Lečenje travkama
PAPRAT SLATKA [polypodium vulgare]
Narodni naziv:
sladić, slatka bujad, slatki koren
Opis biljke:
Koren slatke ima čvorasti izdanak i raste gotovo na površini zemlje. Ponekad naraste i više od 1 metra sa nasadjenim listovima na dugačkim golim drškama. Listovi su kožasto perasti sa duboko urezanim režnjevima koji su prema vrhu sve kraći. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa.
Lekoviti deo biljke:
U proleće ili ranu jesen beru se podanak i koren biljke, starosti barem 4 godine. Suši se na toplom mestu.
Lekovito delovanje:
Slatka paprat koristi se kao lek u lečenju prehlade i kašlja. Pospešuje izlučivanje žuči i mokraće. Preporučuje se u lečenju otečene slezine, hronične začepljenosti, bolesti jetre, želuca i bubrega.
PASULJ [Phaseoli legument]
Narodni naziv:
bažulj, beli grah, beli pasulj, bijeli grah, bob, gra, grav, grag, grah-golubnjak, grah-rogacic, grah-rožnjak, grah-tackaš, žuti pasulj, laški bob, opaki grah, pažulj, pasulj puzavac, pasulj tackaš, pašon, pašuljak, pletenac, pocanj, priticnjak, pritkaš, pricanac, pricanik, smišag, tkljanac, trkljaš, faduo, fažol, fazoli, fasolj, fasul, fašon, fržolj, džora
Opis biljke:
Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnim količinama u raznim varijetetima, jer je puno korišćen u ishrani. Medutim pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus) od pasulja čućavca (ne pritkaša). Mahune pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa.
Stanište:
Raste svuda.
Lekoviti deo biljke:
Upotrebljava se cela biljka sa korenom .
Lekovito delovanje:
Mahune od pasulja su lek protiv šećerne bolesti. Smanjenje šecera u krvi je i eksperimentalno i klinički dokazano. Droga deluje i kao diuretik. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokraćnih puteva.
PERŠUN [petroselinum hortense]
Narodni naziv:
ac, majdonos, petrusin, peršun, petrusimul, petrusim, zelen
Opis biljke:
Peršun je dvogodišnja biljka sa belim, tankim i repastim korenom. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žuto zelene boje. Persun nema visoko kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visoko kvakitetnih namirnica i lekovitih sredstava. Posle sipka i borovnice, u persunovom listu ima najviše vitamina C: u 100 grama ima čak 170 miligrama vitamina. Bogat je još provitaminom A, vitaminima grupe B, čak i tako redak vitamin B12 ( koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Ništa manje nije impresivno ni bogatstvo peršuna mineralnim materijama. Samo u 100 grama peršunovog lista ima oko 1 630 miligrama minerala, od čega polovinu zauzima visoko vredan kalijum. Tome treba dodati i značajno prisustvo gvoždja, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...Lišće peršuna valja uzimati u svežem stanju, jer jedino tako zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga sušiti niti konzervirati: ali se može zamrznuti. Može se i zimi uzgajati bez većih teškoća, u sanducicima na terasi ili u sobi.
Stanište:
Uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke:
U proleće i jesen se kopa koren. Seme se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvatu.
Lekovito delovanje:
Peršun se ubraja u lekovito bilje, sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje protiv vrenja u crevima. Lagano pospešuje menstruaciju. Ubraja se u biljke koje otvaraju. Ne sme se upotrebljavati kod upalnih procesa u bubrezima. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstiče izlučivanje stetnih materija iz organizma, a povoljno utiče na cirkulaciju i na srčane smetnje.
PETOPRSTA STEŽA [potentilla tonnentilla]
Narodni naziv:
petolista, petoprsta, petoprst visoki, poljska teža, srčani koren, srcenjak, steža, stežnik, stava od srdobolje, trava od srca
Opis biljke:
Petoprsta steža ima čvorast, crven podanak i po nekoliko uspravnih, pri vrhu razgranate i slabo dlakave stabljike visine do 30 cm. Ima duge nazubljene listove bez peteljki koji stoje u pršljenovima od 5 do 7 lisaka. Cvetovi su žuti I nalaze se na dugačkim peteljkama.
Stanište:
Raste na vlažnim livadama, u jarcima i gustim šumama.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skuplja koren za vreme cvetanja.
Lekovito delovanje:
Koristi se za zaustavljanje krvarenja rana, kod povraćanja krvi i krvavih proliva. Leči srdobolju, iz tela odvaja otrovne gasove i sokove, čisti začepljenu jetru i pluća, zatim, leči povratnu groznicu, žuticu i venerične bolesti.
PETOPRSTA [potentilla reptans]
Narodni naziv:
petoprsta rana, petolista puzava, stežnik puzavi, trava od srca
Opis biljke:
Petoprsta ima polegnute ili uzdignute stabljike. Koren joj je razgranjen i duboko zadire u zemlju. Poput vreže, vlaknaste žile dosežu dužinu i do 40 cm. Listovi su trodelni do peterodelni, gomji listovi sa 3 liske sede neposredno na stabljici a donji imaju 5 liski i dugačke peteljke. Listovi i stabljika pokriveni su svilenastim dlačicama. Na kraju stabljike stoji paštitac sa malobrojnim žutim cvetićima, nalik na ružice. Cvet je pravilan venčić sa 5 žutih latica i 5 lapova čaške, tako da izgleda kao da ima 10 latica.
Stanište:
Raste na vlažnim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim brežuljcima i stenama.
Lekoviti deo biljke:
Za vreme vegetacije sakupljaju se listovi, a koren u proleće i leto.
Lekovito delovanje:
Petoprsta se koristi u lečenju povratne groznice, bolova u stomaku i grčeva u želucu, zatim, protiv proliva ili dizenterije sa krvlju.
PETROVAC ili TURICA [agrimonia eupatoria]
Narodni naziv:
ranjenik, ovčiji čičak, kostolom, trava od poseke
Opis biljke:
Petrovac ima uspravnu, dlakavu stabljiku visine do 70 cm. Stabljika izbija iz podanka. Listovi su perasti, a listići su jajastog ili dugoljastog oblika. Cvetovi su rasporedjeni u dugačkorn grozdu okolo same stabljike. Mali su i žute boje a mali plodovi imaju kukaste čekinje. Petrovac je gotovo bez mirisa i dorkog ukusa.
Stanište:
Raste na vlažnim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim brežuljcima i stenama.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru listovi ili cela biljka. Bere se gornji deo biljke u cvetu.
Lekovito delovanje:
Koristi se u lečenju oboljenja jetre, katara na želucu, proliva, žutice, sklonosti taloženja mokraćne kiseline u telu i kod žučnih kamena. Takodje se koristi protiv krvarenja rana, krvarenja bubrega, protiv bolesne slezine, kože i krvotoka. Upotrebljava se kao narodni lek za lečenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skrofuloze, katara želuca i creva, oboljenja žuči i jetre, belog pranja i kožnih bolesti.
PIREVINA lli PIRIKA [agropvrum repens]
Narodni naziv:
pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, zubaca
Opis biljke:
Pirevina ili pirika je trajna biljka iz velike porodice trava. Srodnik je pšenice, u stvari je koren koji se teško iskorenjuje. Širi se podzemnim, puzavim vrežama. Nadzemni deo je visok do 1 metra. Listovi su zelene ili plavo zelene boje, veoma dugački i uski, sa kratkim dlačicama i pljosnati. Cvetovi su smešteni u dugačkim dvorednim klasovima. Podanak je bez posebnog mirisa. Ukus mu je sladunjav i sluzav.
Stanište:
Raste na vlažnim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim brežuljcima i stenama.
Lekoviti deo biljke:
Najbolje ga je brati pri prolećnoj obradi zemljišta. Nakon što se iskopa, opere se i očisti od korenčića dok ne postane lomljiv.
Lekovito delovanje:
Podanak pirike izvanredno je sredstvo za čišćenje krvi i jačanje nerava. Isto tako, veoma je dobar u lečenju reumatizma i gihta (uloga), kod vodene bolesti, bolesti mehura, katara mokraćnog mehura, kod stvaranja kamena u mokraćnim organima, kod bolesti žuči, jetre, slezine, žutice, katara želuca i creva. Koristi se kod bolesti pluća, a dužom i redovnom čajnom kurom od podanka pirike može se uspešno lečiti i tuberkuloza pluća. Za spoljnu upotrebu se priprema obloga kod upale zglobova, bolova kod hemoroida I otoka.
PISKAVICA [trigonella foenum graecum]
Narodni naziv:
grohotuša, grčko sjerne,grčka detelina,kozji rog, prosenica, rožnjača
Opis biljke:
Piskavica je jednogodišnja biljka sa stupastim korenom koji uraste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranata. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. Cvetovi su žuti ili ćuto beli I bez, i nalaze se u pazuhu listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Već u Egiptu stavljali su istucano seme na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje čišcenje od sluzi.
Stanište:
Piskavica potice iz Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i kulturna biljka. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog sastava.U prirodi raste kao polu divlja. Cveta u junu i julu, seme se bere u avgustu.
Lekoviti deo biljke:
Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje ( iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je delotvornije.
Lekovito delovanje:
Piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava, pospešuje zarastanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga za ublažavanje bolova gihta (uloga), neuralgije, išijasa i otoka žlezda. Obloge leče teške čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i čireve na stegnu. Pomešana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lečenju mnogih drugih bolesti.
PODBEL [tussilago farfara]
Narodni naziv:
belokopitnjak, konjsko kopito, lepuh, lepuk, podbelek, podbilj
Opis biljke:
Podbel je trajna biljka sa jako razvijenim korenom i podzemnim izdancima. U proleće se najpre pojave samo belo baršunaste ljuskaste cvetne stabljike sa po jednom žutom cvetnom glavicom. Stabljike su visoke 10 do 15 cm. Za vreme cvetanja listovi su još pod zemljom i razvijaju se tek nakon cvetanja. Listovi su oblika potkovice sa peteljkom i prilegnuti su uz zemlju. Listovi i cvetovi imaju slab miris, a ukus im je gorak i sluzav.
Stanište:
Podbel raste na glinenom tlu uz potoke, ciglane, jarke ili nasipe uz obale reka i na železničkim nasipima.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
Lekovito delovanje:
Sprecava upale, a postojeće brzo leči. Uspešno se primenjuje u lečenju promuklosti, katara ždrela, bronhitisa, upale porebrice, bronhalne astme i kod početne tuberkuloze pluća. Za spoljnu upotrebu koriste se obloge kod upale vena, čira potkolenice, opekotina, crvenog vetra i svih upala i otoka.
PODUBICA [Teucrium chamaedrys]
Narodni naziv:
Djubatac, dupčac, dubac, dubčica, zubatac, mravak, penušica, stupčac, suhovrh, trava od groznice, trbušac
Opis biljke:
Podubica je polužbun, visine 10 do 30 cm, sa cetvorouglastim stabljikama, koje su na donjem delu drvenaste. Starije grane su položene, dok su mlade uspravne. Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drškama, eliptičnog oblika, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. Cvetovi su bledo crveni, redje beli, obrazuju pršljenove, koji su najčešće okrenutiu na jednu stranu. Cveta od juna do septembra.
Stanište:
Podubica je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutrašnjosti, najčešće na krečnjackim brdskim livadama i kamenjarima, pašnjacima, u svetlim hrastovim i borovim šumama i iznad 1000 m nadmorske visine.
Lekoviti deo biljke:
Razmnožava se semenom. U lekovite svrhe upotrebljavaju se vrhovi grančica u cvetu i list .
Lekovito delovanje:
Podubica se mnogo više ceni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naučnoj medicini. Pa je u mnogim našim krajevima, naročito u planinskim, jedan od najomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za lečenje obolelih organa za varenje. To je narodni tonik koji se upotrebljava u obliku praška, čaja (10 g na 200 g vode), tinkture i dr. Kao mirisno, gorko antiseptično sredstvo upotrebljava se i za lečenje žuci, belog pranja, rana, hemoroida i dr. Vino od podubice (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana) upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana.
PRILIP [galium aparine]
Narodni naziv:
brocenika, brocenica, brocika, divlji broc, hvatavac, korenika, prilipaca, priljepaca, turica
Opis biljke:
Prilip je penjacica čija stabljika dostiže visinu od 60 do 150 cm. Svuda se lako penje. Stabljika je četverouglasta sa tvrdim dlakama a samo na člancima odebljala. Listovi imaju jednu izrazitu provodnu žilu, a po 6 do 8 ih je rasporedjeno u pršIjenu. Mali zeleno beli cvetovi smešteni su u pazuhu lista. Prijatnog je i nežnog mirisa a gorka ukusa.
Stanište:
Prilip je jako rasprostranjena biljka, nalazi se na oranicama i livadama, ruševinama, uz puteve i živice, a često i uz grmIje.
Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka u cvatu.
Lekovito delovanje:
Još u staro doba lekovito delovanje prilipa koristilo se posebno u lečenju žutice. Čaj od prilipa preporučuje se kod vodene bolesti, bolesnog zadržavanja mokraće, kod bolnog mokrenja, kod kamena, otečenih žlezda, katara u mehuru i gojaznosti, katara u želucu i crevima, te kod svih upala jezika. Za spoljnu upotrebu se koristi kod lišaja, egzema, kožnih nečistoća, raka kože i kod svih drugih oštećenja kože. Od svežeg soka i maslaca priprema se veoma korisna i lekovita mast protiv svih kožnih bolesti, kao što su gnojni kožni čirevi, skrufulozne otekline, tvrdokorni čirevi, kvržice na prsima, kožni osipi, gnojni čirevi na prsima, lišajevi.
