Dakle vecina misli: čemu život jer sta me ceka na kraju njega kao produkt- smrt. Smrt nije smisao - kazu svi- tj. jeste i cemu onda ziveti. Smrt je samo tacka do koje dolazimo ali smisao života se nalazi u zivljenju a ne u smrti. Smisao se nalazi u svim tim velikim i malim trenucima koji ispunjavaju nasu svakodnevnicu. Rucak ima smisao - produkt je da smo siti, san ima smisao - njegov smisao je odmor. Delovanje svih ovih akcija na zadovoljavajuci nacin daje jedan generalni smisao životu i onda se život oseca kao pun i ima smisao.
Vecina stvari koje se ticu smisla života ima veze sa nasim zeljama i nadanjima. Mi postavljamo smisao života prema onom sta mi ustvari zelimo od života. Neki ljudi zele da se obogate i to je njihov smisao života. Ako se ne obogate mislice da im život nema smisla. Zbog ovoga je uvek vazno razmisliti sta to mi zelimo od života. Najvaznija stvar da bismo stvarno znali sta zelimo od života je psihicko zdravlje jer nam ono daje osnovu da znamo sta zelimo. Neuroticna osoba ne zna sta ona ustvari zeli od života jer je takva kakva jeste i njene zelje su nestvarne i nenormalne pa zato ispunjenje tih zelja ne vodi ispunjenju nasih stvarnih potreba sto dalje vodi ka osecanju života kao besmislenog. Ne moze bolesna osoba osetiti smisao - to moze samo zdrava. Zato je vazno boriti se za zdravlje psihe i ne samo boriti se vec se i izboriti.
Vratimo se deci. Deca ne znaju sta je smisao života i nikad ne dovode život u pitanje razbijanjem glave takvim stvarima. Zasto???
Zato sto ona svoje potrebe ispunjavaju zdravo. Kada su sasvim mala ona se obracaju roditeljima putem signala i plača ali se uvek pobrinu da im se potrebe ispune. Ispunjenje njihovih potreba daje im smisao i oni ne ocekuju od života nista vise jer nema nista vise od toga da se dobije. Deca su zadovoljna sa tim mada mi kada iz odrasle perspektive gledamo to nama se to cini malo. Koliko smo puta gledali dete i smatrali ga na neki nacin malim primitivcem koji se zadovoljava malim stvarima kao sto je neka beznacajna igracka. Mi smo se tada ustvari ismevali sebi - misleci "gledaj kako se ono zadovoljava ovim plasticnjm autom a ja se ne mogu zadovoljiti ni sa pravim". Umesto da smo tada dete posmatrali kao nekoga od koga treba da ucimo mi smo ga gledali kao nekoga ko jos "ne zna sta je to život i cemu treba da stremi". Mislim da tu gresimo. Deci se treba vratiti češće nego sto mi mislimo jer uvek je pocetak života najcistiji i tu treba gledati ako imamo nekih nedoumica.
život je napravljen kao teznja ka usavrsavanju i potreba da nam je jasno, ako ne nalazimo smisao u njemu treba se upitati zasto je to tako. Ovo je ozbiljno pitanje i ne treba ga zapustati.
Problem u danasnjem drustvu su njegovi ideali kojima nas uci tako da mi gubimo s vremenom tu iskru koju dete u sebi ima i koju retko koje sacuva pritisnuto sa svih strana sto drustvenim normama sto roditeljskim zahtevima. Tako da mi trazimo smisao u sasvim pogresnim stvarima nego da ga trazimo u nasem životu.
Ako budete trazili smisao života svesno nikada ga necete naci.
On mora nastati kao vas duboki osecaj smisla i tek tada cete biti zadovoljni i imati smisao. Taj osecaj moze postici samo zdrava svest.
Čitav nas život se svodi na osecaje. Kada smo bogati to sto nas zadovoljava nije to nase bogatstvo vec je to onaj osecaj koji ono u nama budi. Ako ne verujete u to hipnotisite coveka i recite mu da je bogat i on ce se tako osecati mada nema ni pare u dzepu. Sreca u životu pa tako i smisao se krije bas u osecaju i nemaju veze sa spoljnim svetom. Zbog ovoga treba covekov stav da bude lezeran u odnosu na život. Radite na sebi i razvijajte svoju svest ka zdravoj sve ce ostalo doci kroz nju.
Hajde sada da uradimo jednu vezbu u vezi ovoga-zatvorite oci i zamislite da imate milione i da trosite na sve sto zelite, kupujete sebi kuce i vile na najlepsim mestima na planeti, imate sve najbolje opremljeno u kuci. Udjite u jednu od tih kuca i vidite je iznutra. Ona je namestena po vasem ukusu i sve u njoj je besprekorno i onakvo kako vi zelite. Osetite radost i sigurnost koju vam sve ovo pruza. Kako se osecate sada - bogato zar ne - osecate se kao kralj a vi ste ustvari ostali isti samo se vas osecaj promijenio. Zamislite sada da ste teski prosjak i da nemate nista da spavate na ulici i da prosite za komad hleba po vratima ljudi. Mnogi vas odbijaju i zovu vas svim mogucim ruznim imenima tako da jedva prozivljavate dan. Osecate svu teskocu života i vidite da nema ljubavi za vas jer vas niko ne voli i svi gledaju u vama crnu ovcu. Osetite dobro ovaj osecaj. Sta ste osetili - osetili ste da je onaj bogatas od maloprije postao ubogi prosjak u 5 minuta. Zapamtite to su samo osecaji. Vi mozete manipulisati ovim osecajima. Vi se mozete trenirati u njima. Vi mozete osetiti i biti sve sto zamislite i to vam moze dati osecaj kao da to stvarno jeste.
Ova vezba koju sam iznio se moze iskorisititi na vise nacina i kroz nju mozemo npr. nauciti da saosjecamo sa drugim ljudima npr prosjacima tako sto cemo u glavi proziveti njihov život ovako i znacemo kako oni deluju. Mi se mozemo osecati onako kako mi zelimo kroz ove vezbe. Mi mozemo osetiti ljubav majke ako je to ono sto nam treba ili mozemo osetiti voljenu osobu. Mozemo zamisliti sebe sa najlepsim bicima i doziveti ono sto zelimo sa njima. Zapamtite da osecaj dolazi kao osecaj i nije vezan sa tim sta mi imamo i nemamo. To su samo osecaji. Ova se vezba moze iskoristiti veoma uspesno npr ako smo sportista da vidimo sebe kao najboljeg sportistu mozemo se osetiti kao najbolji sportist i osetiti istu onu radost kao sto on oseca. Budite uvereni da cete onda biti stvarno bolji sportista nego sto ste bili.
Ako zelite da idete na mesec mozete i to - nema granica za nasu svest. U masti mozemo biti sve ono sto zelimo a opet veoma malo koristimo ovu mogucnost koja moze da oslobodi nas život na svim poljima.
Smisao života je i da koristimo sve moguce nacine da ga osetimo kao smislen. Pa tako i ovaj.
Isus je jednom rekao - ne cinite drugima sto ne zelite da se vama cini. Zelimo li videti sta zelimo da se nama cini mozemo to lako sprovesti kroz ovu vezbu sto ce voditi harmonicnijim odnosima s drugima kasnije.
Mi smo bica osećaja i tu nema sumnje, kada smo tuzni to je los osecaj, kada smo radosni to je osecaj radosti. Sve su osecaji.
I smisao života je tako jedan generalni osecaj koji treba da osecamo svo vreme kroz život a ne da razmisljamo o njemu u smislu kao sta je krajnji smisao ako umiremo. Smisao života je život a smisao smrti je smrt i to nije komplikovanije od toga.
On se oseca svake sekunde kao smisao ili besmisao zavisno od toga kako prozivlajavamo život. Nije smisao coveka da bude nesto vise nego sto on jeste. Ako vec razmisljate o nekom visem smislu kao sto to neki rade onda je najbolje da se okanete tih misli jer niko nije dokazao da život treba da ima neki visi smisao nego sto ima. Pa cak i da život i ima neki veci smisao mi ga ne znamo kao sto ne znamo i hiljadu drugih stvari pa o njima ne razbijamo glavu. Zive i oni sto znaju i oni sto ne znaju - taj viši smisao nije od značaja za vašu egzistenciju i vas život vec samo čisti osećaj smisla. Osećaj da se oseti smisao.
Život je smisao - živite ga i videćete ga - dovljno je da ga pogledate i on će vas ispuniti jer on je samo osećaj.
2005.
