Неко време је веровала да ће исцељење бити велики, драматичан процес.

Осећало се као један огроман тренутак када је сав бол једноставно нестао у тренутку.

Али није се тако испоставило.

Исцељење је долазило тихо.

Ујутру је престала да брине о томе ко ју је заборавио.

Ноћу је престајала да плаче због оних који су је повредили и онда је отишла у кревет безбрижно.

У оним малим тренуцима када је одлучила да сама бира своју срећу уместо да покушава да пронађе одговоре.

Мало по мало, почела је да се мења у другу особу.

Неко нежнији.
Чвршћи.
Пун живота.

Почела је да корача кроз живот као да се заиста поново уклапа.

Туга која ју је стално пратила временом је постајала лакша за подношење.

Није баш потпуно ван слике...
Само је изгубила контролу над својим осећањима.

Невероватан део о томе како се променила је следећи:

Није се охладила после свега што је прошла.

И даље јој је било много стало.
И даље је веровала у лепе ствари у животу.

Осмехнула се свим срцем када ју је нешто заиста дирнуло.

Такву нежност не срећете често.

Поготово за оне који су имали све разлоге да се повуку.

Сада она хода на нови начин.

Не жури.

Не бој се.

Она је као неко ко коначно схвата да њен живот није само место за седење и чекање љубави.

Већ је у њеним рукама.

Ко зна, можда ће једног дана неко налетети на њу баш као што је сада.

Боља верзија себе.

Жена која је одлучила да престане да тражи од привремених људи да остану.

Почела је да гради живот који је био толико невероватан да јој је љубав лако долазила.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---