21. Preselite se li manji stambeni prostor Šta se dogodilo da je veličina prosečnog američkog doma pedesetih godina porasla sa oko 80 kvadrata (dve spavaće i jedno kupatilo), na oko 180 kvadrata, sa tri spavace sobe, tri kupatila, kuhinjom i trpezarijom, dnevnom sobom, bibliotekom, prostorijom za vežbanje, "velikom" sobom, sa dve garaže za automobile i ulaznim holom veličine Sikstinke kapele? Do toga sigurno nije došlo zbog povećanja porodice; veličina prosečne porodice smanjila se sa četiri člana u pedesetim na dva i po člana u devedesetim . Mesečni finansijski teret za održavanje tih gigantskih kuća više se nego udvostručio, a u mnogim slučajevima i utrostručio. Danas mnogi Ijudi troše više od polovine mesečnih prihoda na održavanje kuće. Da bismo imali veće kuće morali smo da se selimo sve dalje i dalje od svojih mesta i opštinskih službi. To je za uzvrat značilo da smo provodili sve više i više vremena putujući na posao i sve više i više novca na gorivo i automobile. Mnogi ljudi počinju da shvataju da ono čega su morali da se odreknu da bi imali veću kuću jednostavno nije vredno toga. Kada smo se preselili iz smoga i gužve velikog grada i da, odakle smo po dva sata putovali na posao i s posla, u pretežno seoski ambijent, da bismo živeli tamo gde i radimo, prvobitno smo se uselili u kuću od oko 270 kvadrata. 1 nehotice smo prihvatiii mentalitet osamdesetih, da je veće istovremeno i bolje. Osim toga, trebao nam je zaista veliki prostor da bismo u njega smestili sve što smo imali! Ali čim smo se oslobodili suvišnih stvari, shvatili smo da nam ne treba toliko prostora. Zato smo se preselili u daleko manju kuću, s ciljem da smanjimo prostor za naš smeštaj na veličinu koju ćemo lako održavati, a da ipak ne izgubimo na udobnosti ili prikladnosti. Bilo je to ogromno emotivno i psihološko olakšanje kada nismo više morali da brinemo o onoj velikoj kući, velikom dvorištu i sve većoj komplikovanosti života u prevelikom prostoru, koja se nije više uklapala u naš način života. 22. Proredite izlaske Ako ste sa svojim programom promene života počeli iz potrebe ili želje za smanjivanjem troškova, vaši izdaci vezani za izlaske biće verovatno ono prvo što cete smanjiti. Ako tražite jednostavnost kao deo silaženja sa brze životne trake, onda će smanjenje potrebe za izlascima nesumnjivo biti visoko na vašoj listi. U oba slučaja, rani izlasci i traženje zabave unutar sebe i u krugu svoje porodice pozitivan je korak u životu. Finansijska korist izbegavanja takvih aktivnosti kao što su odlazak u restorane, noćne klubove ili na koncerte, očigledna je. Proteklih smo godina bili takoreći primorani da idemo naokolo i doživimo sve što nam novac omogucuje Ali zato smo često zanemarivali stvari koje bismo voleli da radimo. Nedavno sam bila na sastanku sa desetak vrlo visokih stručnjaka. Počeli smo da razgovaramo o svojim ciljevima u vreme dokolice, i o tome kako retko istinski uživamo u mirnim trenucima. Rešili smo da svako od nas napravi popis onog što zaista voli da radi. Ti spiskovi su obuhvatali gledanje zalaska i izlaska sunca, šetnje plažom, parkam ili planinskom stazom, ćaskanje s prijateljem ili prijateljicom, čitanje dobre knjige, rad u bašti, dremanje posle ručka, provodjenje mirnih trenutaka sa bračnim partnerom i decom, slušanje omiljene muzike, gledanje omiljenog filma u kućnom ambijentu, provodjenje vremena sa kućnim Ijubimcima, spokojno sedenje u omiljenoj fotelji i lenčarenje. Bili smo iznenadjeni i oduševljeni kada smo videli da sve što je na tom spisku zahteva mala ili gotovo nimalo para, nikakvu skupu opremu, a dostupno je svakom ko to želi. Naša omiljena zadovoljstva bila su uglavnom jednostavna zadovoljstva. Ne umišljam da taj mali skup predstavlja važan društeni uzorak. Ali kada putujem širom zemlje govoreći ljudima : ako da pojednostave i ulepšaju svoje živote, uvek iznova čujem iste priče. Ljudi su umorni od toga da njima upravljaju sile tržišta zabave. Oni počinju da shvataju da su najbolje stvari u životu besplatne, i da raditi više može značiti - imati više: više vedrine, više sreće, više duševnog mira. Pozivam vas da napravite spisak svega što vi i vaša porodica zaista volite da radite. A zatim svoj život uredite tako da svakog dana imate vremena da radite što je moguće više tih stvari koje volite. 23. Isključite televizor Mnoga istraživanja pokazala su da je u tipičnom američkom domaćinstvu televizor uključen prosečno sedam sati dnevno. Ako ste proteklih godina živeli brzim životom, verovatno niste imali mnogo vremena za sedenje pred televizorom. Ali možda provodite više vremena gledajući televiziju nego što ste toga svesni. Možda niste zastali da razmislite kako gledanje televizije utiče na vas i vašu porodicu, i kako upravlja vašim izborom u kupovini i načinu života. Pozivam vas da malo razmislite tome. Na primer, mislite li da likovi iz vaše omiljene serije doprinose išta pozitivno vašem životu, i kako scene zločina i nasilja na TV-u utiču na vaš duševni mir? Pruža li vam "zvuk u trajanju od trideset sekundi" koji najavljuje vesti ikakvu stvarnu vest? Razmislite, doprinosi li zavisničko gledanje tv-programa vašoj živosti, spontanosti i osecaju slobode? Ako ste rešili da smanjite svoje potrebe za robom i uslugama, razmislite 0 neodoljivom dejstvu televizijskih reklama! Daleko najveCi procenat od 125 biliona dolara koji je prošIe godine utrošen na reklamiranje, potrošen je na televizijske reklame. Kristofer Laš, u svom bestseleru Narcistička kultura, ističe da moderna reklama stvara potrošača koji je "večito nezadovoljan, nemiran, napet i dosadjuje se". Procenjujući sama po procentu dolara koji se troše na reklamu, razumno je prepostaviti da je podsticanju potrošačke zavisnosti i onog što se jaš zove "novim oblicima nezadovoljstva, specifičnog za moderno doba", televizija doprinela više od bilo kog drugog medija. Ako mislite da televizija možda igra važnu ulogu u komplikovanosti vašeg života, predlažem vam da pročitate knjigu Mari Vin Isključenje uključene droge. Ta knjiga objašnjava zavisnost 0 televiziji, i pruža vam veoma lak, korak po korak, program za ograničenje i eliminaciju gledanja televizije. Napravite spisak stvari koje možete da radite, bilo sami ili s porodicom, umesto gledanja televizije, kao na primer: ponovno čitanje klasika, ili čitanje naglas odlomaka iz omiljenih drama. Organizujte neke igre kao što je šah, iIi igre: koje može da igra cela porodica, kao recimo šarada (igra pogadjanja), pantomima, monopol, iIi pronadite neki hobi u kome ćete uživati. Ako ste zavisnik televizije, odbacivanje te navike svakako će pojednostaviti i ulepšati vaš život. Ljudi koji su to uradili kažu da je to najbolja stvar koja im se ikad dogodila.
Zaista, malo je mesta gde je ideja o neobuzdanoj potrošnji tako nesvesna i tako zavodljiva kao u reklamama koje nalazimo u novinama i časopisima. Raznorazne firme sada troše više od dvesta miliona dolara godišnje na štampane reklame. Ne iznenadjuje da, kroz primamljive reklame u bojin, koje se redjaju stranicu za stranicom, oglašivači odredjuju trendove u modi, kuvanju i prehrambenim navikama, kao što regulišu i promovišu naš društveni život. Podstiču nas da pijemo i vozimo brze automobile, da kupujemo skupu odeću nakit, nameštaj i stotine drugih proizvoda, od kojih većinu ustvari ne želimo, često ne možemo ni da ih priuštimo, i koji su retko onakvi kakvi su na reklamama. Postoji li, na primer, čak i najmanja mogućnost da će žena koja pije Džoni Voker postati privlačnija muškarcu? Možda biste želeli da razmotrite kako časopisi koje čitate utiču na način na koji trošite svoje vreme i novac? Ako mnoge od svojih kupovina povežete sa časopisima koje čitate, možda je vreme da prestanete s tim. To je jedan od najlakših načina da izbegnete slogane koji vam poručuju: "Kupite! Kupite! Kupite!", a kojima ste izloženi svaki dan, pa se tako postepeno oslobodite potrošačke zavisnosti. Ne oklevajte, pronadjite nova interesovanja ili štiva kojima ćete ispuniti vreme koje ste do sada trošili listajući novine i časopise. Možda cete se začuditi kada vidite koliko ćete vremena dobiti za ono što biste zaista želeli da radite. Imamo prijatelje koji nikada nisu stekli naviku da čitaju dnevne novine. On je fizičar, ona umetnica. Sve dok nedavno nisu kupili videorekorder kako bi mogli da gledaju svoje omiljene filmove, nikada nisu imali televizor. Nikada nisu gledali vesti na televiziji. Dok većina ljudi čita jutarnje vesti, ovaj par čita svoje omiljene romane. Kada ih ljudi pitaju, a to se često dešava, kako mogu da ne prate dnevne novosti, jednostavno kažu da je to za njih suviše depresivno. Oni idu u korak sa zbivanjima u svojim profesijama i onim što se na tim područjima dogadja u svetu, prateći stručne časopise. Misle da oboje doprinose svetu kroz svoj rad, i ne osecaju se obaveznim da ispune očekivanja drugih ljudi tako što će biti u toku aktuelnih dogadjaja. Oni su dobro obrazovani, zanimljivi, vitalni ljudi koji su odavno došli do zaključka da im čitanje novina ne doprinosi ni na mentalnom ni na emotivnom planu, pa su u skIadu s tim uredili svoj život. Ako ste umorni od loših vesti, ali ne možete da se suočite s odlukom da se potpuno odreknete dnevnih novina, razmislite o tome da ih se odreknete na mesec dana, ili bar na nedelju dana. Kada sam ja to uradila, mogu iskreno da kažem kako mi povremeni odmor od vesti pomaže da razlučim one vesti koje želim ili treba da znam, od negativnih informacija koje sama komplikuju moj život, ne čineći ga nimalo vrednijim. Svaki put iznova, kada osobama koje se spremaju da postanu bivši trkači na brzim stazama predložim da izbace dnevne novine iz svog vremenskog rasporeda, oni su šokirani već samom tom idejom. Ali kada počnu da eksperimentišu s tim, posebno ako počnu s nekom aktivnošću koja ih ispunjava, otkriju da naviku čitanja novina nije tako teško prekinuti kao što su zamišljali. Smanjivanje priliva negativnih informacija kojima ste svakodnevno izloženi pozitivan je korak ka ulepšavanju vašega života. Ako se trudite da smanjite svoje potrebe za robom i uslugama, setite se da oglašivači troše preko osam milijardi dolara godišnje samo na reklamiranje časopisa. Smanjenje vaše svakodnevne izloženosti tom nivou programiranja potrošača može biti dovoljan razlog da prestanete da kupujete dnevne novine. 25. Koristite lokalnu biblioteku Javne biblioteke su za većinu ljudi jednostavno i lako dostupno rešenje za smanjenje broja stvari koje se unose u kuću, ne samo što se tiče knjiga, već i novina, časopisa, CD-a, itd. Osim toga, pozajmljene knjige treba vratiti u odredenom roku, pa nas biblioteke time dodatno podstiču da ih pročitamo. Čak i ako ih ne pročitamo, bar se neće trajno gomilati na našim nocnim ormariCima i policama za knjige. Biblioteke nam pružaju i praktičan način da se rešimo nekih knjiga koje nam se gomilaju po kući. Poklanjanje knjiga biblioteci ne sama što oslobadja prostor u vašem stanu, već je i korisno za druge ljude. 26. Potražite pomoć Ako vam je potrebna pomoć u preuredjenju svog života, potražite je. Zamolite člana porodice ili neku dobru prijateljicu da vam pomognu. Trebaće vam neko ko ima snažan karakter i nece se obazirati na vaše kukanje kada budete hteli da sačuvate primerke National Geographic-a iz poslednjih trideset godina, ali ce imati dovoljno samilosti da vam dozvoli da sačuvate srednjoškolski almanah. Odaberite početnu tačku - ostavu, plakar ili nešto treće. Ako ste zaista hrabri, duboko udahnite i pustite da oni pročešljaju umesto vas. Neka oni odluče čega se treba otarasiti. Vi ionako nemate pojma šta je u svim tim kutijama. Kako bi on da mogle da vam nedostaju? Radila sam ovo sa prijateljicom koja nije bila u stanju da se otarasi velike količine odeće iz svog plakara, iako je znala da mnoge od tih stvari nikada više neće nositi. Pročešljala sam plakar u njenom prisustvu, i dogovor je bio da ja prva predložim šta da ostane a šta da se odbaci. (Toliko je lakše odbaciti nešto kada nije vaše!) Kada smo završile, mogla je da prebere po hrpi odbačenih stvari i vrati najviše tri. Odmah posle toga, sve smo to odnele u lokalnu radnju polovne robe, kako ne bi imala vremena da se predomisli. Ovaj sistem ne samo što vas oslobadja odgovornosti da odlučujete čega treba da se otarasite, već uvek možete da u sebi okrivite njih ako je odbačeno nešto što biste ipak rado sačuvali.
Znam da ima ljudi koji po prirodi nisu sposobni da puste da telefon zvoni, a da se ne jave. Udata sam za jednog od takvih. I priznajem da mi je trebalo mnogo godina gotovo neprestane upotrebe telefona dok nisam dostigla tačku na kojoj sam mogla da se ne javim na telefon koji zvoni. Ali sada kada sam to postigla, nema povratka. To je sitnica u programu pojednostavljenja života, ali samo zato što je nekom zgodno da nas zove u odredeno vreme, ne znači nužno da je nama zgodno da se javimo. Setimo se samo koliko nas je puta zvonjava telefona probudi. iz čvrstog sna, prekinula u prijatnom leškarenju u kadi, ili od stola od toplog obroka, prekinula zanimljiv razgovor, neki važan posao, lud i strastan seks, iIi jednostavno mirno veče i dobrodošle tišine. Sve što možete je da zahvalite bogu na postojanju telefonskih sekretarica. Sada je bar moguce pratiti telefonske pozive, tako da možete razgovarati sama sa onima s kojima želite i kada vi to želite. Ako nemate telefonsku sekretaricu možete bar da isključite telefon, tako da ga ne morate dići u trenucima kada ne želite da vas uznemiravaju. Telefon je nesumnjivo jedna od najvećih pogodnosti savremenoga sveta. Ali on može da bude i jedna od najvećih gnjavaža, ako ne naučimo da ga koristimo za svoje dobro, umeesto za tudje. Sve ovo odnosi se i na mobilni telefon, koji je zajedno s internetom napravio čitavu revoluciju u komunikaciji, ali se ta komunikacija ubrzo svela na to da otudjuje ljude jedne od drugih, jer umesto neposrednog, živog susreta, komuniciraju telefonom i internetom. Mobilni telefon može da bude veoma koristan, kako za posao, tako i za mnoge druge stvari, ali je često i veliko opterećenje, pogotovo kada u odredjenom trenutku niste raspoloženi za razgovor, ili želite da radite nešto, ili jednostavno samo odmarate. Zato vam preporučujem da zaista ograničite njegovu upotrebu, i da mu zvuk uglavnom isključite, a tek možete s vremena na vreme pogledati ko vas je zvao uzvratiti poziv ako i kada vam to odgovara. Elektronska pošta nam isto tako pojednostavljuje niz stvari u životu, ali može i da ga komplikuje. Imam prijateicu koja komunicira s nizom ljudi na ovaj način, ali provodi i po nekoliko sati dnevno čitajući njihove poruke, ili šaljuCi nove poruke. Da li je to jednostavnost iIi nova tracenje vremena? 28. Ne slavite praznike ako vam nije do toga Najvažniji praznici spadaju u najstresnije, i zato najmanje jednostavno doba godine. Budite iskreni. Koliko ste puta poželeli da ne morate da prodjete kroz današnji komercijalizovani Božic ili Novu godinu, kroz svu tu kupovinu, poklone, kuvanje, kancelarijske proslave, porodične večere, neumereno konzumiranje hrane i pića i prekomerno trošenje, što je tako daleko od pojednostavljenja vašeg života i što vam ustvari samo komplikuje život? Znam da postoje ljudi koji vole da slave Božić, Novu godinu i razne druge praznike. Ako ste i vi jedan od njih, onda sjajno - radite to i uživajte. Ali ako ne možete da podnesete pomisao da prosedite još jedno božično veče, niste sami. lstraživanja pokazuju da je za mnoge ljude Božić jedan od najdepresivnijih perioda u godini. Danas svi znamo da potičemo iz disfunkcionalnih porodica, sa najčešće potpuno pogrešnim pogledima na život. Nije strašno konačno priznati da su praznici gnjavaža i okrenuti se drugim stvarima kojima bismo se radije bavili. Zamislite kako biste želeli da provedete vreme koje ste ranije provodili tokom praznika (udobno smešteni na sofi sa hrpom dobrih knjiga, odmarajući se ispred videa uz svoj omiljeni film, skijajući iIi čak koristeći vreme za nesmetana razmišljanja u krugu porodice) i onda organizujte stvari baš onako kakve biste želeli da budu. Poznajemo jedan bračni par sa troje dece tinejdžerskog uzrasta, koji je potpuno prekinuo slavljenje praznika i umesto toga odlaze na kampovanje. To je prilika da se zbliže, i medjusobno i sa prirodom, kao i mogucnost bekstva od komercijalizma koji ne žele više u svom životu. Da biste ovaj relaz učinili što bezbolnijim, najavite to bar mesec dana unapred celoj svojoj porodici i prijateljima, i recite im da više ne želite da slavite Božic (Novu godinu, Uskrs, rodjendane ili bilo šta), ili da to želite da činite drugačije nego do sada, i objasnite zašto. Dajte im do znanja da ćete na drugi način organizovati praznike. Budite svesni da vas neće baš svi razumeti, a neko ce se od toga možda osetiti povredjeno. Ako vam pretegne osećaj krivice, možete da napravite kompromis: slavite Božić ali ne i Novu godinu, ili bilo šta drugo. Znajte i to da se neko može pretvarati da je povredjen, a ustvari biti oduševljen što nece morati da isprati još jedan Božic, ali je suviše tradicionalan da bi to priznao. Jednostavno razmislite. Ako nešto preduzmete sada, možda ćete se osloboditi najstresnijih dogadaja u godini. Ne gubite ni trenutka. Ove godine neka praznici budu po vašem.
29. Odredite granice rodbini i prijateljima kada je reč o poklonima za decu Prekomerno poklanjanje deci komplikuje život ne samo roditeljima, zbog silnih igračaka koje zauzimaju životni prostr, več to komplikuje i život dece, tako što ih vremenom opterećuje. Ne znaju čime bi se prvo igrali. Otupljuje im osećajnost i kreativnost. Kad bolje pogledate, videcete da deca uvek odaberu jednu ili dve igračke koje im postanu omiljene, dok ostale sama zakrčuju prostor u sobi. Osim toga, toliki pokloni postavljaju nerealna očekivanja se u stvarnom svetu nikada ne mogu ispuniti. I svakako im šalju negativnu poruku što se tiče potrošačkog društva i navike da se reaguje na tv-reklame (igračke koje se najbolje prodaju uvek su one koje se najviše reklamiraju). zato, recite rodbini da novac koji troše na igračke i slićno neka stave na štednu knjižicu deteta, u fond za školovanje. 30. Pojednostavite putovanja Moj suprug je, izmedju ostalog, putopisac. Tokom petnaest godina braka proputovali smo desetine hiljada milja širom sveta. Prelazili smo ogromne okeane u malim jahtama, tutnjali vozovima preko kontinenata, gacali po vodenim putevima, splavarili po brzim vodama, pešačili po šikarama obraslim planinama i šetali mnogim glavnim gradovima sveta. Ako smo kroz sve te godine išta naučili, onda je to kako putovati a ipak imati sve što vam je potrebno. IIi gotovo sve. Evo šta je zamka za mnoge putnike: osim što spakuju sve stvari koje će im trebati za dve nedelje putovanja, spakuju i sve što bi na tom putu moglo da im zatreba. Evo nekoliko načina da to izbegnete. Većinu putovanja počnite sastavljanjem spiska različitih vrsta odeće koju biste poneli, kao što je svečana, ležerna, sportska i svakodnevna odeća. Zatim precrtajte sve osim ležerne odeće, jer na većini putovanja sama nju i koristite. Izvadite svu svoju ležernu odeću. (Ako pojednostavite garderobu, nećete imati mnogo odeče koja će vas zbunjivati.) Složite je i poredjajte na krevet: košulje na jednu stranu, pantalone na drugu, itd. Zatim u plakar vratite bar pola od svake hrpe. Suočite se s činjenicama: Ako dodjete tamo i mislite da vam nešto treba, u većini slučajeva možete se snaći i bez toga. To je tajna lakog putovanja: tako je malo toga što nam zaista treba, a uvek se možemo snaći i bez toga. (To je takodje i tajna pojednostavljivanja vašega života.) Ponesite sama odecu tamnih boja. Pripazite da se svi delovi odeće koju nosite mogu medjusobno da se kombinuju. Uvek, čak i tamo gde je topla klima, obucite ili ponesite jaknu ili prsluk sa što je moguce više džepova, kao i jedan koji može da posluži za svečanije prilike, ako ih bude. Uzmite samo toliko stvari koliko stane u jednu putnu torbu sa točkićima. Preporučujem lakše torbe većih zapremina, sa dosta spoljnih džepova, što je vrlo praktično za prospekte i druge sitnice, pa vam tako neće trebati nijedna druga torba. Koristite toaletni pribor ili kozmetičku torbicu koju možete okačiti na zadnji deo vrata iIi na šipku za peškire, i koja može da stane u vašu putnu torbu ili kofer. (Ako ste muško, verovatno vec imate jednostavan toaletni pribor; ako ste žensko, naučili ste kako da se skockate u roku od deset minuta, gde vam neće trebati fen za kosu ni bilo šta od takvih stvari.) Ponesite sama dva para udobnih cipela, oba iste visine, poželjno niskih. Zamislite kako bi jednostavno bilo uzeti mesec dana odmora i proći pola sveta s manjom torbom koju možete voziti za sobom! 31. Uključite decu u kućne poslove Moja deca mnogo toga dobrovoljno rade u kući. To smo postigli na sledeći način: 1. Dozvolila sam im da mi "pomognu" još dok su bili mali. Možda mi je s tom "pomoći" trebalo više vremena da obavim to nešto, ali mi je davalo vremena za razgovor sa decom. Isplatilo se. Danas imam uhodane pomoćnike koji - zaista pomažu. 2. Iskoristili smo zajednički rad kao priliku da budemo zajedno. Čim sa decom završite neku igru, posao vas uvek čeka. Kada zajedno s njima skuvate supu, vi ste pripremili večeru, stekli buduću kuvaricu ili kuvara, popričali, i vaše će dete cvetati od ponosa što je spremilo obrok za sve vas. 3. Uvek smo im mnogo zahvaIjivaIi, pozitivno komentarisali njihov rad i davali im kompIimente. 4. Otkrila sam da je manjoj deci bolje dati nekolika kraćih zadataka nego jedan dugačak. Nijedan od tih poslova ne zahteva puno vremena ni snage, ali mi svi zajedno štede mnogo vremena i energije. Tinejdžeri obavljaju duže i sIoženije paslove, i ponekad im pIatim za to, aIi sama za neki poseban, naporniji posao, nikad za redovni zadatak. 5. StaIno naglašavam koliko su srećni što uče ka ko se obavljaju posIovi i kako da rade. Oni su ti koji ee u budućnosti tražiti posao. 32. Smanjite dečje vanškolske aktivnosti Naša greška je bila što smo živeli u ubedjenju da moramo iskoristiti sve mogućnosti koje postoje. Taj nagon da se bavimo svim i svačim znatno nam je iskomplikovao život. Izgubili smo sposobnost da razlikujemo ono što volimo da radimo od onog što mislimo da bi trebalo da radimo. To smo preneli i na našu decu. Često dopuštamo da na naše odluke utiče pritisak vršnjaka - naših vršnjaka i vršnjaka naše dece. Želimo da naša deca imaju istu šansu kao i sva ostala deca, iIi šansu kakvu mi nismo imaIi. Ali lako je zaneti se i otići predaIeko u svemu tome. Ne moramo sve da radimo. Ne moraju to ni naša deca. Mnogo je koristi od toga ako im zadržite samo jednu vanškolsku aktivnost. Deca tada nisu više iscrpljena od stalnih jurcanja naokolo. Roditelju je lakše što nije više porodični šofer. Deca bolje uče i bolje rade tu jednu aktivnost koju su odabrala. 33. Pratite šta deca gledaju na televiziji i koliko vremena provode za kompjuterom Ovde ne govorim o mnoštvu programa za decu - da ne napominjem programe za odrasle - koji su vrlo sumnjivog kvaliteta, što je dovoljan razlog da se gledanje televizije ograniči. Ne, reč je o kvalitetnim serijama, pa i vrlo prihvatljim obrazovnim emisijama, koje u suštini podstiču pasivno učenje, a ono šteti budućim sposobnostima deteta. Redovno gledanje televizije strahovito guši inicijativu i kreativnost deteta, a razvija i zavisničke sklonosti, kao i decu a u pogledu zabave zavise od drugih, a ne od samih sebe. Deca koja odrastu ne znajući kako da stvore sopstvenu sreću, ući će u stvarni svet sa velikim hendikepom.
Svako dete koje je razvilo sposobnost sopstvenog razmišljanja, maštanja i delovanja imaće ogromnu prednost nad decom koja su oštećena u razvoju zbog sedenja po pet do osam sati dnevno pred televizorom iIi kompjuterom.
U svakom slučaju, smatram da nijednom detetu ne bi trebalo dati da gleda televiziju pre nego što nauči dobro da čita. A kad jednom dozvolite, odredite merila, sat-dva dnevno treba da bude maksimum. Onda se televizor gasi. Moja prijateljica je kupila televizor sa skrivenim prekidačem, tako da se n emože uključiti kada je ona van kuće.
|
