Lečenje travkama
ZDRAVAC [Geranium macrorrhizum]
Narodni naziv:
ždralica, priboj
Opis biljke:
Ždralac je mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugačke, kao prst debele rizome koji puze skoro po površini zemlje. Cvet je crveno ljubičast, oblikom podseća na rodin ili ždralov kljun. Cveta od aprila do juna. Ždravac je niska, neupadljiva biljka skromnog cveta i jakog mirisa.
Stanište:
Ove biljke nisu otrovne, i rastu svuda.
Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka a vreme cvetanja.
Lekovito delovanje:
Tipična taninska droga, naročito rizom, koji ima najviše oporih jedinjenja. Ždravac sadrži: etarsko ulje, tanin, flavonski heterozid i holin. Koristi se kao lek za lečenje upala sluznice organa za varenje.
ZLATICA SA KAMENA [ceterach officinarum]
Narodni naziv:
tlatinjak
Opis biljke:
Zlatica sa kamena je trajna biljka koja rate na kamenu, odakle je dobila ime. Prilegla stabljika dostiže dužinu do 15 cm. Listovi su odozgo zeleni, a odozdo belo sivi ili smedji. Listovi su duguljasti i na krajevima zaobljeni. Stabljike su, u stvari izdanci, sa listovima koji izbijaju iz korena.
Stanište:
Raste po zidovima i izmedju pločastog kamenja.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.U proleće ilil jesen se skuplja koren, a cela biljka za vreme cvetanja.
Lekovito delovanje:
Zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i pomaže u lečenju nervnih bolesti. Za spoljnu upotrebu koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lečenje reumatckih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od zlatice sa kamena.
ZOB [avena sativa]
Narodni naziv:
ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob
Opis biljke:
Zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasični zob sadrži 2 do 6 cvetića. Cvetici se nalaze na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po čemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, ječma i raži). Sadrži: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine. Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranju krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje kod bolesti želuca, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.
U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob se pokazao veoma uspešno. Redovnim uzimanjem zoba u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne prolivajte vodu u kojoj ste kuvali zob, u njoj se nalaze mnoge za život važne materije!
Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi seme(zmo) i slama za vreme žetve.
Lekovito delovanje:
Zob je izuzetno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važne vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kaša pripremljena od zobne slame veoma je korisna kod bolesti bubrega, bubrežnih kamena, gihta, zatim kod svih reumatickih poteškoća, kod krstobolje i kod bolesne jetre Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak odnosno pojačava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporučuju za one koji imaju povećanu prostatu.
ZOVA [sambucus nigra]
Narodni naziv:
bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika
Opis biljke:
Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smedja, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Listovi su tamno zeleni koji su na rubovima testerasto nazubljeni. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smedje i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma prijatnog mirisa, koji je blaži kad su cvetovi suvi. Ukus cvetova je gorak i aromatičan. Sirove bobice (plodovi) imaju neprijatan ukus, ali pripremljene u kompotu su jako ukusne.
Stanište:
Raste na rubovima šuma, na zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti deo biljke:
Mlade grane i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja, plodovi nakon sazrevanja, a kora od od februara do novembra.
Lekovito delovanje:
Čaj od listova i mladica zove se koristi za lakše izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećeme bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatckih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se otklanjaju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme i tvrdu stolicu. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. Zreli plodovi zove su takodje vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita I cirkulacije.
