|
Obloge koje se odnedavno koriste i u našoj zemlji omogućavaju brzo zarastanje rana, a biraju se posle pažljivo postavljene dijagnoze i kompletnog uvida u zdravstveno stanje bolesnika  Procenjuje se da u našoj zemlji više od 20.000 osoba ima hronične rane koje ne zarastaju mesecima, pa i godinama. Najčešće nastaju zbog oboljenja dubokih vena, ili kao posledica dijabetesa, dugotrajnog ležanja i malignih procesa na koži. Da bi ih izlečili, mnogi bolesnici koriste sve preparate za koje su čuli da pomažu, pa ipak im rane nezarastaju već se povećavaju. Rane, upozoravaju stručnjaci, ne bi trebalo samostalno lečiti jer ako se nestručno tretiraju mogu da izazovu sepsu i ugroze život. Osim toga, na onim nepravilno lečenim koje ne zarastaju godinama mogu da nastanu i maligne promene. Hronične nije jednostavno lečiti ni kada se primenjuju najsavremenije medicinske mere, budući da svaka ima svoje specifičnosti i da svaki organizam ne reaguje podjednako na terapiju. Po rečima dr Saše Borovića, kardiohirurga u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, na pojavu venskih rana najviše utiče sedenje, nedovoljno kretanje i dugotrajno stajanje. Usporeni protok krvi u dubokim i proširenje površnih vena povećava pritisak u venskom krvotoku. Kapilari nisu kadri da ga izdrže, prskaju i krv se razliva u koži i potkožnim tkivima. U takvim uslovima koža se slabije hrani i sporije oslobađa metaboličkih produkata, postaje preosetljiva i na neznatnu povredu. Takva rana ne samo da ne zarasta već se i stalno proširuje. Propadanje kože zbog bolesti
Venske rane mogu da nastanu i kao posledica tromboze. Kod pojedinih osoba slabost vena je predodređena nasleđem, navodi naš sagovornik. Međutim, oboljenja dubokih vena najčešće nastaju usled dugotrajnog sedenja, budući da su u tom položaju mišići nogu neaktivni. Ti mišići su, zapravo, venske pumpe, jer se hodanjem stežu i potiskuju krv u venama.  Sedenje je velika opasnost po zdravlje- Kada se postavi dijagnoza tromboze dubokih vena neophodno je da se leči u bolnici a posle toga se doživotno nose čarape za vene ili zavoji, da bi se pomogla cirkulacija. Osim toga, ovi bolesnici trebalo bi da izbegavaju dugo sedenje i stajanje, redovno održavaju higijenu kože i regulišu stolicu. Hronične rane zbog smanjene cirkulacije mogu da budu i posledica drugih bolesti. Ukoliko su nastale zbog dijabetesa, osim lečenja oblogama, ranu treba rasteretiti pritiska. Šećer u krvi tih bolesnika mora da bude dobro regulisan da bi glikolizirani hemoglobin (HbA1C) bio manji od sedam odsto. Samo pod tim uslovima rana može da zaraste. Rane mogu da dobiju i bolesnici s oslabljenom funkcijom srca i otečenim nogama. One se teško leče i često se ponavljaju. Bolesnici s reumatoidnim artritisom takođe mogu da dobiju rane, koje ne mogu da se izleče ako bolesnik ne uzima imunosupresivnu terapiju. Plućni bolesnici zbog smanjene količine kiseonika takođe su podložni ranama. Ni ove rane neće da zarastu ako se terapijom organizmu ne obezbedi dovoljno kiseonika. Lečenje rana je holističko, naglašava naš sagovornik, odnosno leči se čitav bolesnik, a ne samo rana. Pre terapije treba ga dobro upoznati, takođe i bolesti koje ima, razmotriti koje lekove uzima, proučiti životne navike i po potrebi ih korigovati. Lokalno lečenje podrazumeva detaljan pregled od kojeg zavisi izbor terapije. Ispituje se prisustvo i rasprostranjenost odumrlog tkiva, utvrđuje da li rana ima sakrivene „džepove“ i znakove infekcije, da li se prostire ispod ivica kože, proverava se količina i priroda tečnosti, izgled novog tkiva i kože oko rane, arterijska cirkulacija u njenom okruženju, a ponekad se preduzima i ultrazvučna procena dubokih vena i arterija. Samo ako je inficirana, s nje se uzima bris s antibiogramom da bi se otkrio uzročnik infekcije i lečio odgovarajućim antibiotikom. Procena rane se obavlja i na osnovu mirisa koji stvaraju anaerobni mikrobi. Srebro protiv mikroba Posle dijagnoze preduzima se lokalno lečenje i zavisno od navedenog stanja rane, koristi se više različitih savremenih obloga. Pogrešno je uverenje da rana treba da bude suva da bi zarasla. Zato obloge mogu da sadrže hidrogel, supstancu koja dodaje vlagu suvoj rani. Za održavanje optimalne vlažnosti upotrebljavaju se i hidrokoloidi i poliuretanski polimeri. Alginati (dobijeni iz morskih algi) imaju veliku moć upijanja i koriste se za gnojne rane u kojima se stvara višak tečnosti. Sadrže minerale kalcijum, cink, mangan. Inficirane rane se leče i oblogama koje sadrže antiseptike (srebro ili jod). Joni srebra ubijaju bakterije. Istovremena upotreba obloga sa srebrom i sistemskih antibiotika izuzetno je efikasna za lečenje teških oblika infekcije rane. Njima su naročito skloni dijabetičari i bolesnici na imunosupresivnoj terapiji. Doktor Borović savetuje da ovu savremenu oblogu treba mudro koristiti kako prilagodljive bakterije ne bi stvorile otpornost i na jone srebra. Koriste se i obloge za podsticanje zarastanja s kolagenom i oksidisanom celulozom i obloge u obliku poliuretanske pene za zaštitu mladog granulacionog tkiva. Primenom takvih obloga rane zarastaju neuporedivo brže, bolesnici se za 50 odsto brže vraćaju redovnim aktivnostima. Ređe se menjaju i smanjuje se broj poseta patronažnih službi. Udobnije su za bolesnike, budući da je skidanje bezbolno i da se ne lepe za ranu i ne oštećuju novonastalo tkivo, navodi dr Borović mogućnosti savremenog lečenja. Njihovom upotrebom infekcije su neuporedivo ređe, a time se smanjuje potreba za bolničkim lečenjem. Zbog svega toga, lečenje oblogama je neuporedivo jeftinije. Za sada se ove obloge nabavljaju sopstvenim sredstvima, ali se Srpsko udruženje za lečenje rana zalaže da se ovi lekovi stave na pozitivnu listu Fonda zdravstvenog osiguranja.
Osim obloga, primenjuje se više dopunskih metoda za ubrzavanje zarastanja. Za stimulaciju njihovog zarastanja se primenjuje i laserska terapija i udisanje kiseonika pod pritiskom u hiperbaričnoj komori. Pomaže i terapija negativnim pritiskom kojom se izvlači višak tečnosti iz rane, smanjuje otok i bol.
|
