34. Rešite se dugova Veliki su izgledi da su vaši roditelji, kao i moji, bili medju onima koji su preživeli vreme velike ekonomske krize. Čitavog života moja je porodica imala jedno nepovredivo pravilo kada je reč o finansijama: ako nisu imali gotovinu, nisu ni kupovali. Uz izuzetak hipoteke na kuću, nikada u životu nisu napravili nikakav dug. Oni jednostavno nisu stekli mentalitet: "Kupi sada - plati kasnije", koji je zavladao posle II svetskog rata i koji nas je pretvorio u naciju potrošača i duga. Kad god im je trebao nov komad nameštaja iii nešto od tehnike, uzeli bi novac iz fonda za "nepredvidjene izdatke ili, ako je taj fond bio potrošen, čekali su dok ne sakupe novac, odvajajući pomalo svakog meseca . Mnogi mladi iz generacije naših roditelja i generacije njihovih roditelja živeli su na takav način. Kad se uzme u obzir činjenica da je dug jedan od vodećih uzroka emocionog i psihološkog stresa u životu, mnogi bi od nas dobro učinili kada bi danas živeli na takav način. Ako ste u situaciji (kao i preko pedeset miliona Amerikanaca za koje je kreditna kartica ili dug u obliku rate za kredit postao problem), ima nekoliko stvari koje možete da učinite: 1. Izadite iz duga sopstvenim snagama. To znači da sednete i tačno izračunate koliko ste dužni a onda napravite plan kako da to otplatite što je moguće brže i redovnije, mada će vam za to možda trebati čak i neekoliko godina. To takode znači obećati samom sebi da se u budućnosti nećete zaduživati. Ovo je izvodljivo rešenje, a zahteva disciplinu, odlučnost i apsolutnu obavezu da ćete se izvući iz stresa prouzrokoog dugom. 2. Ako vam se čini da ste zaduženi preko glave i da sami nikada nećete moći da se rešite dugova, možete dobiti pomoć. Džerold Mundis, u svojoj knjizi "Kako izaći iz dugova, ne zaduživati se i živeti uspešno", nudi vremenski proveren sistem za izlazak iz dugova. Zasnovan na principima korišćenim u "Anonimnim dužnicima", program koji on izlaže godinama uspešno koriste na hiljade ljudi kako bi se oslobodili života na dug. Niko vam ne obećava da će izlazak iz dugova biti lak, ali zato će vam sigurno pojednostaviti život. 35. Živite od polovine onog što zaradjujete, a drugu polovinu uštedite Procenjuje se da manje od deset posto Amerikanaca ima zadovoljene sve svoje sadašnje i buduće finansijske potrebe. Veliki procenat ljudi koji će u sledećih dvadeset pet godina otići u penziju imaće za život tek nešto malo više od onoga što su uplaćivali u fond socijalnog osiguranja. A nema mnogo ljudi koji bi smeli da se opklade da će socijalno osiguranje biti dovoljan izvor, ili da će im uopšte isplaćivati penzije u godinama koje dolaze. Postali smo nacija potrošača, umesto nacije štediša. I dok je istina da su mnogi ljudi primorani da žive iznad svojih mogucnosti zbog porasta troškova života i opadanja vŗednosti dolara, takodje je istina da trošimo mnogo više na stvari koje nam u suštini ne trebaju. Ako osećate da ste do te mere izgubili kontrolu nad svojim trošenjem da ne možete ni pomisliti da uštedite solidan deo svog dohotka, razmotrite malo bolje kako trošite svoj novac. Ako mislite da ne možete bitno da smanjite troškove, počnite smanjujući ih sama deset ili petnaest posto tokom sledece godine. Zatim ih sledeće smanjite opet za još deset iii petnaest posto, idući tako postupno sve do pedeeset posto. Skoro polovina tačaka u ovoj knjizi pomoći će vam da smanjite svoje troškove. Živeti jednostavno ne znači živeti jeftino ili se osećati uskraćenim za bilo šta. Naprotiv, to je prilika da uspostavite vezu sa onim što je zaista važno u vašem životu i dosegnete nivo umerenosti, koji ce vam doneti ne samo osećaj zadovoljstva i sigurnosti, vec i osecaj da držite situaciju pod kontrolom. Ako imate jedva dovoljno za život, dosezanje tačke u koioj ćete svakog meseca moći da stavite na stranu dobar deo svog prihoda da biste zbrinuli svoje buduće potrebe, ponovo će vas vratiti na kormilo i na dugi put ka ostvarenju lepšeg života. 36. Još jednom pažljivo razmotrite svoje kupovne navike Pre nekoliko godina moj muž i ja smo odlučili da nabavimo ručne tegove koje cemo koristiti na našim svakodnevnim šetnjama. Odmah smo seli u kola i odjurili u prodavnicu sportske opreme, gde smo potrošili pedeset dolara na komplet "Teških ruku". U sledećih nekoliko nedelja koristiii smo komplet pet-šest puta, a zatim ga ostavili, i nikada ga više nismo upotrebili. Šest meseci kasnije dala sam "Teške ruke" prijateljici, koja mi je rekla da hitno mora da kupi ručne tegove. Ona ih je koristila sama jednom i, ako su moja nagadjanja ispravna, nikada ih više neće uzeti u ruke, osim ako ih bude dala nekom drugom za koga čuje da se sprema da pod hitno odjuri u prodavnicu sportske opreme i kupi "Teške ruke". To je samo jedan primer od desetina i desetina stvari koje smo godinama kupovali, a koje nam ostvari nisu trebale i koje, pošto smo ih kratko vreme koristiii, nismo više čak ni želeli. Vi sigurno imate sličan spisak kupljenih stvari, koje su kupljene pod uticajem istog prisilnog sindroma "Moram to imati sada". Za prosečnog Amerikanca, naš život - i naše kuće, naši automobili i naš radni prostor - ispunjen je teretom naših kupovnih navika. Kada smo se moj muž i ja konačno suočili s činjenicom da smo kupili još jednu stvar koja nam ne treba, rešili smo da još jednom razmislimo o našim kupovnim navikama. Zato smo seli i napravili spisak načina na koji bismo sve to mogli i drugačije da radimo: 1. Odredili smo jedan dan u nedelji za kupovinu, a to obuhvata kupovinu namirnica i svega drugog što bi moglo da nam zatreba. 2. Sada, pre nego što nešto kupimo, razmislimo o tome. Mnoge od stvari koje ljudi kupuju predstavljaju sama trenutno zadovoljstvo, kao što je deci nova igračka. Postala nam je navika da se upitamo: "Treba li nam uopšte ovo, ma šta to bilo? Hoće li to biti sama još jedna stvar koja će završiti u ostavi?" 3. Sve veće kupovine, a i mnoge manje, odlažemo najmanje dve nedelje, ili čak punih mesec dana. Otkrili smo da u medjuvremenu, kad se euforija slegne, uglavnom shvatimo da nam ta stvar u suštini ne treba, ma šta to bilo. 4. Kao alternativa, gledamo koliko dugo možemo bez nečega za šta trenutno mislimo da bez toga ne možemo da živimo. Kada to shvatimo kao igru, još više jača naša odlučnot da ne gomilamo suvišne nove stvari. 5. Umesto kupovinom, ono što smo zapazili sada pokušavamo da zadovoljimo kreativnim rešenjem. Na primer, u kući bi bilo mnogo običnih stvari - knjiga, čarapa napunjenih peskom koje smo mogli da upotrebimo umesto što smo žurili da kupimo komplet tegova "Teške ruke". 37. Promenite način kupovine Ako imate problema sa obuzdavanjem svog nagona za trošenjem, sami sebi otežajte kupovinu: idite ako morate, ostavite kod kuće gotovinu, čekove i kreditne kartice. Za mnoge ljude kupovina je samo navika. Način da se prekine s bi lo kojom navikom je da se jedna prinudna aktivnost zameni drugom. Sastavite spisak stvari koje biste mogli da radite umesto odlaska u kupovinu, tako da imate šta da radite kada sledeći put osetite potrebu za trošenjem novca na stvari koje vam ne trebaju. Podjite na primer u šetnju s prijateljicom, svratite u biblioteku, ili se lepo okupajte u kadi - bilo šta, samo da vam ne ostane vremena za kupovinu. Možda ćete se u početku oseećati uskraćenim zbog odsustva kupovine u vašem životu ali ćete na kraju osetiti radost zbog slobode što ste stigli do tačke kada ne morate više da kupujete.
Ako postoji nešto za šta ste smislili da to apsolutno morate imati, povedite neku prijateljicu koja poznaje vaše kupovne navike i koja saoseća s vašom željom da ih promenite. Neka ona nadzire vašu kupovinu, tako da kupite samo onu stvar koju ste nameravali da kupite. Ipak, pripazite da odaberete pravu prijateljicu. Nekada sam išla u kupovinu s prijateljicom i provodile smo vreme podstičući jedna drugu da kupujemo stvari koje nijednoj od nas nisu trebale, pokušavajući tako da opravdamo sopstvene potrošačke navike. Placajte čekom sve što kupite. To je malo teže nego kad plaćate gotovinom ili kreditnom karticom, ali vam olakšava praćenje onog što ste kupili i kako ste potrošili svoj novac. Gledajte drugim očima na reklame. "Uzbudenje" kupovinom je ono što stvara zavisnost. Kada se to uzbudjenje jednom istroši, mora se opet povratiti. To je ono na šta reklameri računaju. Čim postanete svesni kontrole koju oni imaju nad vašim novcem, mnogo ga je lakše zadržati. 39. Mesečni spisak stvari Kada smo se otarasili suvišnih stvari, uvek postoji opasnost da se ponovo nagomilaju. jeste li ikad ulovili sebe kako cunjate tržnim centrom i nailazite na nešto za šta pomislite da to jednostavno morate imati? Sasvim je moguće da za tu stvar, pre nego što ste je uopšte videli, niste ni znali da postoji. Ali sada je želite. I to odmah. Često, bez obzira da li vam ta stvar zaista treba, vi je kupujete i nosite kući. Možete je upotrebiti jednom, dvaput, iIi čak desetak puta. A on da ćete jednog dana upitati zašto ste je uopšte kupili. I tako ce završiti negde u ostavi. Ovo je scenario koji se svakodnevno uvek iznova ponavlja u životima miliona ljudi. Zašto? Zato što reklameri troše na milione dolara da bi nas naučili potrošačkom mentalitetu. Za njihov novac to je sigurna opklada - iskustvo je pokazalo da nas mogu ubediti da kupimo bilo šta. Zato smo rešili da napravimo mesečni spisak stvari.Kad naidjemo na neku važnu stvar koju želimo, i ako smatramo da nam zaista treba, stavljamo je na spisak. Ukoliko se posle mesec dana od dana kada smo je stavili na spisak setimo te stvari i zašto nam je trebala, razmislicemo o kupovini, ili ćemo možda produžiti rok za još mesec dana. Ali uglavnom se dešava da tu stvar ne smatramo više tako važnom da bismo je kupili. Razmislite o ovom sistemu. Biće vam potrebno malo discipline, ali ćete uštedeti novac i bitno smanjiti količinu stvari koje unosite u kuću i kojih ćete se, jednog dana, verovatno morati da otarasite kao suvišnih. 40. Kada u kuću unesete nešto novo, izbacite nešto staro Ovo je vrlo jednostavna i temeljna postavka. I zaista deluje. Možete tome naučiti i vašu decu. Odnosi se na odecu, knjige, igračke, alat, cipele, posudje, escajg, čaše, kompjutere, muzičke uredjaje, telefone, naočare, peškire, posteljinu, kišobrane, itd, i, naravno, nameštaj, kada to uglavnom uvek moramo učiniti. Ali s drugim, sitnijim stvarima, nije baš tako. Na većinu polica uvek može da stane još jedna knjiga. U većinu plakara stane još jedan deo odeće. U vecinu sanduka sa igračkama stane još jedna igračka. I tako dalje. Do odredjene tačke. Kada stignemo do te tačke, stvari počinju da nam izmiču iz ruku. Svi plakari, fioke i druga mesta postaju toliko pretrpani da više ne možemo da pronadjemo ono što tražimo, a da nam se usput nešto ne sruši na glavu. Za početak, krenite od odeće, knjiga, igračaka. Ako steknete naviku da uvek izbacite nešto staro kad unesete nešto novo, uživaćete u slobodi nezakrčenog prostora. 41. Ukinite kupovinu Jedan od načina na koji ćete uštedeti svoje vreme je da mesec dana kupujete samo namirnice i osnovne stvari za higijenu. Ne samo što ćete uštedeti vreme i novac, već ćete na taj način promeniti svoje potrošačke navike i potrošački mentalitet koji nam je nametnut. Moj muž i ja uveli smo ovaj moratorijum na tri meseca, i to se pokazalo kao oslobadjajuće iskustvo, pa smo nastavili još tri meseca. Ovde ne govorim o životu koji se graniči sa siromaštvom iIi lišavanju onoga što nam zaista treba. Mi smo tome pristupili kao izazovu i prilici da razbijemo potrošačke navike koje su postale prinudne radnje u našim životima. Kad pogledate potrošački mentalitet koji je u poslednjih trideset godina zagospodario našom kulturom i načinom života, vidimo da smo negde usput spontano doneli odluku da radimo duže kako bismo mogli da kupimo više. Slobodno vreme zamenili smo za gomilu stvari, a najčešce nemamo vremena da ih koristimo. Čim primenite ovo u svom životu, ubrzo ćete uvideti koliko nam malo toga zaista treba, i kako je lako živeti bez silnih stvari za koje mislimo da su nam neophodne.
Jedan od mitova osamdesetih bio je da će naši životi postati jednostavniji ako budemo imali više stvari, uz što više tudje pomoći i usluga. U procesu pojednostavljivanja otkrila sam da je istina sasvim suprotna. Razmislivši ponovo o svojim potrošačkim navikama i promenivši način kupovine smanjićete "robu" koja zatrpava vaš život. Mnogi drugi koraci izloženi u ovoj knjizi smanjiće vašu potrebu za "uslugama" . Na primer, kada se jednom upustite u sve ovo, biće vam mnogo lakše da brinete o kući da vam nece trebati tudja pomoć. Vaši će obroci biti tako jednostavni da vam ni tu neće trebati nikakva pomoc. Izlasci će vam biti proredjeni, pa vam neće trebati bebisiterka, itd. Svako od nas mora sam da odluči u kom trenutku roda i usluge prestaju da olakšavaju naš život i postaju opterećenje. Naš cilj je da tako uredimo život da lako možemo sami da brinemo o većini svojih potreba i onom što posedujemo. Kada se otarasimo većeg dela roba i usluga za koje smo nekada mislili da ne možemo bez njih, stvorićemo potpuno nov osećaj slobode u našem životu. 43. Odbacite sve kreditne kartice osim jedne Do trenutka kada smo rešili da pojednostavimo naš život, moj muž i ja imali smo ukupno devet kreditnih kartica. Nije nam trebalo devet kreditnih kartica. Nismo čak ni želelli, devet kreditnih kartica. Imali smo ih sama zato što su bile tu. Mogli smo ih imati i još mnogo više. One su stizale nezvane i sa sve većom učestalošću u poštansko sanduče. Po teoriji da nikada ne znate kada bi još neka mogla da vam zatreba, bilo je lako postojećim karticama dodati još jednu. Medjutim, posedovanje više kreditnih kartica nije nikakva pogodnost, već samo stvara probleme. U suštini, jedine prilike kada smo koristiii kartice bile su kada bismo večerali u restoranu i prilikom putovanja, a račun smo uvek plaćali svakog meseca u celosti. Ne samo što je bila gnjavaža pratiti stanje na svim tim karticama, već smo još i plaćali od 25 do 100 dolara godišnje za "privilegiju" što ih imamo. Sve dok nisam počela da bacam svu reklamnu poštu nisam shvatala da bi odbacivanje svih kreditnih kartica osim jedne bio još jedan korak u pojednostavljenju našeg života. Ne samo što bismo svakog meseca eliminisali gomilu pošte u vidu izveštaja o stanju na tim računima, vec bismo i uštedeti nekoliko stotina dolara godišnje, a bili bismo poštedjeni i gnjavaže oko nošenja i zamenjivanja kartica. Na kraju smo otkazali sve kartice i uzeli sama jednu Viza karticu. Koristiii smo jednu od mnogih banaka koje nude izbor izmedju 25 dolara godišnje članarine i kamatne stope od 9% na neplaćeni račun, ili bez godišnje članarine i malo višu kamatnu stopu. S obzirom da redovno plaćamo račune, odabrali smo ponudu gde se ne plaća godišnja članarina. Sada imamo karticu koja nas ništa ne košta i vrlo je lako pratiti stanje na njoj. 44. Objedinite bankovne račune Na samom početku našeg programa shvatila sam da mi je bankarski sistem izmakao kontroli. Imala sam četiri iIi pet posebnih računa, koje sam postepeno otvarala tokom godina: jedan za troškove domaćinstva, jedan za posao, jedan za nepredvidjene izdatke, jedan za investicije, jedan za štednju. Moj prijatelj bankar rekao mi je kako danas nije neuobičajeno da ljudi imaju višestruke bankovne račune; neki ih imaju u istoj banci, neki po bankama širom grada. Kao i mnogi vlasnici višestrukih računa, zavaravala sam se da je to sama pogodnost. Kad je reč o prekomernoj pošti koju višestruki računi stvaraju, ne samo da postoje redovni mesečni izveštaji stanja na svakom računu, već je tu i sav dodatni mesečni materijal prometa, ponude za kreditne kartice i drugi materijal koje treba odvojiti od prave pošte. Što se tiče banaka, trebalo je uskladiti svaki od tih mesečnih izveštaja, pratiti stanja na četiri ili pet zasebnih čekovnih knjižica, pored toga što sam morala da pratim koji od računa treba koristiti za koju vrstu izdataka. Više nego jednom sam stvorila sama sebi problem, tako što bih ispisala ček na pogrešan račun. Tu je, naravno, biIa i komplikacija osigurati da na svakom računu bude dovoljno novca za pokriće čekova. Zato, ako se otarasite svih računa osim jednog, znatno ćete pojednostaviti svoje poslove povezane s bankom. Osim toga, pojavila se nova pogodnost plaćanja putem elektronske pošte. Sada se s našeg računa mesečno automatski skidaju sredstva za plaćanje skoro svih mesečnih troškova, kao što su telefon, komunalije, osiguranje, utrošak struje, vode, plina, itd. Vreme koje sada trošimo na placanje računa i zapisivanje ovih transakcija svelo se na oko jedan sat mesečno. 45. Otplatite hipoteku Ako živite u kući iz svojih snova i planirate da ostanete u njoj, a vaša otplata hipoteke je unutar sredstava kojima raspolažete, mogli biste da preduzmete korake da je što pre otplatite, ili je isplatite odjednom. Evo nekoliko načina na koje možete pristupiti delimičnoj otplati hipoteke: 1. Saberite uplaćene iznose. Ako uz redovnu platu povremeno primate neke veće prihode u gotovini, razmislite o tome da ih upotrebite za otplatu hipoteke. Ipak, pre nego što izvršite veću uplatu, pobrinite se za reamortizaciju hipoteke, tako što će vam smanjiti vaše mesečne rate. 2. Otplaćujte deo glavnice zajedno sa redovnom mesečnom ratom. Kako iznos otplate koji se primenjuje na glavnicu raste sa svakim plaćanjem, može se dogoditi da tokom otplate dodjete do tačke kada će povećana otplata glavnice biti veća ne go što ćete moći da platite. Ukoliko se to desi, vi jednostavno možete da platite onoliki iznos koliki možete u odnosu na glavnicu. I dalje ćete imati znatnu količinu novca u pripisanim kamatama, tako da ćete glavnicu moći da otplatite ranije nego što biste inače mogli. 3. Prodajte kuću i preselite u manju, jeftiniju. Moguće je da ćete moći da iskoristite novac od prodaje sadašnje kuće za otplatu nove kuće u celosti, iIi će vam tada biti bitno manji iznos rate za novu hipoteku. Naravno, uvek to proverite sa svojim računovodjom. Bilo koji od ovih planova za delimičnu otplatu hipoteke podrazumeva da ste otplatili sve svoje neplaćene dugove, kao što su dugovi po kreditnim karticama ili rate kredita, i da imate dovoljno novčanih sredstava ostavljenih na stranu za nepredvidjene situacije i ulaganja. Ranije otplaćivanje hipoteke neće nužno odmah pojednostaviti vaš život, ali ćete izbeći večiti psihološki pritisak od mesečnog otplaćivanja. 46. Pri sledećoj kupovini automobila, kupite polovni Kad razmislite o tome da novi automobil gubi trideset ili više posto od svoje vrednosti u trenutku kad ga odvezete s prodajnog mesta, morate se začuditi zašto bilo ko razuman ikada kupuje nov novcati automobil. Najveći procenat onih koji kupuju nove automobile zamene stari model novim u roku od dve do tri godine. Ove zamene su odličan izvor polovnih vozila. Ti automobili su bili pažljivo voženi i održavani, samim tim što su bili u garantnom roku, pa je relativno lako platiti mehaničara da proceni ima li ikakvih većih defekata. Generalno, ako ima neki krupniji problem, to se najčešce pokaže u 16.000 do 24.000 kilometara. Osim toga, imajte na umu da je posle dve godine automobil izgubio sledećih trideset posto od svoje prvobitne vrednosti. Zato, ako kupujete direktno od vlasnika (nikada preko posrednika koji prodaje polovna vozila) možete uštedeti 60% od prvobitne cene novog automobila. Ne samo što ćete kupovinom polovnog automobila uštedeti novac, nego ćete izbeći i gnjavažu oko finansiranja i mesečnih otplata, pa ćete, ako pažljivo kupujete, imati vozilo kod koga su već uklonjene moguće smetnje i na koje se može računati da bez problema predje još desetine hiljada kilometara. 47. Naučite vašu decu finansijskoj odgovornosti Svi mi želimo sve najbolje svojoj deci i sigurno ima trenutaka kada je im teško reći ne. Ali ne mogu se načuditi čemu učimo svoju decu kada trošimo novac na "stvaranje glamura i sjaja, pogotovo kada to premašuje naše mogućnosti. Kako krčimo put svojim novim navikama u trošenju, bilo iz želje ili iz potrebe, ili i jednog i drugog, trebalo bi da izgradjujemo i razumne kupovne navike kod svoje dece. Deca su prilagodljiva i mogu naučiti da se prilično dobro adaptiraju razumnim ograničenjima. Dovoljno je sama uveriti se da ona znaju koja su to ograničenja. Naučite decu da uštede polovinu onoga što zarade na svom povremenom poslu iIi što dobiju kao džeparac. Deca mogu da nauče, baš kao što i mi učimo, da ne moraju imati sve što vide iIi sve što imaju njihovi drugovi. Deca mogu da nauče, baš kao što i mi učimo, da uvek postoje dve mogućnosti: ako dobiju ovo, ne mogu imati i ono. Deca mogu naučiti kako da raspolažu novcem tako da njihovi izdaci ne prelaze njihove prihode. Deca mogu naučiti, kao što i mi učimo, da reklame deluju na naše emocije, a ne na naše istinske potrebe. Deca mogu naučiti da ne mogu nešto sebi da priušte ako nemaju novca, i da kupovina na kredit često dovodi do ozbiljnih finansijskih problema.
Naučiti decu kako da postupaju sa svojim novcem jedan je od najvažnijih poklona koji im možemo dati. Ne samo što će to na kraju pojednostaviti njihov život, nego će pojednostaviti i naš.
|
