Homeopatija je efikasan, naucni sistem lecenja. Rec homeopatija potice od grckih reci homeo, tj. slican i pathos - patnja sto bi znacilo slicno bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu slicnosti koji glasi "similia similibus curentur" ili "slicno se leci slicnim".

Istorijat

Pojam "slicno se leci slicnim" poznat je jos od vremena Hipokrata koji je tvrdio da se bolest moze leciti na dva nacina: suprotnim ili slicnim sredstvom u odnosu na bolest. Mogucnost lecenja slicnim sredstvom spominje se takodje i u Vedi Vyasi. Na principu lecenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasicna medicina. Princip slicnosti sacuvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokusao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspesno. Krajem 18. veka nemacki naucnik, lekar, hemicar i poliglota Samuel Hahnemann (1755-1843), utemeljio je na zakonu slicnosti celovitu filozofiju i principe lecenja, nazvavci to homeopatijom. Takvu, Hahnemannovu homeopatiju danas praktikuju stotine hiljada terapeuta sirom sveta pod nazivom klasicna homeopatija.
Kako je Hahnemann dosao do genijalnog otkrica i u toku svog zivotnog i radnog veka oblikovao jednu citavu nauku? Radeci kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i posto nije uspeo izleciti svoju kcerku od difterije, razocaran se povukao iz prakse i bavio se, izmedju ostaloga, prevodjenjem medicinske literature. Prevodeci cuveno farmakolosko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objasnjenje da lekovitost kinina potice od gorkog ukusa leka. Ne znamo zasto, ali odlucio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slicne malariji. Video je kako deluje zakon slicnosti. Zakljucio je da je kinin efikasan u lecenju malarije zato sto moze da izazove slicne simptome kod zdrave osobe i prema zakonu slicnosti da leci iste simptome kod bolesne osobe.
Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izasao u javnost sa svojim najznacajnijim delom 'Organon medicinske vestine', koji je ubrzo preveden na sve vaznije evropske jezike, doziveo je sest izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja proslo skoro 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije. Iste godine Hahnemann se istakao lececi obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavac na Lajpciskom univerzitetu gde je zestoko napadao tadasnje drasticne metode lecenja i nastavio da objavljuje svoja najznacajnija dela.
Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala tecka epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i unistavanje zagadjenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lecenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice medju narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije. Pocele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odluceno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem sto je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu. Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici prosirili su homeopatiju sirom zapadne Evrope i Amerike otvarajuci bolnice i koleddze.
Nesumnjivo je da je Hahnemann bio veliki naucnik. Uveo je u medicinu eksperiment, propisao egzaktan nacin istrazivanja, prvi u istoriji medicine formulisao zakone i principe lecenja, najavio mnoge pronalaske u medicini, npr. nasledni faktor, pre Mendela, dokazao uspesnost svoje metode u praksi, No ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemacku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz.
Hahneman je citav svoj zivot posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas nista nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno prosiruje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se vise koriste savremena saznanja o psiholoskim aspektima licnosti. Njegove ideje su prevazilazile toleranciju inace povoljne drustvene klime 18. stoleca nastale pod uticajem pokreta ?Prosvetljenje? koji je iznedrio mnogobrojna naucna dostignuca kao i umetnicka ostvarenja. Imao je mnogo vernih sledbenika i mnogo ljutih protivnika. Hahnemanove ideje bile su naprednije za nekoliko stoleca. Mi verujemo da ce konacnu naucnu verifikaciju homeopatija ostvariti pocetkom 21. veka zahvaljujuci napretku kvantne fizike.
Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada vazecim njutnovskim mehanicistickim i materijalistickim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istrazivanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta. Pocetkom 20. stoleca homeopatija dozivljava svoj prvi uspon, a onda njena popularnost polako gubi trku sa brzim tehnoloskim napretkom koji je bio zahvatio i medicinu. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno ukljucene i neizbezne igre finansijskih i drugih interesa koje su is?le na stetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa stajalista profita.
Pocetkom stoleca Rockfellerovi su se lecili homeopatski i zeleli uloziti novac u razvoj homeopatije, medjutim njihov finansijski savetnik je preporucio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno ucestvovao u odredjivanju istorijskih tokova. Homeopatske bolnice i skole ostajale su sve cesce bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili cak zatvaranje. Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruzenja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta rec.
Homeopatija je ta teska vremena prezivela zahvaljujuci velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po skolovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasicne medicine. Svoj opstanak homeopatija takodje duguje zastiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetnickoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. cuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta. Pocetkom 70-tih godina 20. veka homeopatija dozivljava svoju renesansu, sirom planete, izuzev mozda u Kini gde vec hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holistickih terapija. Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inace gradjevinski inzenjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo lavinu renesanse u homepatiji. On je sigurno najveci homeopata 20. stoleca, edukovao je sve znacajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu.

Osnovni principi homeopatije

Vitalna sila Ovo je prvi princip po kome se homeopatija razlikuje od klasicne medicine. Vitalna sila je energija koja animira telo, odrzava funkciju, ponasa se kao njegov regulator pokusavajuci da odrzi harmoniju tela. Ona se ne moze izmeriti, ali se posmatranjem moze proceniti kolika je zivotna sila neke osobe. U kinsekoj tradicionalnoj medicini je to Ci energija u ajurvedskoj prana. Drugim recima, to je vitalnost jednog organizma.

Zakon slicnosti

Ovo je osnovni princip homeopatije po kome se slicno slicnim leci. To znaci da se supstanca koja izaziva odredjene simptome kod zdrave osobe korisiti za te iste simptome kod bolesne osobe. Na primer: Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi je za lecenje prehlada koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada secemo crni luk.

Prijemcivost

Svaka osoba ima odredjenu prijemcivost i predispoziciju i drugacije reaguje na razli?ite bolesti. Prijem?ivost zavisi od kvaliteta vitalne sile, i ona uglavnom ostaje ista tokom ?ivota ali neki faktori mogu da pogor?aju stanje (pu?enje, alkohol, lo?a ishrana) i u?ine organizam prijem?ivijim za bolest. Isto tako pozitivni uticaji, uravnote?en ?ivot, pravilna ishrana i dobar homeopatski lek, mogu da smanje prijem?ivost za mnoge bolesti. Genetsko nasle?e ima veliki zna?aj za prijem?ivost.

Mijazmi

Mijazam je poreme?aj, ?gre?ka? na ?ivotnoj sili. Haneman je u po?etku imao dobre rezultate ali je vremenom primetio da se simptomi ili bolest nakon nekog vremena vra?aju. Godinama je analizirao hroni?ne slu?ajeve i do?ao do zaklju?ka da su uzrok tome mijazmi. On ih je podelio na tri tipa.

Psora - najstariji mijazam, koren svih bolesti, nastao supresijom ko?nih promena i erupcija

Sycosis - poti?e od suprimirane gonoreje Syphilis - poti?e od suprimiranog sifilisa

Ispitivanje leka

Svaki lek koji se koristi u homeopatskom le?enju je pro?ao proces ispitivanja. Napravljeni lek se daje grupi zdravih ispitanika (jedni dobijaju lek a drugi placebo ali ispitanici to ne znaju) sve dok se ne pojave prvi simptomi. Pravi se precizna bele?ka o svim simptomima na fizi?kom, emotivnom i mentalnom planu. Sakupljeni simptomi predstavljaju sliku leka.

Potenciranje leka

Homeopatski lek deluje na vitalnu silu i uzrok bolesti a ne na simptom kao posledicu. Da bismo svaki simptom sagledali potpuno moramo ga posmatrati korz vitalnu silu koja je dinami?na, tako da i lek koji dajemo mora biti dinami?an, ?to se posti?e potenciranjem leka. Potenciranje leka je poseban postupak koji se sastoji od razbla?ivanja i sna?nog protresanja bo?ice u kojoj se lek nalazi (udaranje bo?ice o tvrdu podlogu), tako da se u homeopatskom leku ne nalazi nijedan molekul supstance od koje je napravljen.

Princip prepisivanja jednog leka

Homeopatija je holisti?ka metoda tako da i simptome posmatra kao izraz poreme?aja vitalne sile i na osnovu totaliteta simptoma prepisuje se jedan lek koji pokriva taj osnovni poreme?aj vitalne sile. Taj lek u sebi sadr?i ?poruku? za vitalnu silu i poma?e joj da ona sama povrati naru?eni balans.

Smernice izle?enja (Heringov zakon)

Ovaj princip je postavio Konstantin Hering, Hanemanov sledbenik. Po ovom zakonu pratimo tok le?enja, odnosno pomeranje simptoma.

Od unutra ka spolja - ako se simptomi kre?u od unutra?njih organa prema ko?i to zna?i da je prepisani lek dobar i da se le?enje odvija u dobrom pravcu.

Od va?nijih organa ka manje va?nim - ako se simptomi povla?e sa srca i idu na zglobove, le?enje se dobro odvija.

Od gore prema dole - ako pacijent ima ko?ne probleme na licu a nakon leka simptomi se spu?taju na ko?u oko struka to zna?i da se pacijent oporavlja.

Od najnovijih simptoma ka starijim - najpre se povla?e simptomi koji su nedavno nastali a najdu?e su prisutni najstariji simptomi. Zna?i da se povla?e obrnutim redosledom od nastanka.

Homeopatija i zdravlje

Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, ili odsustvo simptoma bolesti. To je op?te ose?anje dobrog zdravlja i raspolo?enja, ose?anje uravnote?enosti, ose?anje li?ne slobode i ose?anje zadovoljstva svojim polo?ajem i funkcijom u porodici i dru?tvu.
Su?tina ljudske egzistencije zavisi od sposobnosti organizma da odr?i svoju dinami?ku ravnote?u uz minimum poreme?aja i maksimalnu postojanost.
Ako postoji fizi?ko zdravlje onda postoji rezerva energije.
Ako postoji emocionalno zdravlje, osoba mo?e i ume da izrazi svoja ose?anja i odr?i balans sa okolinom.
Ako postoji mentalno zdravlje, osoba mo?e jasno da misli, logi?no zaklju?uje, donosi odluke i re?ava probleme.Homeopatski lekovi podsti?u prirodnu sposobnost organizma da se izle?i. Ima ?iroku primenu kao preventiva i kao na?in le?enja hroni?nih i akutnih stanja.Homeopatija vam pru?a mogu?nost da vratite naru?enu ravnote?u prirodnim putem.