Mi smo kao bica stvoreni sa odredjenim pravilima i obrascima, mislim na bioloske zakone koji vladaju nasim organizmom i ti obrasci pomazu da se telo odrzi uprkos neurozi koju dete poprima sa godinama. Po tim obrascima telo zna koje je njegovo prirodno stanje i kako treba psiha da reaguje, kako se na prirodan nacin ispunjavaju njegove potrebe. Ove zakone imamo i u fizickom smislu kao i u psihickom. Ovi zakoni sadrze tacno stanje fizickog zdravlja u sebi i znaju svaki put kada smo bolesni cemu treba da teze da bismo ozdravili.

Na ovaj nacin osoba bolesna od prehlade biva umorna i leze u krevet da se odmori jer telo tezi ozdravljenju i potrebna mu je sva energija, a na isti taj nacin neuroza kroz masu neuspeha dovodi nas u stanje bespomocnosti kako bismo razmislili o svome zivotu i priznali da nam u njemu nesto ne stima i da bi nas to nateralo da potrazimo lek za nasu neurozu. Dakle sve u nama tezi ozdravljenju i na razlicite nas nacine opominje i moli da se pobrinemo o tome.

Neuroza je dosadna bolest - ona stalno naglasava samu sebe i trazi izlecenje tako sto nas stalno baca u lose raspolozenje i tako nam donosi osecaj bespomocnosti.

ŠTA ONA USTVARI ZELI???
Ona zeli da priznamo da smo bolesni i da ne znamo kako da se izlecimo od toga. Ona zeli da napustimo svoje ja. Da umremo u svome nerealnom ja da bismo se rodili u svome realnom jer izlecenje je nalik tome - to je ustvari smrt naseg nerealnog sistema i bas zato sto je smrt tesko nam se prihvatiti posla oko izlecenja. Niko nije spreman umreti. Ali ako je cena te smrti velika onda je nagrada puno veca. Nagrada smo mi sami. Poklon nas samih sebi. Ova vezba je ustvari princip po kojemu pustamo telo da upotrebi te obrasce koje ima o nasem normalnom stanju i da izleci samo sebe kroz nase stvarno ja u podsvesti.

Mi smo svesna bica ali smo i podsvesna - mnogo od funkcija naseg organizma se vrsi putem podsvesti - npr. otkucaji srca, nase disanje, snovi itd.To su sve stvari koje mi ne kontrolisemo. Isto tako ne kontorlisemo svesno ni neurozinu nameru da izadje iz nas, pa zasto je onda zaustavljati - zasto joj ne pomoci u tome. Zasto uvek stajati na putu necemu sto samo po sebi zeli da nam pomogne. Slušao sam neke psihijatre koji tvrde da je nemoguce sam sebi pomoci. Slazem se da je tako ali ako ne poznajete kako da postupite. Ako to radite pomocu vaseg neuroticnog ja - naravno da je nemoguce jer kako ce nerealno prepoznati realno i kako ce dopustiti da realno zavlada. Svi koji su u ovim vodama znaju da se je od neuroze tesko izleciti a to je zato sto smo mi svoje nerealno ja usvojili kao da je to nase realno i sada ne mozemo da zamislimo nesto drugo a u isto vreme znamo da nam nesto smeta.

Zato bih sada da preporucim svima koji pokusaju ovu vezbu da se okane bilo kakvog rasudjivanja. Kljuc je u vama i vasa unutrasnjost zna bolje od vas. Nikakve zakljucke ne donosite i pustite vase stidno ja da vas vodi. Nema veze ako vam ono deluje ovakvo ili onakvo-ono je takvo kakvo jeste i samo ono moze da vas vodi ka vasoj istini. Niko vas ne moze voditi tamo osim njega. I kada psihijatri uspeju da izlece pacijenta oni samo pokazuju put pravome ja. Ne bojte se da radite vezbu - vi dolazite u susret sa novim stvarima unutar vas i one su tu da zamijene stare - ne bojte se te promene jer je to ustvari ona promjena koju ste stalno zeljeli.

Stvarnosti je mnogo a i nacina da se ona sagleda. Mi smo kao deca uceni da je gledamo onako kako su nasi roditelji zeleli da je vidimo. Mnogo toga smo "naucili" od njih. Roditelji su najveci lazovi stvarnosti jer je namecu deci na nacin na koji oni zele ne dopustajuci detetu svoj sud. Stvarnost je istina samo onda kada je sami dozivimo - ako nam je nametnuta tada je laz. Kada sam vec kod ovih fenomena predlozio bih vam da uradite jedan experiment. Pogledajte sobu u kojoj se nalazite. Vidite sobu i nista vise. Ali vi pretpostvaljate da izvan ove sobe ima grad mada ga vi ne vidite - vi imate viziju grada jer ste svaki put kada ste izasli iz sobe videli taj grad. Vi ne mozete tvrditi da on postoji ali vi to tvrdite na osnovu nekih iskustava. Izadjete i vidite da je grad tu -pogodili ste ovaj put - da li ce svaki put biti tako. Ovakvo gledanje stvari nas dovodi do jednog fenomena kada mi primecujemo isti princip u gledanju ljudi. Mi smo npr. prijatelj s nekim i svaki dan se druzimo sa njim. Mi smo navikli na jednu vrstu ponasanja kod njega i mislimo da nas nikada nece izneveriti i kad odjednom covek nam okrene ledja i izneveri nas. Pitamo se kako smo mu mogli verovati - to je ista stvar kao kako smo mogli verovati da je grad iza zidova ove sobe. Primjer zvuci malo neverovatan zar ne mada je u potpunosti istinit. Ovakve stvari se desavaju zbog toga sto ne zivimo u sadasnjem trenutku vec gradimo u svojoj glavi buducnost zasnovanu na proslim iskustvima.Tu je greska.

Covek koji zivi u sadasnjosti nije iznenadjen nikakvim reakcijama i uspeva se prilagoditi situacijama bolje nego ovaj drugi jer on ne ocekuje. On ne zna sta ce se desiti jer se jos nije desilo a kada se vec desi onda je vec proslo i ne zna sta ce biti sledece - hoce li se ponoviti to ili ne.

Da bismo ovu nasu sadasnjost promenili i poceli gledati stvari na ovaj nacin potrebno ju je prvo razbiti. Da. Potrebno je razbijanje nase stvarnosti da bi se svet mogao videti sa ocima s kojima se treba videti. Vezba koju sam opisao u vezi sa neurozom je od velike pomoci u tome jer ona pusta nase stvarno ja da odlucuje i umnogome tako ubija nas ego kao i razbija ocekivanja, jer nas vraca u sadasnjost ali ima i drugih vezbi koje mogu da pomognu.

Jedna od njih je i vezba o ponovnom otkrivanju sveta. Vezba gledanja u stvar i pitanja sebe sta je ovo. Postoje dva nacina da se prizna da se nesto ne zna - jedan je pasivni - koji kaze - ja ne znam sta je ovo!! A drugi je aktivni koji se pita sta je ovo ???

Mi treba da pristupimo ovom aktivnom i da pokusamo razbiti stvarnost na svim nasim poljima gde smo je stvorili kako bismo uspeli doci do pravilnog poimanja sveta oko nas. Dakle treba je razbiti sa culima - vida sluha , ukusa itd.
Dacu sada ovde par vezbi za ovo:

VEZBA VIZUELNOG RAZBIJANJA STVARNOSTI: Sedite otvorenih ociju i pogleda usmerenog ka slici stvarnosti. Gledajte npr jedan deo sobe ili ako ste u prirodi livadu ili bilo koji dio pejzaza i pitajte sebe "STA JE OVO" i cekajte odgovor. Imajte strpljenja i samo cekajte kao sto ste cekali pri vezbi sa "sta ja zelim sada". Ono sto se zeli sa cekanjem jeste da se da vremena nasem unutrasnjem delu - neiskvarenog ili stvarnog ja da dodje do izrazaja i da nam odgovor na ovo pitanje. Ne ocekujte odgovor kao nesto svesno - kao neki odgovor koji cete vi svesno konstruisati u glavi vec je upravo taj osecaj koji ovom vezbom hocemo zaobici i doci do onog drugog koji uspeva da gleda stvari kakve jesu a ne u pojmovima koje smo vec naucili.

VEZBA SLUSNOG RAZBIJANJA STVARNOSTI:
Ova vezba se zasniva na istom principu kao i prosla samo sto se ovde radi o slusanju zvukova jer zelimo da razbijemo naucenu stvarnost u okviru cula sluha. Dakle sednemo i osluskujemo nesto pitajuci sebe isto sto i u prosloj vezbi "STA JE OVO". Moze to biti neka muzika a moze biti i nasa okolina. Cilj vezbe je slican kao i u prosloj - da se upoznamo sa stvarnoscu van nasih uobicajenih pojmova posmatranja zvukova oko nas.

VEZBA RAZBIJANJA STVARNOSTI DODIRA:
Isti princip kao i u prosle dve samo sto sada dodirujemo neki predmet, pitamo se ovo pitanje i cekamo odgovor.

VEZBA RAZBIJANJA STVARNOSTI UKUSA:
Isto kao i u prethodnim samo sada okusimo nesto u ustima i pitamo se isto. Ovo bi bile te vezbe koje ce nas odvesti iza nasih naucenih posmatranja stvarnosti oko nas. Nasa stvarnost zavisi iskljucivo od pogleda naseg ja na nju. Mi imamo samo jedno ja kao sto sam to u prvom poglavlju naglasio ali ono je prekriveno jednim slojem nestvarnosti koje sam nazvao nestvarni deo ili nestvarno ja i ono je puno zakljucaka o nasoj stvarnosti pa nam ne dopusta pristup znanju bez reci a to je bas ono sto zelimo. Pod znanjem bez reci podrazmevam da kada vidite neki predmet ne klasifikujete ga odmah vec ga uspevate doziveti bez reci o njemu - onakvog kakav jeste.

Tada drvo nije drvo veĆ je doživljaj nečega ispred naših očiju. Ovo je teško objasniti - ovo se najbolje zna kada se doživi, zato vežbajte, razbijajte i doživljavajte.