Hladni dani donose viroze i prehlade. Stručnjaci kažu da virusi baš vole takvo vreme, no nije uvek reč o zloglasnoj gripi. Adenovirusi takođe mogu izazvati teške simptome bolesti i lako ih je zameniti sa gripom. Izazivaju upale gornjih disajnih puteva, a mogu da izazovu i komplikacije na plućima. Neretko uzrokuju i probavne probleme. Zimi je često u opticaju i Norovirus. On napada probavni sistem, a širi se direktnim kontaktom, ali i hranom. Osim spomenutih, zimi vlada i veliki broj takozvanih običnih virusa koji uzrokuju česte prehlade. Lečenje je jednako za sve: treba ih preležati, piti dosta tečnosti i uzimati sredstvo za skidanje povišene telesne temperature.. ... Ishrana bi trebala biti raznovrsna i podeljena u manje obroke. Veoma je važan i izbor namirnica. Trebali bi konzumirati namirnice poput svežeg sezonskog voća i povrća, celovitih žitarica te posnog mesa ili ribe, koje će telu obezbediti dovoljne količine nutrijenata, vitamina i minerala. Dovoljne količine vitamina C u organizam unećete jedući pomorandže, mandarine, brusnice, kivi, limun, grejp, sok od ananasa, ali i grašak, kelj, paradajz, papriku, jabuku. Manje je poznato da su dobar izvor tog vitamina zeleni ili beli čaj. Važno je da temperatura obrade nije viša od 60 stepeni Celzijusa.

Gvožđe je jedan od najvažnijih nutrijenata za imunitet. Zato jedite sušeno voće, crveno meso, piletinu, ćuretinu, zeleno povrće, pasulj, cveklu, pijte kupinovo vino. Kako bi se gvožđe pravilno resorbiralo u organizam, nužno je tokom obroka unositi i dovoljne količine vitamina C.

Selen je mineral u tragovima koji štiti organizam od delovanja slobodnih radikala, a sadrže ga meso, mahunarke i plodovi mora. Ima sposobnost promene metabolizma toksičnih minerala i smanjuje njihovu toksičnost.

Cink jača imunitet, a ima ga u pšeničnim klicama i žitaricama, naročito u raži. Njime obiluju i semenke bundeve, suncokreta i susama, te mahunarke među kojima su soja, pasulj, grašak, leblebije i sočivo. U organizam ćete ga uneti jedući orahe, lešnike, bademe, nemasno mleko ribu i jaja.

Matična mleč je prirodni biostimulans koji svojim sadržajem vitamina, minerala, aminokiselina i ostalih hranljivih materija izrazito jača imunitet. Prirodni izvor ovog važnog nutrijenta je dakako med.

Rafinirani šećer, prirodni šećer, šećer iz voćnih sokova i alkohola te svi jednostavni šećeri smanjuju imunitet. Nastojte ne jesti hranu koja stvara teškoće u varenju i koja ne sadrži nutrijente te sadrži štetne sastojke. Takođe izbegavajte i svu jako tehnološki prerađenu hranu.

Zaštitite od virusa crevnu mikrofloru. Najbolji za to su jogurti, posebno oni koji sadrže probiotike. Inače, probiotici osim što jačaju imunitet probavnog sistema regulišu probavu. Najnovija istraživanja probiotika usmerena su ka njihovom korišćenju u regulaciji telesne težine.

Vitamin E je vrlo je važan za rad imunog sistema. Snažan je antioksidans pa sprečava nestabilne molekule da oštećuju ćelije i tkiva. Ima ga naročito u biljnim uljima i jelima od zobi, ali i smeđe riže. Uravnoteženom ishranom ljudi taj vitamin najčešće unose u dovoljnim količinama.

Beta-glukan je prirodni stimulator imuniteta i ne spada ni u lekove, ni u vitamine, ni u minerale. Reč o dugolančanome polisaharidu koji je izolovan iz ćelijskog zida kvasca. U prirodi ga ima u žitaricama i gljivama, a najčešće se dobija iz kvasca, slada, zobi i ječma.

Prevencija počinje osnovnom higijenom, tačnije pravilnim održavanjem osnovnih higijenskih navika. Dakle, kako bismo sprečili zarazu virusima koje možemo pokupiti na kvakama u kancelarijama, rukohvatima u tramvaju ili na sličnim mestima, pranje ruku ne sme se preskakati.

U borbi protiv prehlade izuzetno je važno i kako se odijevamo. Na hladnoću svakako nije dobro izlaziti u kratkim rukavima, ali ne treba se ni previše utopljavati. Prostor u kojem zimi boravite valja redovno i ravnomerno provetravati, posebno ako je reč o mestu gde ima puno ljudi.

Želite li izbeći zarazu, treba se skloniti od onih ljudi koji su već pokleknuli pred virusima. U razgovoru s prehlađenim osobama treba biti udaljen najmanje metar i pol kako vam virusi ne bi mogli ugroziti zdravlje.

Mnoga istraživanja su potvrdila da redovna fizička aktivnost znatno povećava imunološku reakciju. Valja znati i da preterano vežbanje čini upravo suprotno, odnosno slabi naš imunitet.

Od pomoći će biti i tople kupke ili odlazak u saunu, ako je moguće. Tople kupke i sauna, ako nisu kontraindikovani, kao što je to na primer kod srčanih bolesnika ili onih s proširenim venama, astmatičara i bronhitičara, preporučljive su kao detoksikacija.

Za otpornost organizma izuzetno je važan i kvalitetan noćni san. Za sve ljude ne vredi isto pravilo kad je reč o broju potrebnih sati. Nekima je za dobar odmor potrebno samo nekoliko sati, no za sve je dobro da prostor za spavanje bude dobro prozračen te da nije preterano zagrejan.

Obilna hidratacija, odnosno pijenje litre do dve vode dnevno jača imunitet organizma. To mogu biti voda, čaj, prirodni sokovi, no ne smemo zaboravljati piti jer je tečnost neophodna za normalne metaboličke funkcije svih sistema našeg organizma pa tako i imunološkog.

Ono što takođe smanjuje otpornost organizma su prekomeran unos kalorija i masti, i to posebno zasićenih masti - crveno meso, pavlaku, maslac, punomasni mlečni proizvodi i palmino ulje.

Jako važno je održavati vlagu u vašoj mikrookolini. Ona će sprečiti isušivanje sluzokože, što je jako bitno jer pregrejan i suv vazduh nepovoljno deluje na sluzokožu respiratornog sistema i utiče na lokalnu imunološku reakciju. To je jedna od najefikasnijih metoda samopomoći.

Beli luk je od pamtiveka poznat kao narodni lek za jačanje imuniteta i pomoćnik u lečenju gripa i prehlada. Sadrži supstancu sumporni spoj alicin, koja ima antimikrobna svojstva. Zbog alicina beli luk je vrlo efikasan kod hroničnog bronhitisa, gripa i prehlada.

Ako vas je grip već srušila, snagu ćete vratiti i okrepiti se domaćom pilećom ili kokošjom supom. Skuvajte kokošju supu s mnogo povrća, kupusa, luka, belog luka, šargarepe i celera te rezancima ili pirinčem.

Suv vazduh dodatno će "parati" sluznicu koja je nadražena i otečena. Veoma je važno da prostorije u kojima boravite često zračite. U suvom i pretoplom vazduhu razvijaju se i brže šire virusi. Ako ste već i podlegli gripi, prostoriju u kojoj ćete ležati dobro provetrite, a na grejna tela stavite vlažne peškire.

Vazduh u prostoru u kojem leži oboleli od gripa, prehlade ili bronhitisa osvežite i dezinfikujte eteričnim uljima kako bi mu olakšali disanje. Provetrite prostoriju i na vlažne peškire koje ćete staviti na radijatore nakapajte eterična ulja bora ili čempresa, eukaliptusa ... Olakšaće disanje.

Vitaminom C bogati agrumi jačaju otpornost organizma. Dan započnite čašom soka od sveže iscijeđenih narandži i limuna uz kašiku meda. No, ako se bolest već razvila, tečnost nadoknadite mlakim limunadama zaslađenim medom. Pazite da ne budu pretople i izgube vitamine.

Blagotvorni učinak žalfije iskoristite kada nakon prehlada i gripa ostane neprijatan podsetnik - "sitni" kašalj od kojeg je teško usnuti. Dobri stari lek je: list žalfije zagrejati na suvoj tavici da pusti miris ulja te ga preliti mlekom i lagano mešati dok mleko ne preuzme ukuse. Piti toplo, ne prevruće.

Temperatura je stanje kada se organizam bori protiv virusa i mobiliše imuni sistem. Nije dobro odmah uzeti antipiretike, ali ni oglušiti se kada temperatura poraste više od 38 stepeni. Ako antipiretici ne pomažu, tuširajte se mlakom vodom pa ćete tako rashladiti telo.

Lek koji korite severnjaci, a kada je reč o mobilizaciji organizma u borbi protiv prehlade i drhtavicu jest kombinacija meda i đumbira. Đumbir sam je toliko jak da je nejestiv, no naribate li ga i umešate u med, lakše ćete ga konzumirati. Možete kašiku ovakvog preparata rastopiti u šoljici tople vode.

Aromatične namirnice često su i lekovite. Ako vam je zapušen nos, pripremite sos od rena i pavlake te njime prelijte povrće ili meso. Učinak je zagarantovan, prodisati ćete u trenu.

Stara navika ispijanja toplog vina začinjenog šećerom, biberom i maslinovim uljem zapravo je sjajan lek kod prehlada koje se nisu razbuktale. Topla supa s kriškama hleba prepečenog na gradelama na kojima se pekla riba i konkretan je obrok. Zagrejaće vas, nahraniti i opustiti.

Mlečne napitke, kakao i voćne jogurte trebalo bi izbegavati tokom gripa i prehlade te bronhitisa. Mleko proizvodi dodatne količine sluzi koja se nakuplja u grlu i sinusima i otežava disanje i iskašljavanje. Probiotici jačaju organizam, no valja ih uzimati kao dobru preventivu, ali ne i tokom akutnih simptoma
vecernji.hr