Poslednji način da steknemo licnu slobodu jeste da se pripremimo za inicijaciju smrti, da prihvatimo samu smrt kao svoga učitelja. Andeo smrti može nas nauciti kako da zaista živimo punim životom. Postajemo svesni toga da u bilo kom trenutku možemo umreti; imamo samo sadašnjost da u njoj živimo. Istina je da mi zapravo ne znamo hocemo li sutra umreti. Ko zna? Mi pretpostavljamo da pred sobom imamo još mnogo godina. Ali da li je zaista tako?

Ako odemo u bolnicu i lekar nam kaže da imamo samo još ncdclju dana života, šta cemo uciniti? Kao što sam vec rekao, imamo dve mogucnosti. Jedna mogucnost je da patimo zbog toga što ćemo umreti, i da svima govorimo: "Jadan ja, umreću", i da od svega napravimo veliku dramu. Druga mogucnost je da iskoristimo svaki trenutak da budemo srečni, da radimo ono u cemu zaista uživamo.
Ako imamo samo još nedelju dana života, hajde da uživamo u životu. Hajde da živimo. Možemo reči: "Sada ću biti ono što zaista jesam. Više necu žive ti tako da pokušavam da zadovoljim druge. Više se necu plašiti toga šta će oni misliti o meni. Šta me briga šta drugi misle ako cu za nedelju dana umreti? Biću ono što jesam."
Andjeo smrti nas može nauciti da živimo svakoga dana kao da je to poslednji dan našeg života, kao da možda necemo docekati sutrašnji dan. Možemo poceti svaki dan rečima: "Budan sam, vidim sunce, pokazacu svoju zahvalnost suncu, svemu i svakome, jer sam još uvek živ. Imam još jedan cian na raspolaganju da budem ono što jesam."

Tako ja gledam na život, to je ono cemu me je andjeo smrti naucio - da budem potpuno iskren, da znam da ničega ne treba da se plašim. I naravno, da volim ljude oko sebe jer ovo je možda poslednji dan u kome mogu da vam kažem koliko vas volim. Ja ne znam da li cu vas ikada više videti i zato ne želim da se svadam s vama.
Šta bi bilo kada bih se s vama strašno posvadao i izlio na vas sav taj emoćionaini otrov koji nosim u sebi, a vi sutra umrete? Oh! O Bože, Sudija će me strašno osuditi i ja cu se osecati užasno krivim zbog svega onoga što sam vam rekao. Osecacu se krivim cak i zbog toga što vam nisam rekao koliko vas volim. Ljubav koja me cini srečnim u stvari je ljubav koju mogu da podelim s vama. Zbog čega bih poricao da vas volim? Nije važno da li vi mene volite. I ja i vi možemo sutra umreti. Zato sam srećan što mogu sada da vam pokažem koliko vas volim.

Možete ovako živeti svoj život. Ako tako cinite, vi se pripremate za inicijaciju smrti. Posle inicijacije smrti stari san koji ste nosili u svojoj svesti za uvek će umreti. Da, vi ćete se sećati parazita - Sudije, Žrtve i onoga u šta ste ranije verovali - ali parazit će biti mrtav.
Eto šta će umreti u inicijaciji smrti - parazit. Nije lako proci kroz inicijaciju smrti jer će se Sudija i Žrtva boriti svim sred. stvima. Oni ne žele da umru. Ami osecatilO da smo mi taj koji će umreti, i bojimo se te smrti.
Kada živimo u planetarnom snu, to je kao da smo mrtvi. Onaj ko preživi inicijaciju smrti dobija najlepši dar: vaskrsenje. Doživeti vaskrsenje znači ustati iz mrtvih, biti živ, ponovo biti ono što jeste. Vaskrsnuti znaci ponovo biti kao dete, biti neobuzdan, divlji i slobodan, ali sa jednom razlikom. Razlika je ti tome što sada imamo slobodu mudrosti umesto slobode nevinosti. U stanju smo da razbijemo svoju pripitomljenost, da ponovo postanemo slobodni, i da iscelimo svoju svest. Predajemo se andjelu smrti, znajuci da će parazit umreti i da cemo mi ostati živi, zdrave svesti i savršenog razuma. Tada cemo biti slodobni da sami upotrebimo svoj um i da upravljamo sopstvenim životom.

To je ono čemu nas, prema shvatanju Tolteka, uči adjeo smrti. Andjeo smrti dolazi govoreči nam: "Sve ovo što vidiš i što ovde postoji jeste moje; to nije tvoje. Tvoj dom, tvoj muž/žena, tvoja deca, tvoja kola, tvoj posao, tvoj novac - sve je to moje i ja ti to mogu uzeti kad god poželim, ali zasad može biti tvoje."
Ako se predamo andjelu smrti bićemo za uvek srečni. Zašto? Zato što andeo smrti odnosi prošlost da bi nam omogućio da nastavimo da živimo. U svakom trenutku koji prode, andjeo smrti uzima ono što umire a mi nastavljamo da živimo u sadašnjosti. Parazit želi da sa sobom nosimo prošlost koja nam otežava život u sadašnjosti. Ako pokušavamo da živimo u prošlosti, kako možemo da uživamo u sadašnjosti? Dok sanjamo o budućnosti, zašto bismo morali da nosimo teret prošlosti? Kada ćemo živeti u sadašnjosti? To je ono čemu nas uči andeo smrti.