Treći sporazum glasi: nemojte stvarati pretpostavke. Skloni smo tome da o svemu stvaramo pretpostavke. Problem u stvaranju pretpostavki je taj što mi verujemo da su one istinite. Mogli bismo se zakleti da su istinite. Mi stvaramo pretpostavke o onome što drugi rade ili misle - mi ih shvatamo Iicno - a zatim krivimo njih i reagujemo tako što šaljemo emocionalni otrov preko svojih reči. To je razlog zbog kojeg stvarati pretpostavke, znači tražiti probleme. Mi stvori mo pretpostavku, pogrešno shvatajuci stvari, shvatimo ih lično, i završimo tako što ni iz čega napravimo strašnu dramu.
Sve nedace i drame koje ste doživeli u svom životu proizašle su iz toga što stc donosili pretpostavke i licno shvatali stvari.

Razmislite za trenutak o istinitosti ove tvrdnje. Čitava sfera kontrole medu ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i licnom shvatanju stvari. Citav naš pakleni san zasnovan je na tome. Veliki deo emoćionalnog otrova nastaje samo zbog toga što stvaramo prepostavke i shvatamo ih licno, jer mi najcešce pocinjemo da tracarimo na osnovu svojih pretpostavki. Setite se, tracarenje i ogovaranje su način komuniciranja medu ljudima u paklenom snu i način prenošenja ottova od jednog coveka ka drugom. Zbog toga što se plašimo da postavimo pitanje i razjasnimo stvari, mi stvaramo pretpostavke; zatim branimo svoje pretpostavke i pokušavamo da dokažemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku, zato što pretpostavke predstavljaju preduslov patnje.
Velika mitota u ljudskoj svesti stvara veliki haos koji nas navodi da sve pogrešno shvatamo i pogrešno tumacimo. Mi vidimo samo ono što želimo da vidimo i cujemo samo ono što želimo da cujemo. Mi ne opažamo stvari onakve kakve jesu. Navikli smo da sanjamo bez ikakve veze sa stvarnošcu. Mi bukvalno sanjamo stvari stvarajuci ih u svojoj mašti. Zbog toga što nešto ne razumemo, stvaramo pretpostavku o tome šta to znaci, a kada se istina otkrije, naš san se rasprsne kao mehur od sapunice i mi otkrivamo da stvari uopšte ne stoje onako kako smo mislili.

Jedan primer: šetate ulicom i sretnete osobu koja vam se svida. Ta osoba se okrene prema vama i nasmeši se, a zatim ode. Vi stvarate gomilu pretpostavki samo na osnovu tog jednog iskustva. Uz pomoć tih pretpostavki vi stvarate citavu fantaziju. I vi zaista želite da verujete u tu fantaziju i da je ucinite stvarnom. Citav san pocinje da se oblikuje samo na osnovu vaših pretpostavki, i vi možete pomisliti: "Oh, ovoj osobi se zaista svidam." U vašoj svesti citav odnos se stvara na osnovu toga. Možda ćete se cak i vencati u toj fantaziji. Ali ta fantazija se nalazi u vašoj svesti, u vašem Iicnom snu.
Stvaranje pretpostavki u odnosima s drugima zaista znaci stvaranje problema. Cesto pretpostavljamo da naši partneri znaju šta mi mislimo i da ne moramo da kažemo šta želimo. Mi pretpostavljamo da će oni uciniti ono što mi želimo, jer nas tako dobro poznaju. Ako oni ne ucine ono što mi pretpostavljamo da treba da učine, osecamo se povredenim i kažemo: "Trebalo je da znaš". Još jedan primer: odlucite da stupite u brak i stvorite pretpostavku da i vaš partner gleda na brak na isti način kao i vi. Zatim pocnete da živite zajedno i otkrijete da nije tako. To prouzrokuje mnoge konflikte, ah vi ipak ne pokušavate da razjasnite svoja shvatanja o braku. Muž dode kuci s posla i žena je ljuta, a muž i dalje ne zna zašto. Možda je to zbog toga što je žena stvorila neku pretpostavku. Ne govoreči mu šta želi, ona pretpostavlja da je on tako dobro poznaje, da će sam znati šta ona želi, kao ela može da joj cita misli. Ona se nervira zbog toga što on nije ispunio njena ocekivanja. Stvaranje pretpostavki u jednoj vezi uzrok je mnogih svada, mnogih problema, mnogih nesporazuma sa ljudima koje navodno volimo.

U bilo kakvoj vrsti veze možemo pretpostaviti da drugi znaju šta mi mislimo i da ne moramo da im kažemo šta želimo. Oni će uciniti ono što mi želimo zato što nas tako dobro poznaju. Ako oni ne ucine ono što mi želimo, ono što mi pretpostavljamo da treba da ucine, osecamo se povredenim i mislimo: "Kako si mogao/mogla to da uradiš? Trebalo je da znaš." Ponovo stvaramo pretpostavku da druga osoba zna šta mi želimo. Citava drama nastaje zato što stvaramo takvu pretpostavku a zatim na osnovu nje stvaramo i druge pretpostavke. Način na koji ljudski um funkcioniše veoma je interesantan. Mi imamo potrebu da sve opravdamo, da sve objasnimo i shvatimo, da bismo se osecali sigurnim. Imamo mili one pitanja na koja moramo da dobijemo odgovore zato što ima toliko stvari koje naš razum ne može da objasni. Nije važno da li je odgovor tacan; sama cinjenica da imamo odgovor cini da se osecamo sigurno. To je razlog zbog kojeg stvaramo pretpostavke. Ako nam drugi nešto kažu, mi stvaramo pretpostavke, a ako nam nešto ne kažu, stvaramo pretpostavke da bismo zadovoljili svoju potrebu da znamo i da bismo nadoknadili potrebu za komunikacijom. Cak i kada nešto cujemo i ne razumemo, stvaramo pretpostavke o tome šta to znaci a zatim poverujemo u te pretpostavke. Stvaramo najrazlicitije vrste pretpostavki jer nemamo hrabrosti da postavimo pitanja.

Te pretpostavke nastaju veoma brzo i uglavnom nesvesno zbog toga što se držimo sporazuma da na taj način komuniciramo. Mi smo se složili s tim da nije bezbedno postavljati pitanja; složili smo se s tim da, ukoliko nas ljudi vole, oni treba da znaju šta želimo ili kako se osecamo. Kada poverujemo u nešto što smo pretpostavili, verujemo da smo u pravu do te mere da možemo da uništimo svoje odnose s drugima da bismo odbranili svoju poziciju. Mi stvaramo pretpostavku da svi vide život onako kako ga mi vidimo. Pretpostavljamo da drugi misle onako kako mi mislimo, osecaju onako kako mi osecamo, sude onako kako mi sudimo, i zloupotrebljavaju onako kako mi zloupotrebljavamo. To je najsnažnija pretpostavka koju ljudi stvaraju. A to je i razlog zbog kojeg se plašimo da budemo onakvi kakvi jesmo pred drugima. Zbog toga što mislimo da će svi drugi suditi o nama, maltretirati nas, zlostavljati i krivi ti nas onako kako mi krivimo sebe. Tako da cak i pre nego što drugi imaju priliku da nas odbace, mi vec odbacujemo sebe. Takav je način funkcionisanja ljudskog uma.
Mi takode stvaramo i pretpostavke o sebi, a time stvaramo mnoge unutrašnje konflikte. "Mislim da sam u stanju da ovo uradim." Vi, na primer, stvorite ovakvu pretpostavku, a zatim otkrijete da niste u stanju da to uradite. Vi precenjuejte ili potcenjujete sebe zbog toga što niste zastali da sebi postavite pitanja i odgovorite na njih. Možda treba da prikupite više informacija o određenoj stvari. Ili možda treba da prestanete da lažete sami sebe o tome šta zaista želite.

Cesto, kada stupite u vezu s nekim ko vam se svidja, vi imate potrebu da pronadete razloge zbog cega volite tu osobu. Medjutim, vi vidite samo ono što želite da vidite i poričete da postoje stvari koje vam se kod te osobe ne svidjaju. Vi lažete sebe samo da biste bili u pravu. Zatim stvara te pretpostavke, a jedna od tih pretpostavki je: "Moja ljubav će promeniti ovu osobu." Ali to nije istina. Vaša ljubav nece promeniti nikoga. Ako se drugi promene, to je zbog toga što oni žele da se promene, a ne zato što vi možete da ih promenite. Zatim se nešto desi izmedju vas dvoje, i vi ste povredeni. Iznenada uvidjate ono što ranije niste želeli da vidite, samo što to sada izgleda prenaglašeno zbog vašeg emoćionalnog otrova. Sada morate da opravdate svoj osećaj bola i da okrivite drugoga za svoj izbor. Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava ljubav znaci prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu bez nastojanja da ih promenimo. Ako pokušavamo da ih promenima, to znaci da nam se oni zapravo ne svidaju. Naravno, ako odlucite da živite s nekim, ako sklopite taj sporazum, uvek je bolje sklopiti takav sporazum s nekim ko je upravo onakav kakav biste vi želeli da bude. Pronadite nekoga koga uopšte ne morate menjati. Mnogo je lakše pronaci nekoga ko je vec onakav kakav bismo želeli da on ili ona bude, umesto da pokušavamo da pro meni mo tu osobu. Takode, ta osoba vas mora voleti upravo onakve kakvi ste, tako da on ili ona nece morati vas da menjaju. Ako drugi osećaju da treba da vas promene, to znaci da vas ustvari ne vole onakve kakvi jeste. Zašto biste bili s nekim ako niste onakvi kakvi bi on ili ona želeli da budete?
Moramo biti onakvi kakvi jesmo, zbog toga ne treba da drugima pružamo lažnu sliku. Ako me voliš onakvog kakav sam, "U redu, uzmi me." Ako me ne voliš onakvog kakav sam, "U redu, poljubi pa ostavi. Nadji nekoga drugog." Ovo može zvučati grubo, ali ovakva vrsta komunikacije znači da su licni sporazumi koje sklapamo s drugima jasni i besprekorni.

Zamislite samo dan kada budete prestali da stvarate pretpostavke u vezi sa svojim partnerom i, konacno, u vezi sa svim ostalim ljudima u svom životu. Vaš će se način komuniciranja potpuno promeniti i vaši odnosi više nece biti opterečeni konfliktima koji su posledica pogrešnih pretpostavki. Najbolji način da sebe sprečimo da stvaramo pretpostavke jeste da postavljamo pitanja. Obezbeelite sebi jasnu komunikaciju. Ako nešto ne razumete, pitajte. Nadite u sebi dovoljno hrabrosti da postavljate pitanja sve dok ne obezbedite da je sve onoliko jasno koliko može biti, pa cak i tada nemojte pretpostavIjati da znate sve ono što se može znati o nekoj situaciji. Kada jednom cujete odgovor, nećete morati ela stvarate pretpostavke jer ćete znati istinu. Takode, pronadjite u sebi dovoljno hrabrosti da tražite ono što želite. Svako ima pravo da vam odgovori da ili ne, ali ćete uvek imati pravo da pitate. Na isti način, svako ima pravo da pita vas, i vi imate pravo da kažete da ili ne. Ukoliko nešto ne razumete, bolje je za vas da pitate i da to razjasni te, umesto da stvarate pretpostavke. Onoga dana kada prestanete da stvarate pretpostavke, komuniciraćete jasno i čisto, oslobodjeni emoćionalnog otrova. Ukoliko ne stvarate pretpostavke, vaša reč postaje besprekorna. Zahvaljujuci jasnoj komunikaciji, svi vaši odnosi će se promeni ti, ne samo s vašim partnerom, vec i sa svim ostalima. Nećete imati potrebe da stvarate pretpostavke jer će sve postati sasvim jasno. Evo šta ja želim; evo šta ti želiš. Ako komuniciramo na ovakav način, naše reči postaju besprekorne. Kada bi svi ljudi mogli da komuniciraju na ovakav način, koristeci besprekorno reči, ne bi bilo ratova, ni nasilja, ni nesporazuma. Svi ljudski problemi bili bi rešeni kada bismo samo mogli da imamo dobru, jasnu komunikaciju.

To je, dakle, Treči sporazum: Nemojte stvarati prepostavke . To je lako reči, ali ja znam da je to teško učiniti. Teško je zbog toga što mi tako cesto radimo upravo suprotno. Mi imamo sve te navike i obicaje kojih čak nismo ni svesni. Kada postanemo svesni ovih navika i shvatimo znacaj ovog sporazuma, ucinicemo prvi korak. Ali shvatanje njegove važnosti nije dovoljno. Informacije ili ideje su samo semenke u vašoj svesti. Ono što zaista oznacava promenu jeste sprovodenje u delo. Sprovodjenje u delo uvek iznova i iznova, hrani to seme, i predstavlja jaku osnovu za stvaranje novih navika. Nakon mnogih ponavljanja ovi novi sporazumi će postati naša druga priroda, i tada ćete videti kako će vas magija vaše reči preobraziti iz crnog maga u belog maga.
Beli mag koristi reč sa ciljem stvaranja, davanja, zajedništva i ljubavi. Kada vam ovaj sporazum postane navika, čitav vaš život će se potpuno preobraziti. Kada budete potpuno izmenili svoj san, u vašem životu desice se čarolija. Lako ćete dobijati ono što želite jer će se duh slobodno kretati kroz. vas. Tako ćete ovladati veštinom namera, veštinom duha, veštinom ljubavi, veštinom zahvalnosti i veštinom života. To je cilj Tolteka. To je put ka licnoj slobodi.