U zrelim godinama više nema zaljubljivanja. Postoji samo uverenje da ti neko prija ili da ti neko ne prija.
Nema - "ne mogu da živim bez tebe" jer ste već toliko puta preživeli kad ste mislili da nećete.
Nema - "ne mogu da učim jer stalno mislim na tebe", jer više niste ni u školi ni na fakultetu, nego ste na poslu od koga plaćate račune i hranu.
Nema nesanice, jer znate da kakav god da je problem, sutra je novi dan i znate da je jutro pametnije od večeri.
Mnogi smo to proživeli. Neki se ne usuđuju da ponavljaju promašaje, a nekih ponalvljača ima. Onih koji su se opekli i "dokazali" da ljubav nije z anjih ima podosta.
I stigli smo do zrelih godina. I s pitanjem d ali vaš život ima smsila više ovako? Naravno im ai onih koji misle da su oni OK i da samo partneri greše.
U zrelim godinama nije žena 40+. Šarena je tu situacija, koja zna da se oduži duboko posle 50+!
Ali sa 50+ sve sve zna: nema više foliranja. Sama si jer kakv god da j erazlog, si ti učestvovala u svakoj odluci: u svakom abortusu, u svakoj prevari, u svakom odbijanju, u svakom muljanju.
Znaju ti se svi promašaji i zna se sve što je realno moguće, a šta je realno nemoguće popraviti. Samo je pitanje da li to rešemnje želiš ili ne. Svako pravdanje je znak priznavanja svojih loših postupaka i odluka. Kao da je život u tuđim rukama.
A popraviti se može samo jedno.
Samo jedno, a to je "da priznaš sebi da si zejebala sve ti"; da onaj đavo s rogovima nije onaj tvoj rogonja, kome si ti kumovala i tvoje naradno vaspitanje i nakaradni roditeljski opdnosi.
Tek kada priznaš svoj egreške, počećeš da se koriguješ da ih ne ponavljaš. Ako to ne uradiš, tvoj problem.
Možeš biti s fakultetom, a možeš biti i s osnopvnom školom. Bitna je to razlika, ali to nije izvor ili uzrok tvome stanju. Taj izvor je u tvojim odlukama. A odluke su u tvojoj glavi.
Odluke, da mu ne daš seks, da nećeš seks, da je seks bez veze, da nećeš pre braka, da nećeš komšijom ili na poslu ili s drugom ili na faksu. Ili da nećeš s nekim ko trenutno nema ili je golja.
Sve to proističe iz tvoje glave. Sve stavove i odluk etoi donosiš. I onda dođeš u 40+ kada je žena u top formi da pravi i gluposti i da se napije, i da se veseli i da uživa. Jer sa 50+ to već većina smatra da im ne priliči sa suknjom preko kolena. Naravno ima 10 među vama koje to rade i sa 60+. Ali nije o njima reč.
Reč je o onim ženama koje se nisu ispunile i zadovoljile, pa bile one 30+, 40+, 50+, 60+, pa i 70+, a sva pravi imaju i one 80+. A život ide i do 90+.
Želje i neispunjenja nisu u funkciji godina.
Bitno je da ne očekuješ da te konačno neko voli, jer to ti "tako želiš" i da ti to govori svako jutro. To je promašaj. To ti ne treba i ako se time zadovoljavaš, nećeš naći takvog, jer muškarac traži mnogo više nego što ti pruža. Stoga se fokusiraj na ono što realno možeš da daš i da shorno toj odluci to isto dobiješ. A to ćeš tačno znati ako sebi priznaš šta realno možeš da partneru pružiš.
A kada se daješ, daješ se na kašičicu. Svaki dan po milimetar više. Tako će svakim danom dobijati sve više, a ne sve manje što gasi vezu.
A tebi ne treba veza. Da tebi sa 50+ i više, ne treba veza.
Ljubakanje po parkovima, bioskoinma, raskrsnicama, na moru, na izletu u hotelu ili burdelu, pa držanje za ručice. Ne to ti uopšte ne treba.
Ako imaš svest o svojim neophodnostima da se razvijaš kao duhovno biće, značeš da ti je potreban partner koji će te poštovati i u svom tvom minimumu nuđenja.
Ne sme da ti treba njegov novac, ne sme da ti treba da imaš gde da prespavaš, gde imaš nešto d apojedeš, ili da pozajmiš. To je već prilazak zavisnosti ilegitimisanje koje ne vodi dobrom.
Ne sme niko da se pokaže zavisnikom u bilo čemu.
Nije važno ni da je lik, niti da je ime, ni da je po znanju, niti po imanju.
Poštovanje je, kako već rekoh, osnov ispod kojeg se ne ide.
Šta je ostalo?
Da znam da je dosta toga ostalo, ali dodaćete vi ovoj priči već sve što sam propustio.
🟣 A ja sam primio uljudnu poruku kada možemo da se čujemo?
Odgovorio sam da sam danas prezauzet, ali ako nije nešto hitno, da može slobodno da pošalje drugu poruku.
Pitala me je, da li sam za kafu ovih dana.
- Mogao bih sutra oko 11h kod Beteksa ili popodne u "Dragulju" na Ceraku. I pošaljite mi vaše podatke.
- Neka bude sutra kod Beteksa.
Sutradan kod Beteksa
- Puno toga mi se dopada kod njega, i bez da ga uvredim, ne znam kako da mu kažem da ne očekujem puno od muškarca. Treba mi neko na koga mogu da računam da mogu da mu se javim a da mi nije neprijatno. Da mogu da ga pitam bilo šta a da mi nij eneprijatno. Ne psostavljam nezgondna pitanja, pa očekujem kulturan odgovor. NE očekujem da mi se uvek prihvati predlog. Ne očekujem ni velikodušnosti. Treba mi neko normalan, koji razume više od mene, jer i ja mogu da pogrešim, pa da svojiom širinom mi oprosti kada nešto nenamerno zabrljam. Očekujem mnogo toga, a li mogu da porihvatim jako malo toga.
Ne očekujem vezu s tereton, niti besmislenu vezu.
A tražim samo da ne gubimo oboje vreme. On svira ja slikam. Jako malo preostalog slobodnog vremena imamo oboje. Od intimnosti ne zahtevam ono što sam svesna da realno ne mogu dobiti. Ali zagrljaj u krevetu je prava mera lepog odnosa. Jednom nedeljno bilo kafa, bilo gde, i jednom nedeljni zagrljaj, jedno pozorište i 2-3 šetnje, a sve ostalo je njemu na raspolaganju. Kako da mu odgovorim?
- Poštovana gospođo, da bi se u tim rektim trenucima s njim u njegovo kući osećali prijatno, kažite mu bi mu rado pomogla da preberete stvari koje više nemaju smisla da zauzimaju mesto u stanu.
- Dogovoreno... a čekajte, čekajte. A kakda i kako?
- Pa isto kao što ste mene pozvali. I pazite, imte prava, da ukoliko vidite da vam ne odgovara, da ustanete, ostavite pola para i odete.
Tako ja radim.
- Samo tako ustanem?
- Pa kažite da vam ne prija ova kafa s njim.
- Hvala.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---