Sunce napada kožu s dve vrste ultraljubičastih zraka, poznate kao A i B zrake. Ove poslednje na površini kože izazivaju opekotine.

Broj zloćudnih bolesti kože počeo je začuđujuće brzo da raste. Broj melanoma, odnosno zloćudnih mladeža, dosegao je zabrinjavajuće brojke, i svake godine raste kao nijedno drugo maligno oboljenje. Slično je i s rakom kože. A broj sati izloženosti kože suncu, naročito u dečjoj dobi, srazmeran je broju tih tumora.

Da li ozonske rupe ili načini izlaganja suncu pridonose tome da zrake postaju sve opasnije, još se ne može sa sigurnošću reći, ali jedno je sigurno: broj tumora je u stalnom porastu, a češće ih dobivaju ljudi koji se više izlažu suncu. Izgleda da najjača oštećenja izaziva povremeno izlaganje suncu. U velikoj su opasnosti ljudi koji se za godišnjeg odmora intenzivno sunčaju. Ljudi koji su zbog prirode svog posla celu godinu izloženi suncu takođe češće obolevaju, ali u manjoj meri.

Dermatolozi upozoravaju da povećano izlaganje ne uključuje samo sunčanje na plaži. Kod šetnje, vožnje autom i kod sportskih aktivnosti, delovi su tela, osobito lice, vrat i ruke, izloženi sunčevim zrakama. Upozoravaju i na još dva problema. Prvi je upotreba raznih sredstava za brzo tamnjenje kože, što dodatno povećava opasnost od zloćudnih bolesti, a drugi izlaganje ultraljubičastim zrakama u salonima za ulepšavanje kako bi dobili lepu i naizgled zdravu, preplanulu kožu.

Zaštita od sunca

Na prvom su mestu zaštitne kreme. Da bi bile delotvorne, one moraju imati najmanje faktor 15 (to znači da možemo biti izloženi suncu petnaest puta duže u odnosu na situaciju u kojoj kremu ne upotrebljavamo, bez opasnosti od crvenila kože).

Uz to je potrebno:

• Mazati se u dovoljnim količinama (prema navodima na samom pakovanju, ali kod svakog mazanja treba naneti barem 30 g zaštitnog sredstva), i naročito dobro paziti da se namaže lice, vrat i uši.
• Treba se namazati oko pola sata pre izlaganja suncu.
• Ponavljati mazanje svaka dva sata, a i pre, ako se jako oznojite.
• Ako se okupate, odmah se opet namazati (postoje i posebne, skuplje kreme otporne na vodu, ali njima ne bi trebalo previše verovati).

Lekari dermatolozi napominju da je najčešća greška pretanko mazanje kreme (na svaki cm² kože treba naneti oko 0,5 mg zaštite) jer se u protivnom ne sprečavaju opekotine, kao ni opasne posledice.

Ali, evo i najvažnije preporuke. I pored mazanja, maknite se sa sunca u hlad kada god to možete, a ni u kom se slučaju nemojte izlagati suncu kada je ono najjače, dakle između 10 i 16 sati. Kada god možete, zaštitite kožu odgovarajućom odećom i nosite šešire s velikim obodom (kažu da se za svaka tri centimetra oboda rizik smanjuje za 10%). A pogotovo nemojte povećavati vreme izlaganja suncu jer mislite da imate dobru zaštitnu kremu.

Kreme za sunčanje i deca

Vratimo se kremama za zaštitu od sunca. Sunce napada kožu s dve vrste ultraljubičastih zraka, poznate kao A i B zrake. Ove poslednje na površini kože izazivaju opekotine. Krema štiti prvenstveno od tih zraka, a o jačini odbrane govori broj faktora. Ako imate, na primer, kremu s faktorom 60, onda, ako nanesete tanji sloj, dobijete zaštitu s faktorom 30, što je oko 95% zaštite. Ipak, vodootporne kreme i one s visokim faktorom su skupe, što nije zanemarivo. Ne smemo ni zaboraviti da su pojedinci preosetljivi na te kreme, i to često srazmerno visini faktora, pa dobiju crvenilo kože od same kreme, bez sunčanja. Treba naći "svoju" kremu. Za sada se kremama slabo možemo zaštititi od A zraka, koje dublje prodiru u kožu, i od kojih se zapravo kasnije očekuje najveći broj posledica – i nakon više godina.
Broj zloćudnih madeža, dosegao je zabrinjavajuće brojke. Broj sati izloženosti kože suncu, naročito u dečoj dobi, srazmeran je broju tih tumora.

Još jednu činjenicu nikako ne smemo zaboraviti. Sunčeve zrake izazivaju prerano starenje kože: nestaje kolagen iz potkožnog tkiva, orožneli sloj postaje deblji i suši. Pojavljuju se proširene kapilare i pigmentacije, stvaraju se bore. Stoga dermatolozi preporučuju da se svako jutro, a možda i više puta dnevno, namaže lice i vrat nekom kremom koja sadrži zaštitne faktore. Taj bi postupak trebao postati svakodnevna rutina, kao pranje zuba. Starenje kože izazivaju i ultraljubičaste zrake u salonima za ulepšavanje.

No, glavni problem su deca i njihova zaštita. Budući da deca dosta vremena provode u vodi, nema puno koristi ako ih se stalno maže kremama. Takođe nema smisla prisiljavati ih da borave u hladu. Dermatolozi to pokušavaju rešiti na razne načine: upozoravanjima u školi, dečjim filmovima, stripovima i slično. Ipak, najvažnije je odgojiti roditelje i naviknuti ih da se počnu pridržavati svih gore navedenih pravila. Kod veće dece i tinejdžera, najefikasnijima su se pokazali upiti i odgovori na internetu, kao i simuliranje izgleda za tri, pet, deset, dvadeset i pedeset godina, a posebno upozoravanje na razliku ako se čuvaju sunca i ako to ne čine.

Nazire li se novi "propagandni rat" javne zdravstvene službe protiv sunca? Ovakav pristup uspeo je bitno smanjiti broj srčanih bolesti u razvijenim zemljama, a počinje dobivati i prve dobre rezultate u borbi protiv pušenja. Borba za zaštitu okoliša već ima i svoje stranke. Farmaceutsko-kozmetička industrija sigurno će pripomoći izradom što boljih krema za zaštitu i od A ultraljubičastih zraka.

@ Lazar 2022.

---