Само једног дана си дошао, и све је полако почело да се мења. Било је то време када си ми био само странац.
Онда нисам ни схватила када си постао део мог свакодневног осмеха. Чак и једна порука од тебе би ми променила расположење за цео дан.
Да будем искрена, када смо се упознали, нисам никога тражила. Научила сам да све сама решавам. Почела сам да осећам као да ме нико заиста не може разумети.
Онда си дошао.
Без великих обећања.
Само доносећи неку врсту мира за који нисам ни знала да ми недостаје. Са тобом у близини, осећај усамљености је, искрено, изгледао мало мањи.
И по први пут сам осетила да ме неко може разумети, а да му не морам све да објашњавам.
Можда је зато неки људи тако посебни. Они не долазе да нас спасу. Они једноставно долазе када срцу треба неко његов.
Не знам колико ће наша прича трајати. Не знам ни да ли ћеш остати заувек или ћеш постати само успомена. Али једно дефинитивно знам.
Сусрет са тобом је једна од оних ствари у мом животу због којих се никада нећу покајати. Неки људи долазе само да нас подсете да праве везе и даље постоје.
Можда није било писано да ћемо се срести. Али шта год да је било... Веома сам срећна што си ушла у мој живот. Не знам колико дуго ћеш бити део моје приче...
Али сигурно је да си неке дане мог живота улепшао. ❤️🌙✨
Теби

   I Z L A Z   

@ Lazar

---