Čekajući prijateljicu, sinoć sam se zadržao ispred ulaza u kafanu. Posmatrajući prilaznike, vidim dva para kako se spremaju da uđu. Momci se uredno izmačinju i puštaju dame da idu ispred i tako ulaze u kafanu.
Naravno, začudio sam se njihovom gestu. Jer setih se tinejdžerskog vremena kada sam imao s ocem jedan jedini razgovor o odnosima medju polovima i šta mi je činiti kao muškarcu. A o odnosima medju polovima učio sam gledajući oca i majku. To se ne uči nigde, nego u svojoj kući. To sam i ja imao sa svojim sinovima. Valjda se tako radi svuda? Ili se ne radi? A kompletan bon-ton sam češljao sa majkom, danima... Eto, ne znam koji je u upotrebi, ali po talijanskom bon-tonu u restoran uvek prvi ulazi muškarac iz svih mogućih razloga, a prva izlazi dama... Gledajući ih kako naopako rade, sećanje mi se okrenulo prema majci koja me je baš debelo muštrala kako se treba ponašati van kuće. (Isto je bila Vaga, učitelj plesa).
Setih se i vremena kada je moja majka kupovala ilustrovane casopise: Bazar. Nada. Duga.. a ćale čitao Filmske novosti. Ona je u njima pratila feljtone, trazila ideje za novu haljinu...Potom ih uredno slagala i čuvala. Sve to što je pročitala prenosila je nama deci, ili smo mi to upijali kroz njeno ponašanje. Ne sećam se da mi je ikada podigla ton na mene. Ili da smo se nedaj bože svađali. To otac nije dozvoljavao. Krivica je morala da se prizna odmah. (otac Jarac).
Proteklo je mnogo vremena od tada, jer to vidim sada rade moja deca, njiihovoj deci. Dobri su, a dobri su i unuci. Slušaju. Ali im se desi ponekad da ih vaspitavaju na javnom mestu, što lično ne volim. To je samo znak da se ne radi sa decom dovoljno u kući, već im se popušta. Deci se ne sme popuštati. Moraju da osete ljubav roditelja ali i čvrstinu. Dijamant je za brušenje...
Danas je sve nekako drugačije. Danasnji ilustrovani casopisi nisu okrenuti prosečnom čitaocu. Malo lepih i korisnih stvari možete naći u novinama. Ponajmanje o bon-tonu. Valjda je ove što pišu sramota to da rade. Sve vam je to copy paste. A i pišu nestručnjaci. I svi gledaju horoskop, ko da će on da im reši probleme i dileme. Danas nema odgovornosti ni za sta. SVe je s razlogom i koristoljubljem. Naravno, tako je i u svim medijima. Pruzaju se informacije o estradnim licnostima, o ličnostima koje plate da budu tretirani. "Mali" čovek sve to plaća. Piše se o estetskoj hirurgiji, o nacinu kako izgubiti kilograme. ili kako osvojiti partnera koristeći njegove slabosti - a ne vaše vrline. A o švaleraciji i prevarama ponajviše. Baš su za uzor mladima! Svuda oko nas je krv, ubistvo, prevara, horor. O ljubavi i lepoti života niko ne piše. A i to je jasno. Tako nam je. Ne mogu pisati o nečemu što i ne pojme da postoji. Klasična ljubav je postala SF.
A i da vas više ne bih davio, evo gledajući požuteli portret moje majke na zidu, meni se čini da su žene tih proteklih godina bile lepše, srećnije, i voljenije... i bez ove silne tehnike i tehnologije i kozmetičkih skalamerija.
Nije fer da napadam muškarce i svaljujem krivicu na njihovo neznanje. A ni roditelje ne bih dirao. Decu ponajmanje. Ustvari, nikoga ne napadam, samo pišem šta sam video i kako razmišljam.... onako dok pijem jutarnji ness
...Ne, nikada ne ulazi dama prva u restoran ...

   I Z L A Z   

@ Lazar

---