Kako ste reagovali na ovaj naslov? Je li vaša energija uzletela ili opala? Možda ste mogli na nekoliko trenutaka stvoriti viziju, a možda niste ni pokušali, opterećeni strahom od razočaranja i osećajem nemoći?

Duboko verujem da ljudski život može i treba biti veličanstvena avantura. Ono što nas, nažalost, obično deli čak i od samog pokušaja da to postignemo, raspoloženja su i načini razmišljanja na koje smo jednostavno toliko navikli da nam je teško zamisliti da se možemo osećati drastično drugačije.

Jedna od mojih omiljenih afirmacija je 'Moj život je veličanstven i uzbudljiv'. Zamislite da živite život svojih snova, sa visokim nivoom energije, prelepim odnosima, uživanjem u doživljaju svoga tela i sveta oko sebe, te s osećajem očekivanja i spremnosti na izvanredna iskustva?

Verujem da je to barem deo svrhe naših zemaljskih života, i da je isključivo na nama odgovornost kojom ćemo brzinom napredovati. No ne želim sugerisati da bi to trebalo biti ostvarivo u mesec – dva. Kad bi to bilo moguće, nikome od nas ne bi trebalo više od par decenija života na Zemlji.

Važno je dati sebi vremena i prihvaćati periode bržeg i periode sporijeg rasta, kao i svoje neuspehe kao prirodan proces učenja, sticanja mudrosti i iskustva, umesto kao dokaz nesposobnosti – kao što dete koje uči hodati bezbroj puta padne, ali i dalje ima poverenja da će na kraju uspeti.

Čini mi se da često očekujemo da bi nakon rešavanja jedne određene traume ili uverenja trebala nastupiti životna prekretnica nakon koje će sve dalje biti lako, a naše želje se brzo ostvarivati. Neretko čujem (a i sama sam govorila): 'Još samo da ovo rešim, i onda sam na konju!'

To retko funkcionišе na taj način. U sebi nosimo bezbroj uverenja i iskustava, koja su bliža ili dalja od površine svesti. Nakon što rešimo onaj nivo koji je najsvesniji, najbliža površini, mogu početi izranjati uverenja i osećaji koji su dublje zakopani, teško ih je registrovati i izraziti rečima, a neki nas mogu i iznenaditi. Tada za te osećaje počinjemo govoriti: 'E, sad vidim što je moj pravi problem – još samo da njega rešim!'

Sa svakim uverenjem koje rešimo, sa svakim delićem našeg izvornog bića koje reintegrišemo u svoju svest, nastupa jedna manja prekretnica – povećanje energije, poverenja, pozitivnih osećanja prema sebi – i često se to tada čini tako prirodno i normalno da nam je teško i setiti se da se do nedavno nismo tako osećali. Svakim od tih doprinosa celovitosti našeg bića, oslobađamo i životnu strast – prirodan, ali intenzivan osećaj uživanja u životu.

Pomalo je tužno videti kako ljudi žive živote neutralnih osećanja, niskog nivoa energije. Nedostaje nam istinska životna strast, koja je daleko više od onoga što inače zovemo strašću, bilo seksualnom ili vezanom za neku aktivnost. Osećaj koji pokušavam opisati obuhvata život kao takav, celokupnu okolinu i same sebe: duboki užitak u vlastitom postojanju, u svom telu, svakom delu života oko sebe, čežnja da se to podeli... osećaji koji ponekad čine gotovo nemogućom svaku drugu aktivnost osim slušanja najdraže muzike.

Ponekad kad osetim javljanje tog osećanja, obično se to javlja kao određen nemir, neobični osećaji, energija koja traži da izađe van. Ponekad osetim poriv da si odvratim pažnju putem nevažnih aktivnosti, i verujem da je to jedan od načina na koji to i drugi ljudi rade – jer energija je snažna, neobična, preplavljujuća - možda onakva kakva se javlja kad slušate najomiljeniju muziku, samo mnogo puta pojačana. Možda je jedan od razloga što je izbegavamo činjenica da bi nam bilo iznimno teško pomiriti se sa svojim uobičajenim životom i raspoloženjima kad bismo si to dopustili češće osetiti.

Najčešće osećam takvu vrstu strasti onda kad intenzivnije radim na ljubavi prema sebi. Verujem da je to naše prirodno stanje i sposobnost – zamislite većinu vremena provoditi u takvom osećaju! – no potiskujemo ga i otcepljujemo zajedno s ostalim potisnutim emocijama.

Razlog zbog kojeg ljudima često nedostaje motivacije i energije za rad na sebi je nedostatak vizije ili poverenja u viziju, osećanja da je ono što želimo moguće ostvariti – što obično proizlazi iz nedostatka ljubavi prema sebi. Ono što je zanimljivo i podsticajno, jeste činjenica da održavanje prelepe vizije i visokih ciljeva automatski utiče da se osećamo bolje unutar sebe i sa sobom, što možda neće moći podstaknuti brzu promenu, ali će je svakako podržati.