Čovek se ne menja. To ne postoji. To je neizvodljivo. To je gubitrak identiteta. Jer čovek teži da bude "on". Postoje nijanse koje su produkt dela mogućih promena u čoveku. Na proimer: neće više da jede čokoladu, neće više da se seksa, neće da ide na more. Zamislite koliko je eenrgije uloženo da bi promenio deo sebe? A tek za nešto veće! Zato vam i kažem da te promene su velike kada ih uopređujemo na 50 godina, ali na nivoi jedne godine, promene su minorne.
Znajući za sve to, ne donosim velike odluke u životu jer uopšte ne menjam smer. To je višegodišnji proces. Proces na kome morate biti jako ozbiljni, diosledni i nepokolebljivi. Morate ići do kraja. Ništa se ne radi na-vrat-na-nos. Naročito nikada velike promene odjednom. Tome uvek sledi recidiv. SAmo ona sitna usaglašavanja sa aktuelnim stanjem. A i samo meni znače, jer realizacija zavisi samo od mene. I posledice su samo na meni. I nagrada i kazna. Tu morate imati duboku svest o tome. Ja sve radim samo zbog sebe. I ne radim da bih se nekome dopao. Ne.
Jer šta vredi ako se ja nekome dopadnem, a ona meni se ne dopadne?
I Šta ćemo sad?
Meni je najvažnije kako se ja osećam. I stoga moram sam sebi da godim i ugađam. I sam sebe da korigujem i usmeravam. Sam sebe da nagrađujem (na porimer, putoivanjem u Kinu).
Zato sam uvek i uglavnom zadovoljan sobom, jer izmerim tačno koliko mogu da ponesem i znam tačno koliko mogu da poklonim.
A one teme koje ne razmenjujem s mnogima, već samo sa izuzetnim ljudima, to sam vam juče objasnio.
Gledam svoja posla.
A najtoplije bih isto i vama predložio.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---