Pre nekoliko godina sedela sam za radnim stolom, tupo gledajući u svoj dnevni program, izložen na mojoj tabli planeru, veličine geografske karte. Taj podsetnik je bio načičkan spiskovima onog što "moram da obavim", telefonskim brojevima, podacima za organizaciju vremena i maksimalan učinak sastanaka, tablicama visokotehnološke efikasnosti i desetogodisnjim životnim planovima. Odjednom sam shvatila da ne želim vise tako komplikovan život. Radila sam već 12 godina kao agent za nekretnine, po 12 sati dnevno, od 6 ujutro do 7-8 uvece, kao tipican gradski profesionalac. Moj muž, mada stariji i mudriji od mene, takode je imao pune ruke posla kao izdavac časopisa i pisac avanturističkih romana. Osim naših karijera, imali smo i niz drugih obaveza koje su nam bukvalno jele vreme: tu je bilo dvoje dece, plus kućni ljubimci i vrlo aktivan društveni život. Bogovi mora da su mi se nasmešili tog leta. Zastala sam na pet minuta usred jula meseca i u tom trenutku zatišja pogledala u svoj planer kao da ga prvi put u životu vidim. Dok sam pogledom prelazila spisak telefonskih razgovora koje moram da obavim, ljudi s kojima treba da se sretnem, mesta na koja treba da odem i poslova koje treba da od radim, odjednom sam doživela neku vrstu prosvetljenja i rešila da promenim život. Shvatila sam da sam, zajedno sa svojim mužem, upala u klopku modernog načina života, koji pruža bezbroj mogućnosti, ali nikada nemamo vremena, a često ni energije da uživamo u njima. Što je još gore, imali smo vrlo malo vremena jedno za drugo i za našu decu, a bukvalno nimalo vremena za sebe.
Odmah sam uzela telefon i najavila dugo povlačenje za vikend. Planer sam ostavila kod kuće, ali sam uzela notes. Trebalo je o mnogo čemu razmisliti. Kao i mnogi iz naše generacije, moj suprug i ja prihvatili smo filozofiju osamdesetih: bolje što Veće i bolje što Više. Imali smo veliku kuću, veliki automobil, gomilu aparata koji olakšavaju život, i mnogo igračaka za odrasle, tipičnih za "japijevski" životni sti! A onda smo postepeno uvideli kako mnoge od tih stvari, umesto da doprinose kvalitetu našeg života, čine sve mnogo komplikovanijim nego što smo bili voljni da priznamo. Oduvek smo znali da nije vredno takmičiti se sa susedima, ali smo se na kraju suočili sa činjenicom da je jedino što smo ikad dobili od ručka s moćnicima bilo loše varenje. Došlo je vreme da se sklonimo s najbrže trake. Sledećih nekoliko dana sedela sam sama u tišini vikendice i sastavila spisak onog što možemo da učinimo kako bismo poboljšali kvalitet života, a da istovremeno smanjimo njegovu komplikovanost. Kad sam se vratila kući, sela sam sa mužem i ponovo pregledala spisak. On se na srecu složio s svim glavnim i većinom manjih promena koje sam predložila. Prvo sto smo učinili bilo je da se rešimo svih stvari koje više ne koristimo. Napravili smo dzinovski korak i preselili se u potpuno drugi kraj, da bismo magli da radimo bas tamo gde zelimo da zivimo i radimo ono sto zaista zelimo da radimo. Prešli smo u manju kuću. U sledećih nekoliko godina promenili smo prehrambene navike, konsolidovali ulaganja, i drasticno redukovali potrosacke apetite, smanjivsi potrebe za robom i uslugama. Korak po korak, postupno smo sproveli u delo najveCi deo svojih ideja. U Čitavom procesu dobili smo oko trideset slobodnih sati nedeljno za sebe i porodicu, bitno promenili kućnu rutinu, drustveni život, načine zabave, privatni i poslovni život. To mi je dalo priliku da razmislim o svemu i suocim se sa nekim emotivnim, psiholoskim i duhovnim pitanjima koja su tinjala ispod površine mog ubrzanog života, a koje ranije nisam imala vremena da istrazujem, što je na kraju dovelo do toga da pocnem da pisem o svemu tome.
Kada smo zapoceli čitav ovaj program, imali smo na umu tri specificna cilja. Pre svega smo zeleli da osnovne stvari u nasem životu - dom, automobili, odeća, prehrana i finansije - budu dovoljno jednostavne i neophodne kako bismo s lakoćom mogli sami da vodimo brigu o njima. Drugo, zeleli smo da se oslobodimo poslova, ljudi i obaveza koje su nas sprečavale da radimo ono sto smo zaista zeleli da radimo. Zato smo odlucili da prestanemo da radimo stvari koje smo oduvek radili sarno zato sto smo osećali da bi trebalo da ih radimo. Ne samo što smo time dobili daleko vise vremena za sebe, već se i znatno smanjio stres koji smo dozivljavali obavljajući raznorazne stvari koje uopste nismo želeli da radimo. Treće, hteli smo da nam život bude u harmoniji s okolinom. Za nas, jednostavan život nije bio pokret "povratka zemlji" šezdesetih, mada smo zaista zeleli - sto smo i uradili - da unesemo vise prirode u svoj život. Nije se radilo ni o jeftinijem zivljenju, mada je skoro polovina predloga bila usmerena na smanjenje troskova života. Jednostavan život nama je značio redukciju obima, zadržavanje udobnosti, uklanjanje komplikovanosti i svodjenje na minimum vremenskih zahteva našeg načina života osamdesetih i devedesetih. Kad smo otpočeli nas novi život, ceznula sam za uputstvima drugih koji su to uradili pre nas. Pročešljala sam biblioteke i knjizare trazeći pomoc. I dok je mnogo toga bilo napisano o filozofiji jednostavnog života, nisam pronašla nista prakticno, sto bi prikazalo specifične stvari koje smo želeli da pojednostavimo. I tako smo se sami snalazili. Svaki put kada bismo izveli jedan veci korak u procesu promene naseg života, otkrili bismo neke nove sitnice koje smo mogli da preduzmemo i dodamo ih svom popisu. Procenila sam da, ako smo nas dvoje - uglavnom razumne i trezvene osobe - bili zahvaceni frenetienim tempom života i neobuzdanom potrosaekom groznicom, verovatno postoje i drugi razumni ljudi koji su radili isto, a sada traze praktične stvari koje bi mogli da učine kako bi promenili i ulepšali svoj život. I tako sam odlučila da zapisem sve ovo, koje predstavlja kompilaciju svih koraka koje smo preduzeli da bismo pojednostavili nas život, kao i svega sto smo usput naučili od drugih ljudi koji su mislili isto kao i mi. Po mom iskustvu, dve vazne stvari komplikuju nas život. Prva je nasa stalna borba sa potrosačkim mentalitetom i stvarima koje smo nagomilali. Kao i kod svakog problema, sama svest o tome prvi je korak ka resenju i promeni. Drugi je izazov nasa sklonost da kazemo "da" i onda kada bismo voleli da kazemo "ne", a to je navika koja utiče na sva područja našeg života. Problemi potrosačkog mentaliteta i učenja kako reći "ne" posebno su važni roditeljima u odnosima s decom. Kako nam je život toliko složen, nemamo vremena za sebe, a ipak ga održavamo tako komplikovanim samo da se ne bismo sukobli s nekim od bitnih unutrašnjih pitanja i sustinskim nezadovoljstvom koje stalno kuva u nama. Da mi je neko pokazao da ću jednostavnom promenom dnevne rutine dobiti toliko slobodnog vremena - ne da bih više radila, već da bih se vise zabavljala i odmarala - bila bih uvek otvorena za tu mogućnost. Oslobadjanje vremena za dokolicu pomoglo je otvaranju ka sopstvenoj kreativnosti, sto mi je omogućilo da se okrenem od posla koji me nikada nije činio srećnom, i prihvatim se onoga što mi je sada izvor radosti. Deo novopronadjenog vremena iskoristila sam da se suočim sa težim izazovima koje godinama izbegavam - kao da, recimo, pobedim svoje strahove, ili naučim da praštam - sto je dodatno oslobodilo moj unutrasnji razvoj.
To je sustina ove skripte: kada se rešite mnogih stvari koje vam komplikuju život, iskusićete ogromnu slobodu. Jednostavniji život ne znaci da se oslobodimo svega sto nas okruzuje, već je samo mudar izbor, praćen svešću da nas težnja da imamo sve sprečava da uživamo u onome sto sustinski doprinosi našoj sreći i sto je za nas istinski vazno i dobro.
Čim usporimo, smanjimo obaveze i oslobodimo vreme - pravo vreme za samog sebe - te vazne stvari postaju očigledne. Tek tada počinjemo da radimo najbolje sto mozemo i zivimo najboljim i najlepsim životom, sta god to značilo za nas. Pojednostavljenje u razlicitim područjima naseg života oslobadja nam prostor za disanje i daje nam vise vremena i energije. Osim toga, uveliko nam smanjuje troskove života. Jer moguće je živeti i dobro i lepo i srećno s mnogo manje nego sto mislimo. Usporavanjem, jednostavnošću, odvikavanjem od potrošačkih navika i prihvatanjem jednostavnih i malih zadovoljstava u životu, mozemo stvoriti lep i ispunjen život. I nećemo morati toliko da radimo da bismo ga održali takvim. Kada smo rastrzani između pritisaka na poslu, zahteva dece i nasih unutrasnjih potreba, čini nam se da je nemoguce promenili život. Ali moguce je. A vreme ima magičnu osobinu. Čim jednom oslobodite samo mrvicu vremena, sami će se javiti i drugi načini kojima ćete ga osloboditi još više. Više vremena i manje stresa otvara nas uvek ka mogućnostima o kojima možda nismo ni razmišljali. A vremenom, otklanjajuci sve nebitno, novi način na koji možemo da pristupimo sadasnjem poslu ili mogućnost novog posla stvoriće se sami od sebe. Ponekad promena načina života znači nalaženje ravnoteže između težnje da imamo solidnu poslovnu karijeru, da provodimo dovoljno vremena sa porodicom i prijateljima i, na trećoj strani, potrebe na nahranimo naše unutrašnje ja. Kada smo rešili da pojednostavimo život i tako konačno počnemo da ga istinski živimo, nismo ni pomisljali da smo u početnoj fazi velikog nacionalnog trenda u Americi. Prema rezultatima Glavnog instituta za istrazivanje trendova u SAD, organizacije koja predviđa i prati promene u nasem drustvu i kulturi, promena načina života i bekstvo od potrošačkog drustva jedno je od vodećih pokreta početkom XXI veka. Brojna istrazivanja pokazala su da je od 60 do 80% ispitanika voljno da prihvati manju platu ukoliko to vodi skraćenju radnog vremena. Milioni ljudi žele drukčiji, bolji, ispunjeniji i kreativniji život. Kad malo bolje razmislimo, sve to nije nikakvo čudo, jer nikad ranije u istoriji čovečanstva nije bilo takvih mogućnosti kakve nam se danas pružaju, a mi smo samo potrošili sebe i svoje živote trudeći se da imamo sve to. Moguće je da je vaš život, kao sto je bio i nas, dovoljno komplikovan da ćete smatrati opravdanim primenu mnogih ili svih ovih sugestija. Ili će, mozda, već samo preduzimanje jednog ili dva od ovih koraka - kao, na primer, raščišćavanje vaših veza, ili promena vaših očekivanja - osigurati nivo jednostavnosti koji vam je potreban kako biste u potpunosti uživali u drugim područjima svog života. O čemu god se radilo, upamtite da je ono što je za nekoga jednostavno, za drugoga složeno. Ne slaviti praznike za nas je značilo neizmemo oslobadjanje, ali za vas bi to mozda značilo životnu komplikaciju. Zato sami morate da odlučite. Mudri muškarci i žene u svakoj važnijoj kulturi otkrili su kroz istoriju da tajna sreće nije u tome da se dobije više, već je tajna u tome da se želi manje. Čini se da sadašnji trenutak predstavlja jedan od onih zlatnih trenutaka promene, priliku da se slobodno odreknemo svega što nam ne donosi sreću, i da iskoristite prednosti pokreta svog vremena i pojednostavite, ulepšajte svoj život. I uživajte.
|