"На вечери поводом моје 25. годишњице, породица и пријатељи су нам испунили просторију.
Недељама сам планирала све. Храну, декорације, чак и списак гостију.
Када је дошло време за говоре, мој муж Марко је устао смејући се и рекао:
„Сви кажу да сам се оженио својом сродном душом, али искрено, управо сам се оженио собарицом која никада није престајала да чисти за мном. вишљли смо се углавном у спаваћој соби.“
Људи су се смејали. И ја сам се осмехнула јер нисам знала шта друго да радим, у том тренутку, али ми се срце мало сломило.

Тада је његова 89-годишња бака Ружа полако устала.
У соби је завладала тишина.
Погледала је Марка и рекла: „Не, сине. Слушкиња добија плату и може да оде на крају дана.“
И наставила
"Емина је остала када си изгубио посао, бринула се о твојој деци, бринула се и о родитељима, и годинама је била на челу ове породице да све буде подмирено и тамо и онако како треба и доликује теби и њој."

"Онда ми је бака пришла и загрлила ме.
Први пут те ноћи сви су аплаудирали, а Марко није могао ни да ме погледа у очи.

Те вечери по први пут нисмо заједно спавали у истим собама.

Имам 53 године.
Деца су нам пунолетна и имају свој свет и живе на начин како им одговара, ја сам била посвећена супругу и нашем браку који је за мене био светиња.
Никада га нисам преварила, иако ми је срце знало да заигра на многе погледе.
Он јесте финансијски јако добро стајао, али му никада нисам гурала нос у његов посао и каријеру. Нити ме је интересовало колико и како зарађује или где распоређује тај новац.
Ја сам имала свој посао.
Ја сам му била жена која је поштовала своју обавезу да му омогући и приушти угодну атмосферу када се врати уморан с посла.
Моје женско је било само да га женски разумем.
Хвала нисам ишчекивала за награду.
Као ни шамар.
Признајем!
Имам леп посао у библиотеци града.
Имам довољно новаца да платим себи стан.
И имам слободу да бирам како ћу да живим."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---