvoja očekivanja i nisam postao ono što si želela. I sad ne mogu da sebe krivim, jer ja sam sve to zdušno, onako jako, iznutra, radio. A opet, ne mogu ni tebe da krivim, jer nemam terete tvoje duše da bih mirom izmerio prihvatanje tvoje odluke. Niti imam prava da s eljutim na tebe, jer ljubav je moja! Ja nisam ljubav, ali ja volim. znajući da ljubav ne podrazumeva a priori praštanje - svestan da moja ljubav prema tebi nije kazna - čak ni meni. Ljubav nije kazna. zato ti se i obraćam. Na žalost, naše poznanstvo je bilo kao kratka sudbina u ogromnom moru ljudi. Dali smo sve od sebe da uđemo u svet jedno drugog, ali nesvesno smo završili. Vreme ne može trajati juče. Vreeme samo grabi napred. I ako samo zastaneš - pože ti vreme. Sudbina takođe ne staje na prvom susretu. Nije stala ni sa tobom. Ponekad je oproštaj celi život. Jednog dana, jednog trenutka, jednog trenutka u budućnosti, hoćeš li se i ti setiti koliko sam bio dobar prema tebi? U svojoj skromnosti sažeo sam svu svoiju dobrotu ugođaje i činidbe tebi. Otišao sam i više nemamo priču. Otišao sam jer ne može samo jedan da se bori. Ne može samo jedan da voli. Ali, draga moja, mogu dvoje - da gube. Često i nesvesni gubitaka. U budućnosti više nikada nećeš primiti moju poruku. Moja osećanja prema tebi ovde prestaju. Istina je da sam te voljeo, ali ne mogu ući u tvoj svet i neću te uznemiravati. Podcenila si moju odlučnost da te pratim, a ja sam precijenio svoj položaj u tvom srcu. Bože - gde sam to bio zalutao? Nemam šta da kažem, jer si ti ta s kojom sam bio spreman da budem i da z auzvrat ne tražim ništa. Površno gledajući - svako bi rekao da sam bio glup. Da, svako ko nije ušao u suštinu ljubavi. Ne voljenja - nego ljubavi. To je ono kada voliš, a ne tražiš isto to kao uzvratno zadovoljstvo, od drugog. Sada čak ni ne znamo kako razgovarati. Samo ja pričam. Ne želim koristiti nestanak da dokažem dragocenost osobe, već ću se okrenuti i otići. Hvala ti što si mi pomogla da shvatim šta znači biti duboko zaljubljen, ali bezvredan. Žao mi je što te uznemiravam u ovom periodu. Ne brini, neću te više uznemiravati u budućnosti. Sve dok si dobro, biću zadovoljan. A ja sam umoran i želim da napravim pauzu. Da se osmorim i dam sebi novu životnu priliku. Moraš prema sebi biti najbolji a ki ne na štetu bilo kome. Budi dobro zua sebe, dovoljno je dobro i sudbini. Hvala ti na društvu u ovom periodu. Od sada ću svoju ljubav prema tebi zakopati u svoje srce. Imaš svoj život i ideje. Sada želim uveriti sebe da te više ne uznemiravam. Izgubio sam ovu vezu. Voljeo sam te toliko dugo da sam skoro mislio da si moja. Sada sam trezna od zabluda. Ne žalim što sam te upoznao, ali mi je žao što te mogu samo pratiti do ove tačke. Da taj poslednji dodir bude i ta zadnja tačka. Jer posle nje moram potpuno da se okrenem sebi. A ne da mi se! Nešto mi brani da dam tu tačku. Ali znam da moram., I odlučio sam - sebe radi! Ako te moj odlazak može usrećiti, onda ću se osmehnuti i upotpuniti je. Nisam te izneverio u ovoj vezi. Bez samozadovoljstva i bez samohvale, vrlo sam svestan naše veze. Ja znam ko sam. Dao sam ti svu svoju iskrenost i entuzijazam. Dao sam sve što sam trebao i ne bih trebao dati. Razlogom - samo da bih te voleo. Eto, izgubio sam... Onda mi obećaj da ćeš se dobro brinuti o sebi, jer neko ko se ovako brinuo o tebi se sreće samo jednom u životu, i ako to ne prepoznaš i ne sačuvaš, onda ćeš to morati da činiš sama za sebe. Budi mi dobra. Budi mi dobro.
... tačka

   I Z L A Z   

@ Lazar

---