Sastajemo se iz raznih razloga, a ponajpre, da bi preneli jedno drugom nešto važno. Naravno, mi te sastanke sagledavamo shodno našim željama a ne shodno potrebama, jer većina i ne zna šta im stvarno treba. Obratite pažnju kada razgovarate s nekim jer ljudi pričaju šta im je teret, muka i problem, a ne učestvuju u dijalogu. Pa često većina susreta su "susreti dva monologa". Koga brine tvoj problem? Naravno, nikoga.

Da ne biste gubili nepotrebno vreme, potrudite se i dozvolite sagovorniku 15 akademskih minuta monologa, pozdravite se potom, "jer se žurite", i doviđenja. Nažalost, tako je najbolje za oboje.

I ostadosmo uskraćeni za nešto? Čemu ova priča?

Vidite, iako slušate nešto što vas UOPŠTE ne tangira, obratite ipak pažnju na svaki razgovor, na svaku reč. Jer sigurno će sagovornik izreći jednu misao, rečenicu iii samo reč koja će vam otvoriti nove dimenzije razmišljanja ili popuniti dimenziju znanja, neznanja ili saznanja.

Uvek, pa i između slova: "Dobardan", NALAZI SE NEŠTO!

Eto, i ja danas gledam Koncert Bečke filharmonije i slušam predivnu muziku, uživam, a između numera, spiker objašnjava neophodne detalje. Spiker je toliko bio neprimetan, profesionalan, odmeren i tektičan, da se skoro uopšte i nije primetio, ali se uvek čulo ono što je važno za predstojeće delo.

Slušajući to, čuh i ja nešto što mi je "zaparalo uši" - jer sam prepoznao poruku. Eto, prvi razgovor koji sam čuo u Novoj godini, verovatno je vrlo važan, kao i sve prvo što uradiš prvog dana. Spiker je rekao da je Štrausov otac rekao sinu da ne bi bio dosadan i neprimećen da pojednostavi svako delo, rekavši mu:

"BUDI JEDNOSTAVAN I NE KOMPLIKUJ". Sve mi je rekao i hvala mu!

Zadovoljan sam.

He, ne znam šta je vam bilo prvo što ste čuli danas i prepoznali kao poruku za ovu godinu?