Ukoliko zelite da pojednostavite svoj modni stil, vaša tašna treba da bude najneupadljiviji detalj koji imate. Poželjno je da bude nevidljiva. Ako već mislite da morate da nosite tašnu, neka bude mala i s kaišem, da je možete okačiti o rame, tako da vam ruke budu slobodne, a sama torbica neka bude tek tolika da u nju stane lična dokumenta nešto novca i karmin. Šta vam još uopšte treba za odlazak na posao i natrag, ili za večernji izlazak? Bilo koju drugu stvar za koju mislite da bez nje ne možete da živite možete držati u kaseti vašeg automobila ili u fioci pisaeeg stola na poslu.

Ako nikada niste osetili slobodu da ne morate tegliti ogromnu torbu punu stvari koje vam ne trebaju i koje retko koristite (takozvanu ručnu torbicu, koja gotovo uvek odudara od vaše odeće), sada je pravo vreme da je se otarasite.

93. Svedite modne dodatke na minimum

Ako postoji nesto sto moze da doprinese ili da naruši stil žene, onda su to modni dodaci. Ponavljam jos jednom, muskarcima je lako: sve o čemu bi trebalo da brinu je kravata ili možda ukrasna igla za kravatu, sat i cipele (koje, kako su gotovo uvek iste boje i visine pete, nisu, strogo gledano, modni detalj). žene moraju da brinu o mindjušama, ogrlicama, narukvicama, broševima, satovima, salovima, maramama, pojasevima, naočarima, ručnim torbicama, aktovkama, a i o šeširima, čarapama i cipelama svih mogućih boja i visina peta.

Kako je raznolikost modnih detalja neograničena, i budući da je odgovarajuća kombinacija tih predmeta veština koju je malo žena savladalo, većina nas ima problem da ih pravilno uskladi, posebno kada je reč o cipelama i tašnama. Koliko ste puta videli izvanredno odevenu ženu, ali čiji izgled narušavaju cipele pogrešne visine peta ili torbica koja se jednostavno ne uklapa u sve to? Guči, Luj Viton i ostale "firmirane" torbice najgora su odbrana. One retko idu uz bilo šta.

Klasični modni stil koji je izdržao test vremena uvek je bio najjednostavniji. Odbacivanje ručnih torbica i cipela s visokom stiklom bitno će doprineti jednostavnosti vašeg izgleda. Ako pri tom svedete količinu nakita koji nosite na par jednostavnih ali elegantnih mindjusa, uz odbacivanje većine modnih detalja, to će vam još više olakšati posao.

TOTALNA JEDNOSTAVNOST

U poslednjih pedeset godina neprestano su nam ispirali mozak da je vlasništvo kuće ili stana jedini način na koji može da se živi. U nedavnom istrazivanju Nacionalnog udruženja posrednika za prodaju nekretnina, 87% ispitanika izjavilo je da je posedovanje sopstvenog doma najvažniji elemenat ostvarenja "amerićkog sna". To vlasništvo se vrednuje više od srećnog braka, zanimljivog posla, velike plate, pa čak i od novčanog bogatstva.

Ako uzmemo u obzir današnje visoke cene vlasništva na kući, mozda je vreme da se preispita ta filozofija.

Imamo prijatelje koji su, kao i mi, nedavno izveli neke bitne promene u svom životu. Prodali su kuću, rešili se svojih automobila i većine stvari, napustili posao i proveli dve godine putujući po svetu. Uzeli su deonice koje su ugradili u kuću i koristili ih kao izvor prihoda za svoj novi način života.

Kada su se vratili s putovanja, prvo su razmisljali o gradnji druge, manje kuće. Medjutim, na kraju su ipak odlučili da iznajme stan. Ne samo što sada mogu da zakupe komforan stan za mnogo manje novca nego što bi ih koštalo da poseduju sličan prostor, već je poenta u tome što žele da se potpuno oslobode posedovanja. Ako odluče da ponovo krenu na putovanja, ne žele da ih sporost ili išta ometa i da ne mogu da prodaju kad budu spremni da odu.

Ali, na njihovo najveće iznenadjenje, glavni razlog zbog koga ne žele da poseduju kuću je što im to pruža osećaj emocionalne i psihološke slobode. Suprotno onom u što su svih ovih godina verovali, posedovanje kuće postalo im je teret, a ne sigurnost. Ako vaša kuća zahteva više vremena, energije i novca nego što u nju želite da uložite, razmislite o zakupu. To bi moglo bitno da pojednostavi vaš život.

95. Otarasite se automobila

Imamo prijatelje koji žive u San Francisku. Pre nekoliko godina prodali su svoje automobile, jer su jednostavno imali suviše problema s njima. U gradu kao što je San Francisko, parkiranje je uvek problem, a i popriličan izdatak. A nije im u suštini trebao nijedan automobil, a kamoli dva. Žive dovoljno blizu svog posla, tako da oboje mogu peške do tamo. Oni vole šetnju i svež vazduh. Osim toga, ne vole da voze kad je gužva u saobraćaju. Kada su u vremenskom škripcu iIi je vreme loše, idu autobusom.

Sada, umesto da jure po čitavom gradu, obavljaju sve svoje kupovine na mestu do koga mogu da stignu peške. Novac koji uštede na benzinu, parkiranju, osiguranju, porezima, troškovima registracije i održavanja automobila mogu da upotrebe za iznajmljivanje vozila, kad požele da nekud odu preko vikenda, ili ako su im kola potrebna za neku drugu kratkoročnu svrhu. Nakon sto su godinama psihološki zavisili od automobila, osećaju ogromnu slobodu što ne moraju da brinu o svim problemima koji su povezani stim. Sada kad nemaju „pogodnost" zvanu automobil, provode daleko manje vremena jurcajući naokolo na nepotrebne izlete i mogu da provedu to vreme radeći stvari koje zaista vole.

Naravno, ako živite u predgradju a radite u gradu, i ako je javni prevoz nepouzdan ili ne postoji, odricanje od automobila verovatno ne bi imalo mnogo smisla. Ali ako mozete da uredite svoj zivot tako da vam automobil ne treba, to bi mogao da bude vazan korak u promeni vašeg načina života.

96. Otarasite se telefona

Kao tinejdžerka, volela sam telefon. Kao odrasla osoba, gledam na telefon kao na nužnu smetnju. Ipak, sada kad sam razvila sposobnost da se ne javim na telefon koji zvoni i koristim telefonsku sekretaricu za praćenje telefonskih poziva, imati telefon u kući postalo je bar podnošljivo. Ali imam prijateljicu koja na telefon gleda kao na glavnu smetnju u životu. Potpuno ga je isključila pre nekoliko godina i kaže da uopšte ne želi više da ga ima.

Ona radi u prodaji, i najveći deo dana provodi telefonirajući. Poslednja stvar koju kod kuće želi uveče i preko vikenda je da provodi jos vremena za telefonom. Ona tokom dana obavi svaki svoj telefonski razgovor, a njena poradica i prijateIji znaju da ukoliko zele da popričaju s njom, moraju da je pozovu na posao. (Pomaže ako ste sami svoj poslodavac ili ako imate tolerantnog šefa.)

Ovo sigurno neće svakom odgovarati. Ako kod kuće imate decu iIi stare roditelje koji možda moraju hitno da uspostave vezu s varna, isključivanje telefona moglo bi da stvori više problema nego što bi ih rešilo. Ali ipak razmislite o tome. Ukoliko vam život bez telefona u kući ne bi bio nepraktičan, i u suštini stvorio od vašeg doma svetilište mira, to bi moglo da bude od neverovatnog doprinosa na vašem putu ka promeni života.

97. Prestanite da nameštate krevete

"Ako je dovoljno dobar da ustaneš iz njega, dovoljno je dobar i da legneš u njega."

- Autorka, 1963.

Obavljanje kućnih poslova nesumnjivo je postalo manje kruto u poslednjih pedeset godina. Pogledajte samo reklame za posteljinu. Pre desetak godina, modni kreator Ralf Loren počeo je da kreira vrlo privlačne jastučnice za nenameštene krevete, sve sa čaršavima, jastucima, prekrivačima i ukrasnim prekrivačima kojih ima u izobilju na nenameštenim krevetima u njegovim reklamama. U domaćinstvima pedesetih godina, koja su bila oličenje savršenstva, naše majke iIi bake nikada ne bi ni pomislile da ostave nenamešten krevet. A filozofija moje tetka Mirne smatrala se, bar u našoj porodici, bliska jeresi. Ali sada su se vremena srećom promenila. Koga je uopšte briga ako krevet nije namešten? A i ko će to videti? Moja dobra prijateljica, koja je snažan pobornik nepospremljenih kreveta, ima, po mom mišljenju, odličan odgovor za svakog ko bi mogao da prokomentiraše nered u njenoj spavaćoj sobi: "Oh, krenula sam da vetrim posteljinu."

98. Otarasite se svega suvišnog

Kad sam počela da studiram, izbacila sam sve svoje nemetalne turpijice za nokte i odlučila nešto što se činilo ekstravagancijom za moj studentski budžet: bankrotirati i kupiti turpijicu za nokte ad nerdjajučeg čelika, za koju je postojala doživotna garancija. Kad sam počela dobro da zaradjujem, postala sam rasipna i kupila jos šest takvih turpijica. Želela sam da imam jednu u svojoj ručnoj torbici, jednu na radnome stolu, jednu u kaseti autornobila, jednu na noćnom ormariću, itd.

AI, tada se nešto čudno dogodilo. Dok sam imala samo jednu turpijicu, uvek sam znala gde je. Čim sam imala nekoliko, nikada nisam mogla nijednu da nadjem kad mi zatreba. S godinama sam otkrila da se ista pojava dogada i sa mnogim drugim stvarima.

Na primer, osoba koja ima jedan ručni sat zna koliko je sati, ali neko ko ima dva časovnika nikada nije sasvim siguran. A šta je još gore, postao je kolekcionar. Sad a ne samo što mora da se bavi oddavanjem i troškovima izdavanja kolekcije, već mora i da vodi računa gde se svaki deo te kolekcije nalazi u datom trenutku.

Imati dodatne komplete nekih stvari moze postati vrlo komplikovano, i to u vrlo kratkom periodu. Već sam se odavno oslobodila svih dodatnih turpijica za nokte, a zatim se otarasila i svih dodatnih naočara, naočara za sunce, nalivpera, kišobrana, džepnih nozića, čekića i svih vrsta specijalizovanih alata, čak i suvisnih kompjutera. To mi je bitno pojednostavilo zivot.

99. Kupujte jednostavnu garderobu

Ako ozbiljno razmišljate a pojednostavljenju vašeg zivota, evo jos jedne ekstremne modne opcije koju ćete maožda želeti da razmotrite. Jedan bogati finansijer sa Vol strita uživa ugled osobe koja ima najjednostavniju garderobu. On ima nekoliko istih, izuzetno kvalitetnih i po meri radenih crnih odela s prslukom, nekoliko istih belih košulja i svilenih kravata, i nekoliko pari crnih cipela. I to je to. Iz godine u godinu to je sve što on ikad nosi. Kao razlog navodi da ima dovoljno odluka koje mora svaki dan da donosi da bi jos brinuo i o tome šta će da obuče.

Razmislite o tome. To, iIi vaša varijanta ove ideje, moglo bi zaista da pojednostavi vaš zivot.

100. Zašto ne napišete knjigu?

Tolike smo godine proveli trudeći se da budemo dobre ćerke iIi sinovi, dobri učenici ili studenti, dobre supruge ili muževi, dobri roditelji, uspešni radnici, itd., itd., i projekcija drugih ljudi šta je dobro iIi savršeno učinila je da zaboravimo ko smo ustvari i šta zaista želimo u svom životu. Kada jednom primenite načela ove knjige i počnete da živite jednostavnije nego ikada do sada, time ćete osloboditi zaista mnogo vremena, koje ćete moći da provedete kako god vi želite. Moći ćete da se otarasite svega što smeta vašem unutrašnjem razvoju i da živite punim plućima, da se naučite praštanju, da razvijete osećaj zahvalnosti, otkrijete šta je vas najveći problem i kako da se krećete kroz život onom brzinom koja vam omogućava da u potpunosti uživate u svakom svom danu. Dobićete i priliku da konačno upoznate sebe.

Zato vas pitam: zašto ne napišete knjigu? IIi naslikate sliku koju biste voleli da vidite na zidu svoje sobe? IIi započnete neki drugi kreativni proces kojem bi voleli da se posvetite?

Svi mi imamo stvaralačke ideje kojima bismo voleli da se pozabavimo. Možda smo previše zauzeti drugim stvarirna da bismo ih istražili, iIi ne verujemo da to mozemo ostvariti. Ali želja je našeg srca da to učini.

Pitajte bilo koga ko sledi svoju muzu. Tek tada su istinski srećni, tada su zaljubljeni, tada u životu osećaju strast. Oni to rade zato sto su čuli poziv. A poziv su čuli zato sto su sebi dali vremena da ga čuju.

Dzordzija O'Kifi je rekla da treba vremena da bismo videli svet. I za pisanje pesme treba vremena. Treba vremena i da se otvorimo ka sopstvenoj kreativnosti. A to vreme treba da bude mirna, bez onih stvari koje nam odvlače pažnju, a kojima inače suviše često dopustamo da nam preuzmu život, jer nismo naučili da kažemo "ne".

Po mom iskustvu, kreativni proces radi kao lokomotiva. Potrebna mu je ogromna količina unutrašnjeg goriva i snage da se pokrenu točkovi, koji se u početku veoma sporo okreću. Ako nešto na pruzi zaustavi voz, potrebna je ogromna količina energije da se ponovo pokrene. Ali kada jednom juri punom snagom, zaista ga je teško zaustaviti.

Kako pokrenuti lokomotivu? Sada, kad sma osvojili vreme samo za nas, mnogo je načina.