48. Radite tamo gde živite iIi živite tamo gde radite

Pre nekoliko godina moj muž je radio u centru grada, a živimo u predgradju, udaljenom gotovo dva sata vozom koji prevozi ljude na posao. To je značilo da je on, kao i milioni drugih koji putuju na posao, provodio više od četiri sata svakog radnog dana, sama na putovanju do kancelarije i natrag. Obično je odlazio od kuće u pola 7 ujutro i vracao se oko 7 sati uveče. Da li je to ludost? Da. Zašto to radimo sami sebi? Za mnoge ljude, to spada u kategoriju "napredovanja" . Najzad smo se suočili sa činjenicom da trgujemo svojom sadašnjošću zbog neizvesne budućnosti. Zato smo napravili neke važne promene u svom životu.

Prvo smo se preselili u drugi kraj, mnogo bliže poslu. Kakva razlika! Sada možemo da doručkujemo natenane, posle žustre šetnje od oko pet kilometara uz obalu jezera. Moj muž odlazi od kuće oko 8 i stiže na posao pre pola 9. Bar jednom nedeljno odlazi s posla ranije i provodi nekoliko sati penjući se na vrh našeg lokalnog brega, da malo razbistri glavu. Uvek stiže kući do pola 6 popodne i, kada su duži dani, često odlazimo na veslanje, iIi možda još jednu šetnju pre večere. Možda ćemo provesti mirne trenutke zajedno, čitajući iIi gledajui Iep zalazak sunca, radeći stvari koje su nam važne, a koje nikada nismo mogli dok je bio zarobljen u sparnom, zagušljivom, pretrpanom i uvek neudobnom vozu kojim je išao na posao, i koji je često kasnio. Ove stvari teško raditi i kad idete kolima i svakodnevno se zaglavite saobraćajnoj gužvi pri povratku s posla.

Da, naravno da smo se donekle odrekli "napredovanja" u karijeri kada smo se preselili, ali to nam je više nego nadoknadjeno ogromnim poboljšanjem kvaliteta našeg života. Jedina stvar koju se pitamo jeste zašto to nismo uradili ranije.

49. Radite ono što zaista želite da radite

Malo stvari toliko komplikuje vaš život od provodjenja osam do deset sati dnevno, pet do šest dana nedeljno na poslu koji ne volite, radeći nešto što ne želite da radite.

Nažalast, proces razmišljanja o tome šta želite da radite i da zatim to i počnete da radite nije nužno jednostavna. Sve to može potrajati mesecima, pa i duže.

Vaš zadatak će biti lakši ako zaista znate šta želite da radite. Tada jednostavno odlučite da promenite posao i počnete ono što zaista želite, a zatim to uradite. Taj proces će verovatno uključivati istraživanje, uspostavljanje novih veza, ažuriranje svoje biografije i popis radova, možda čak i povratak u školu na dodatno obrazovanje, možda selidbu u drugi deo grada iii neki drugi grad, a u nekim slučajevima i počinjanje ispočetka.

Ako ne znate šta biste želeli da radite, imate dodatno opterećenje, a to je da o tome razmislite, što može znači i istraživanje, testiranje, savetovanje, eksperimentisanje i tek zatim razmišljanje o tome kako to uraditi, što će najverovatnije značiti počinjanje ispočetka.

Ali kako sam i sama provela dve godine istražujući šta je to što zaista želim da radim i zatim uredila svoj život u skladu s tim, mogu vam obećati da će to biti vredno ma kakvih komplikacija kroz koje morate da prodete da biste to iIi, jer će to definitivno ulepšati vaš život.

50. Pronadite posao svog života

Jedna od najvećih koristi ovih radikalnih promena biloje pronalaženje nove profesije. Volela bih da kažem kako je to bilo jednostavno. Nije. Bio je to jedan od najvećih izazova u mom životu. Ali, kao što zna svako ko radi ono što a voli, ne postoji ništa što bi moglo da se poredi s tim.

Dak sam odrastala, većinu vremena provela sam neznajući šta bih radila u životu. Išla sam na mnoge testove, čitala mnoge knjige, razgovarala sa stručnjacima profesionalne orijentacije. Ali jedino što mi je zaista pomoglo je savet da odvojim mala slobodnog vremena i ne radimništa dok ne uvidim šta bih volela da radim.

Čim stanemo i usporimo, to nam omogući da zapazimo mnoge mogućnosti izbora, koje nam nisu tako jasne dok se krećemo punom brzinom.

Kada sam prevazišla sve izgovore da ne mogu sebi da priuštim drugi posao jer neću moći dovoljno da zaradim, dala sam sebi reč da neću da započnem nikakav novi posao dok ne pronadem nešto što zaista želim da radim .

Nemojte da upadnete u zamku i da kažete da je kasno da otkrijete šta biste voleli da radite. Jedno sam shvatila: sve što sam do tada radila pripremalo me za ono što sada radim. A to što sada radim priprema me za sve ono što u budućnosti mogu da promenim.

Zbog brzih promena na tržištu i učestalog otpuštanja radnika za sve većim razvojem tehnologije, možda nikad nije bilo bolje vreme za otkrivanje profesije vašeg života, bar kao pripreme za novu životnu fazu.

Jer, ako ne radite posao koji volite, najveći doprinos za svet i vaš razvoj jeste da odvojite koliko god vremena je potrebno da shvatite šta zaista želite da radite. A on da to i radite.

51. Pretvorite hobi u posao

Jedna od čudesnih blagodeti pojednostavljivanja mog života je to što sam stvorila više vremena u kome mogu da se posvetim svom hobiju, čitanju. Ali može biti i obrnuto - pronalaženje vremena za vašu omiljenu zabavu može pojednostaviti vaš život.

Pre nekoliko godina, moja prijateljica Sandra, koja radi kao advokat, uzela je godišnji odmor preko celog leta, da bi boravila kod svoje sestre koja živi u Italiji. Bile su u malom selu u planinama, gde se malo toga dogadjalo. Jednog dana, sestra joj je predložila da posete obližnji vajarski studio. Sandra ništa nije znala o vajarstvu, niti ju je to ikada zanimalo, ali je tada pronašla hobi koji joj je na kraju potpuno izmenio život.

Do kraja leta provodila je svaki dan u tom studiju, učeći vajarstvo. Kada se vratila kući, krenula je u školu vajarstva. I dalje je radila svoj advokatski posao, ali su njene večeri i vikendi sada bili posvećeni vajanju. Na kraju je napravila atelje u svojoj kući, i uskoro prodavala svoje radove na lokalnoj umetničkoj izložbi. Nedavno se povukla iz advokature, i sada radi puno radno vreme kao vajar. Redovno izlaže svoje radove u galerijama širom zemlje.

Sandra kaže da joj život nikada nije bio bolji - ili jednostavniji. Pre nego što je počela da se bavi vajarstvom život joj je bio ispunjen telefonskim pozivima, sastancima, iskazima pod zakletvom, sažetim prikazima činjenica (brifinzima), pojavljivanjem na sudu i mnoštvom drugih stvari koje zahteva pravna struka. Sada se njezin život sastoji od ustajanja ujutro, oblačenja i odlaska u atelje.

Njen galerista bavi se svim svakodnevnim detaljima vezanim za posao. Naravno, činjenica da radi ono što zaista voli takodje doprinasi jednostavnosti u njenom životu.

U svakam slučaju, aka već ne radite ono što volite, početi da se bavite hobijem jedan je od načina da dodjete do toga.

52. Radite manje, a više uživajte u svom radu

Kada sam rešila da pojednostavim svoj život, jedna od prvih stvari koje sam uradila po pitanju posla bila je da skratim radni dan. Jednostavno sam isplanirala svoj radni dan tako da ga završim sat ranije. Iznenadila sam se kako je to bilo lako i kaliko je malo taj jedan sat uticao na moju praduktivnost. U suštini, moja je produktivnost porasla. Postupno sam skratila radni dan za još jedan sat, izgubivši malo na produktivnosti, ali sam mnogo dobila na ličnom zadovoljstvu.

Kada sam počela da razmišljam a razlozima zbog kojih je bila tako, otkrila sam da sam upala u zamku ubedjenja da sve moram da uradim danas, iIi najkasnije sutra, zbog čega sam neprekidno radila pod nepotrebnim pritiskom, što nije bilo ni najmanje zabavno.

Malo-pomalo, naučila sam da dajem prioritet pojedinim telefonskim pazivima. Nije se na svaki poziv moralo odmah uzvratiti. Neki su magli da pričekaju dan-dva, a neki i celih nedelju dana. Na svoje zadovoljstvo, otkrila sam da na neke nikad nisam morala ni da odgovorim.

Šta se tiče projekata, naučila sam da odredim realnije vremenske okvire u kojima oni mogu biti dovršeni, i počela sam da uvidjam da se, kao i telefanski pozivi, ne mora sve obaviti baš danas. Počela sam da udvostručujem vreme potrebno za izvodjenje nekog projekta. Ne samo da je bilo lakše završiti stvari na vreme, već je bilo i manje stresa, jer se nisam borila da ostvarim nemoguće rokove.

OdIučila sam u svoj dnevni raspored ugradim vreme, bar po jedan sat svakog dana, za prekide kao što su teIefonski pozivi, neplanirani sastanci, traženje zaturenih papira i drugi poslovi koji oduzimaju vreme, a koji su u današnjem poslovnom svetu neizbežni, mada mi retko računamo s njima. To je značilo još jedan sat "neproduktivnog" vremena, ali ta su ometanja oduvek postojala. Njihovo uključivanje u plan jednostavno me nateralo da priznam da postoje, i tako smanjim tenziju koja se stvarala zbog njih. Ipak, samim tim što sam radila za sebe, nisam imala šefa koji bi mi dahtao za vratom. Istovremeno, svako ko je to radio zna da sami sebi često nametnemo daleko nerealnije planove nego što bi to ijedan šef ikad napravio.

Bilo da radite deset iIi dvanaest sati dnevno za sebe ili nekog drugog, raditi manje, čak i ako smanjite jedan ili dva sata sama jedan ili dva dana u nedelji, realan je i efikasan način da izvučete više iz svoga radnog dana.

53. Prestanite s pripremama za posao

Pripreme za posao neproduktivno su vreme koje provedemo pospremajući radni sto, obavljajući nepotrebne telefonske pozive, ispijajući još jednu šolju kafe, organizujući svoj dnevni raspored, praveći koncepte izveštaja, vršeći istraživanja, obavljajući još nepotrebnih telefonskih poziva - sve ono u šta smo ubedili sebe da se mora obaviti pre nego što se prihvatimo stvarnog posla. Neki pripremni poslovi jesu neizbežni i potrebni. Ono o čemu ovde govorim su oni poslovi koje možemo da izbegnemo.

Postoje dva razloga za pripremne poslove. Jedan je što želimo da radimo ono što bi ustvari trebalo da radimo. Drugo, nemamo ništa što bi trebalo da radimo, ali želimo da izgledamo zaposleno. U ovo doba radoholičarstva, pripremni posao uzdignut je na nivo umetnosti. To je pojava čini da je u mnogim slučajevima imperativ provoditi deset do dvanaest sati na poslu.

Jedna od prvih stvari kojih sam se odrekla kada sam počela da manje radim ali više uživam u radu bili su pripremni poslovi. Teško je odrediti što bi to bilo za vas, jer radne aktivnosti variraju od osobe do osobe i od posla do posla. Ali vi znate da ih u nekom vidu radite, mada to možda ne biste želeli javno da priznate. Mogu vam samo reći da će vaš život biti jednostavniji kada prestanete s pripremnim poslovima, ne zato što ćete raditi manje, već zato što ćete veći procenat radnog vremena provesti, nadam se radeći nešto Što vam pruža mnogo više zadovoljstva. Ako utvrdite prioritete pre nego što počnete da radite i zatim ne radite ništa što nije na vašem spisku, mnogo pripremnog posla jednostavno ce ispariti.

54. Uključite porodicu u svoj radni život

Imam prijateljicu koja je uspešan televizijski producent. Ona mnogo radi i izuzetna je u svom poslu. Udata je za slobodnog umetnika, koji radi kod kuće i koji je "gazda mama" za njihovo dvoje male dece.

Jedna od stvari koju su Ketrin i Džek rešili da učine kako bi pojednostavili svoj porodični život bila je da uključe decu u svoj radni život. Deca su upoznata sa očevim poslom, jer mogu slobodno da dodju i odu iz njegovog umetničkog ateljea u kući, a bila su i u umetničkim galerijama gde su prodavana njegova dela. Bar dva puta svakog popodneva Džek odvodi decu u Ketrinin TV studio na ručak, a zatim provedu sat-dva na televiziji, gledajući kako mama radi. Upoznali su sve njene saradnike i većinu njihovih porodica, jer Ketrin podstiče osoblje da i oni dovode svoju decu u studio.

I dok im prisustvo dvoje male dece u ateljeu ili TV-Studiju tokom radnog dana ipak oduzima dosta vremena, Džek i Ketrin osećaju da to vredi truda. Deca odlično shvataju šta njihovi roditelji rade kada nisu s njima i osećaju se povezana s razgovorima u vezi s poslom koje njihovi roditelji vode. Pre nego što je Ketrin počela da dovodi decu na posao, ona su često plakala i bunila se kad je odlazila od kuce. Sada, kad znaju kuda mama ide, znaju ljude s kojima tamo provodi vreme i otprilike znaju šta radi, mnogo su mirnija.

Još jedna, i, bar kada je reč o Ketrin, neočekivana korist od toga što su njena deca redovno s njom na radnom mestu je da joj to pomaže da se uveliko oslobodi stresa izazvanog grozničavim i zahtevnim okruženjem na poslu. Mnogi od njenih preopterećenih šefova smatraju za posebno zadovoljstvo što mogu da udu kod nje i provedu nekoliko trenutaka držeći živahno malo dete koje se smeje, ili nadju vremena da objasne neki postupak radoznalom detetu koje ih prati širom otvorenih očiju. Prisustvo dece medjusobno je zbližilo i osoblje na poslu, jer da su dobili priliku da upoznaju posebne talente i potrebe drugih članova porodice.

Naravno, nije svako radno mesta zgodno za posete dece. Ali u svakom slučaju vredi razmisliti kako da uključite decu u svoj radni život. Možda možete da ih povedete tamo gde radite subotom, kada je mnogo manja gužva. Neka upoznaju vaše saradnike na poslu i, ako je moguće, njihovu decu. Objasnite im šta radite i pokažite im neke rezultate svoga rada. Održanje porodice na okupu sigurno je jedan od načina da se oslobodite komplikovanosti i haotičnosti današnjeg sveta. Uključivanje dece u vaš radni život dobar je način za početak.