Ritam pretstavlja jednu od tajni života. On uspostavlja red u haosu, razbija strukture i sjedinjuje energije. Svaki ritmus, koji nema varijante ni modulacije, ne može više da preživi. Ako pak pokazuje nepredviđene modulacije, postaje ARITMIČAN, haotičan. Ritam mobiliše, ojačava, ujedinjuje energije koje se u haosu oslobađaju i mogu da budu izgubljene. Ritmičnim radom možemo da imamo bolje rezultate. Na pr.: kad se osećamo umornim, bez ikakve kondicije, Možemo da počnemo sa malim ritmičkim i doziranim naporom koji će nas ojačati. U protivnom, ako napadnemo neki težak posao, doći ćemo do iznemoglosti i gubljenja energije. U nama takođe imamo ova 2 principa: u centralnom nervnom sistemu imamo strukturiranu funkciju, dok u metabolizmu vlada haos. Tu dolazi do asimilacije, eliminacije, sagorevanja materija. Tu se oslobađa toplota, rađa tempera- tura, itd. Najvažniji ritmički organi su srce i pluća.Njihovi ritmovi u vremenu aktivnosti i odmora su ta;no definisani. Svako otstupanje je patološke prirode kao na pr. aritmija srca. Normalno disanje postaje ubrzano kod emocija i potrebe kiseonika. Uticaj nikotina kod pušača: za jedno disanje, normalna ima 4 otkucaja srca. Pošto nikotin steže krvne sudove, otkucaji srca u odnosu na disanje su mnogo brži, pluća pate, što prouzrokuje anksioznost i kasnije srčane smetnje. Ritmovi se uvek kreću po etapama gore dole,, nikad linearno, jer sve što je prava linija, bez promena to nema života i lomi se. Oni se takođe dele na "harmonične" i "raz- članjene" ritmove. Onda imamo 4 ritma u godini ili 4 godišnja doba. Ako bi taj ritam falio, život bi se gasio, kao na polovima i u pustinji ili bi došlo do ekplozija kao u tropskim klimama.
Ritmovi nas leče. Medicina poznaje mnoge ritmične patolo- gije, kao one, gde preovlađuje haos, i druge gde je karakteristična obamrlost, ukočenost, koji onemogućavaju životne funkcije. Iscrpljenost, stres ili dosada, bi bile primer za to.
Čim se čovek ujutru probudi, prva svetlost koja mu dođe do očiju probudi u njemu sistematsku potrebu za ritmom. Nasupot tome,Svađe, loše vesti, računi i drugi stresovi, bude u njemu haos. Sve ovo proizvodi haotične ritmove, koji više i nisu ritmovi i sve to oduzima našu životnu energiju. Otsutan ritam je više ne oslobađa, a ona nam je baš potrebna da uspo- stavimo drugi ritam, odakle može da dođe do organskih ili duševnih defekata.
Srce i tanko crevo ne oboljevaju nikad od raka budući da su uvek u pokretu, dok se drugim organima to može da desi.
Un svakoj bolesti možemo da prepoznamo unutrašnju ili spoljnu smetnju ritma. Što je bolja organizacija ritma u orga-nizmu, možemo da računamo da nećemo imati zdravstvenih nezgoda. Ali, kad obolimo, moramo što pre opet da uspostavimo ritam. Ali kako? Najstarija terapija sveta je ležanje u krevetu i organizovan odmor sa redovnim rfitualima:
Budjenje, jutarnja toaleta, nega, cveće i neko malo zanimanje bez umora. Onda se ritmovi polako vraćaju natrag i nastavlja se sa laganim navikama na rad i uspostavljanje sopstven og uobičajenog ritma. Svaki ritam treba da bude zadovoljstvo.
To je samo igra, ali ona daje snagu ritmu i stvara životnu radost.
Sada bih vam predložila da uporedite ovu harmoničnu igru sa današnjem tancovanjem uz pop muziku, što vodi pravo u HAOS. Tu ima samo jedan haotičan ritam od koga bole uši
(a mnogi mladi su već i ogluveli) sa negracioznim, histeričnim pokretima, svako izvodi svoju ličnu koreografiju. Kad se ova slika gleda izdaleka, to sve liči na vrtlog neke mutne vode .
Ostale umetnosti nisu ništa lepše. Moderno slikarstvo je takođe zadesila dekadencija. Na slikama je sve pome-šano: oči, noge, mesec, pa neke životinje, pa onda neki prozor naziv slike je: " smirenje u duši"! O drugtim umetnostima, na pr. filmovima i da ne govorimo. Teška dekadencija! Bolje se okrenuti pozitivnijim stvarima.
Ritam buđenja i zaspalosti zavisi takođe od fluktuacije telesne toplote. U popodnevnim časovima centralna telesna rektalna temperatura je maksimalna, a počinje da se smanjuje uveče. Naprotiv, periferna temperatura raste krajem dana i dolazi do maksimuma oko 21 og časa. Ovo se odnosi na osobe koji imaju normalan životni ritam. Onda počinje da se smanjuje kapacitet pažnje i koncentracije. Da bismo zaspali, potrebno je da nam se ruke i noge zagreju, pomoću širenja malih perifernih krvnih sudova. Ako su nam hladne noge, teško možemo zaspati. To su vrlo male varijacije temperature, ali od velike važnosti.U toku noći, telesna temperatura se postepeno smanjuje da bi dostigla svoj minimum oko 3 sata ujutru. Osobe koje rade noću znaju da je onda kritičan momenat , jer je pažnja minimalna. Onda polako unutrašnja toplota počinje da raste, dok periferna slabi, i idemo ka budjenju. Nekoliko sati kasnije naš kapacitet pažnje i koncentracije biće u svom maksimumu. Mnogi onda piju šolju kafe jer ona održava koncentraciju i sužava periferne krvne sudove. Ne treba je piti mnogo, a naročito uveče. Sve je u maloj količini lek, a u velikoj otrov! Ko se stara uvek da sačuva i održava ljudsku toplotu u svim svojim formama,ne samo da će biti otporan na infektivne bolesti, već i na sva životna iskušenja. Hladnoća deluje toksično.Toplota je neophodna baza za ravnotežu naših životnih funkcija. Kod većina ljudi, proces telesne toplote je nestabilan, naročito kod dece i starijih osoba. Kod dece, ona je u stadijumu konstitucije, a kod starijih, sistem sve više i više slabi. Odelo je naša druga koža. Treba naročito štititi ruke, noge i glavu, pošto kroz njih ima najveći gubitak toplote. Poštovati ritmove promene vremena i oblačiti se prema temperaturi. Jutarnja nega treba da da snage našem fizičkom telu pomoću masaže, kupanja i frikcije, i idu od periferije ka srcu. Večernja nega treba da nas opusti, da bismo pomoću dobroga sna mogli da napunimo baterije i polaze od solarnog pleksusa ka periferiji. Ne zaboraviti da se baterije pune do ponoći, zato treba ići ranije u krevet. Dokaz je, kad je čovek umoran, ostavlja sve i leže sa kokoškama. Današnja omladina gleda noću televiziju ili sedi za kompjuterom što zamara nervni sistem,mnogi sede danju polu-zaspali u klupama, zato uspeh u školi može da dođe u pitanje. Uzimati redovno obroke je vrlo važno, jer varenje ima takođe svoj ritam. Po kineskoj medicini, želudac maksimalno radi ujutru od 7 do 9 sati, zato smo gladni već u 11 sati, a njegov odmor je uveče od 7 do 9. Kad se čovek uveče najede, ne može da spava. Zato oni koji pate od nesanice, moraju da biraju: večera ili dobar san, da bi poštovali ritam jela i spavanja. Vreme ritmova maksimalnih i minialnih funkcija ostalih organa bi bilo: Od 9 do 11 je slezina, njen odmor 12 sati kasnije 21-23 h 11 - 13 srce ....23-01 h 13 -15 tankio crevo ......01-03 h 15 17 bešika ......3-5 h l7 19 bubrezi ...... 5-7 h l9 21 Srčani omotač ...... 7-9 h 21 23 Trostruki grejač ...... 9-11 h 23 1 žuč ...... 11-13 h 1 3 jetra ...... 13-15 h 3 5 pluća ...... 15-17 h 5 7 debelo crev o ......17-19 h 7 - 9 želudac ......19-21 h kao što smo rekli, želudac ima svoj odmor uveče od l9 do 21 čas i ne treba ga opterećivati uveče, dok jetra radi punom parom na detoksikaciji organizma noću od o1 do 03 sata. Po zakonu RITMA, u ciklusu od 24 sata, svaki organ ima svoj sopstveni ritam kad se odmara i onda polako sve brže i brže funkcioniše do njegovog maksimuma, kad onda polako usporava svoju funkciju, do vremena kad se za vreme od 2 sata potpuno odmara. Na nama je da poštujemo ove ritmove
za korist našeg zdravlja.
U vreme maksimalne aktivnosti sve su funkcije ubrzane. Ako postoje bolesti pletora i suvišne energije koje opterećuju dotični organski sistem, u to vreme pokazuju najjače simptome i onda treba uzimati sredstva za smirenje i smanjenje suvišne energije.
Svako ima svoj lični BIORITAM koji počinje od dana rođenja i to: fizički koji traje 23 dana, emotivni 28, i intelektualni, koji se obnavlja svakih 33 dana. To nam daje najbolji bilans našeg fizičkog, emotivnog i intelektualnog stanja zdravlja. Imamo priliku da ocenimo naše optimalne sposobnosti kao i dane kad su energije u padu ili čak u krizi. To se jasno odražava na naše zdravlje i ukazuje nam gde su slabe tačke i gde treba intervenisati preventivnom terapijom, pre nego što se pretvori u bolesno stanje a nekad bude i kasno za lečenje. Poštujte sve vaše ritmove. Kad ste u formi, radite punom parom da iskoristite vreme. Kad je bioritam u minusu, odmarajte se, čitajte, slušajte muziku, praktikujte lake šetnje po prirodi, sanjarite. Sve u svoje vreme! Kad je na pr. emotivni bioritam u minusu, ostanite više u samoći, izbegavajte naročito osobe koje vam crpe energiju i idu vam na nerve. Sve može da se isplanira, da ide svojim tokom i da čini život normalnim. Onda može da vlada harmonija u našem životu, zdravlju i osećanjima. Apsolutno zdravlje ne postoji, kao na primer ni što vreme nije uvek lepo. Rudolf Steiner kaže da bez bolesti nema zdravlja, jer se moć izlečenja nalazi u bolesti. Ono što smatramo bolešću, je ustvari proces samoizlečenja.Kad ono dobro funkcioniše, znak je da nam je imuni sistem sposoban. Najbanalniji primer je spontanio godišnje čišćenje organizma pred svaki početak zime t.zv. "grip" sa simptomima: glavobolja, mučnina, temperatura, bolovi, zamor, pa kad se sve to prebrodi, kod zdravog organizma to traje oko 3 dana, čovek se oseća dobro i opet može da kaže da je zdrav. Naša dužnost je da pomognemo i podržimo taj proces, a ne da ga ugušimo kojekakvim lekovima i vakcinama. Zvanična medecina danas ubija bolesti. Kad neko dobije temperaturu, što SAM organizam proizvede toplotu da bi izgoreo šljake, bolesniju se daju lekovi odmah da se SKINE TEMPERATURA. Ovim je ceo prirodan proces uništen. Organizam je primoran da zaustavi svoju prirodnu akciju. Ako je imuniet jak, posle izvesnog vremena on otpočne istu akciju. Onda opet dobije antibiotike, i tako to dalje ide, sve dok odbrana ne oslabi i više ne reagira. Onda se dotična osoba hvali da "nikad nije bolesna". Ne treba slediti ovaj primer, već čim se čovek ne oseća dobro i dobije temperaturu, treba da zahvali Bogu, da prvo očisti svoj digestivni aparat, pošto, kako kažu Nemci, "smrt leži u crev ima". Onda treba neki dan da posti, da leži, da pije vruće čajeve doklegod traje temperatura, drugačije rečeno, da učestvuje u akciji i pomogne organizam da izvrši svoj zadatak. U drugim slučajevima, kad se imuni sistem umori, pošto mu se često sabotažom uskraćuje da čini svoj posao,, bolest onda postaje hronična. Pored zakona ritma, na zdravlje se primenjuju i drugi kosmički zakoni kao zakon RAVNOTEŽE. Stanje našeg zdravlja oscilira stalno, kao na kantaru, između zdravog i patološkog, težeći uvek da se približi sredini. Kod "ZDRAVIH" osoba, stavljam pod znakom navoda jer apsolutno zdravlje i ne postoji, bolje reći kod relativno zdravih, razmaci su mali i pokreti su spori. Nekad traju i više godina da predju na negativnu stranu. Suprotno od njih, osobe koje imaju loše zdravlje, razmaci su neredovni, sa većim zadržavanjem na negativnoj strani, gde mogu da ostanu i godinama. To su t.zv. hronične, degenerativne i neizlečive bolesti. Na toj negativnoj strani vage ima jedna tačka, koja kad se pređe, povratak je nemoguć, to su bolesti koje se završavaju smrću. Po zakonu AFINITETA I REPULSIJE svako ne može da oboli od izvesne bolesti. Primer je,za vreme epidemija, bilo ih je koji su podlegli, dok su drugi ostali netaknuti. Tu igraju važnu ulogu naši geni. Ko ima dispozicije, a manje više mi svi imamo sve miazme u našim genima od početka čovečanstva, to može da se izbegne zdravim životom i zdravom hranom. Treba eliminisati sve faktore koji mogu da kompromituju naše zdravlje, pa ćemo time uspeti da odgurnemo sve bolesti. Uostalom, potrebno je više faktora da bi se dobila neka bolest. Ja sam u 12 godini dobila čak i MALARIJU. Kao dete, bila sam slaba, anorektična, tužnog izgleda. To se vidi na mojim slikama pre i posle, gde mi se izgled potpuno promenio,postala sam vesela, puna života. R.Steiner kaže da dečje bolesti kao i neke druge retke jačaju JA. Naprotiv, dečje bolesti ne treba sprečavati. Sve je za nešto dobro. Ne bi trebalo da vladaju histerije po školama čim neko dete dobije neku dečju bolest. Svi roditelji se plaše da i njihovo dete je ne dobije. Da nije potrebno, priroda ih ne bi ni izmislila. Uostalom,sva deca obavezno ih i ne dobijaju, ko treba da je dobije, znači da treba i da je preleži za neko njegovo dobro.
Ovde je važno napomenuti, čak i ako nečiji organizam nema afiniteta sa nekom bolešću, ima individua, kao recimo hipohondrijaci, koji su u stanju da psihički privuku neku bolest na sebe. Logično je da svako posmatra svoj organizam i njegove reakcije da bi blagovremeno mogao da interveniše u početku, ali kod ovih osoba je to preterano.
Najvažniji zakon, koji ljudi ignorišu i svakog dana sve rade suprotno, to je ZAKON OD UZROKA DO POSLEDICA. Sve što nam se dešava, bilo to dobro ili loše, su posledice ovoga zakona.Lepo se kaže: šta ko poseje, on će to i da požnje to su karmiške bolesti, a takođe i loš način ishrane, duvan, droga, alkohol, sv ed sed to na kraju sveti.
Prirodna medecina nas uči da čovek treba da se posmatra kao celina svoga bića: fizičko, psihičko i duhovno i da se vodi računa o dubokoj vezi, koja ga ujedinjuje sa prirodom. Prirodni proizvodi štite , stimulišu vitalne procese u čovečjem organizmu i daju mu energiju.
|
