U našoj zemlji je problem bola najčešće potcenjen i zanemaren, a ta vrsta tegobe smatra se “normalnom posledicom starosti”, ili “cenom koja se plaća posle operativnog zahvata”. U svetu, međutim, nije tako! Odavno postoji grana medicine koja se bavi bolom. Da bi tako bilo i kod nas, grupa lekara okupljenih u Udruženju za istraživanje i tretman bola Srbije, poslednjih godinu dana na seminarima upoznaje zdravstvene radnike, ali i pacijente, sa ovom granom medicine i njenim značajem. Rezultat njihovog angažovanja je i prijem u Međunarodno udruženje za proučavanje bola.
Od nedano je uveden i izborni predmet “Medicina bola” u nastavu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, pa studenti proučavaju ovu, kod nas nedovoljno poznatu disciplinu.
- U praksi se razlikuje akutni (traje do 12 nedelja) i hronični bol, koji ne prestaje duže od 3 meseca - objašnjava prof. dr Miroslava Pjević, predsednik Udruženja za istraživanje i tretman bola Srbije. - Ovaj drugi se smatra bolešću i mora de se leči.
Bol kao bolest ima bilošku, psihološku i socijalnu komponentu tako da njegovo lečenje zahteva zajednički rad lekara različitih specijalnosti - internista, anesteziologa, psihologa i, po potrebi, socijalnih radnika. Jer, savladani bolom, pacijenti se često povlače u sebe, pa se, pored nesanice, gubitka apetita i zdravstvenih tegoba, problem reflektuje i na članove porodice i šire okruženje.
- Multidisciplinarni centri za tretman bola kod nas još ne postoje, već se pacijenti šetaju od jedne do druge ordinacije - naglašava prof. Dr Pjević. - Pritom često nailaze na nerazumevanje lekara, ali, istini za volju, slično je i u okolnim zemljama, gde se o bolu takođe stidljivo priča.
“Star sam, pa nešto mora da me boli”, rečenica je koju nebrojeno puta čujemo od pacijenata u poznijim godinama, međutim, nema potrebe ni da oni u “trećem dobu”, kao ni mlađi, trpe bol. Uostalom, lečenje bola je jedno od osnovnih ljudskih prava! Čim se pacijent požali da ga nešto boli lekar je obavezan da, rutinskim pregledom, kao što meri telesnu temperatutu, ili krvni pritisak, odredi stepen i kvalitet bola. A, u slučaju da bol na lestvici od 1- 10 dostigne sedmi podeljak neophodno je da što pre počne lečenje. Određivanje kvaliteta bola podrazumeva i da se otklone uzroci, to jest mora da se sazna odakle potiče.
- Kod nas se najviše zna o farmakoterapiji, lečenju bola medikamentima, ali na našem tržištu nema dovoljno lekova - ističe dr Pjević. - U odnosu na evropske zemlje, gde je Medicina bola razvijenija, kod nas je opijatna legislativa nedovoljno uređena, a neke lekove besplatno mogu da dobiju samo onkološki bolesnici. Najteža situacija je sa novom generacijom koanalgetika, jer mnogi od ovih lekova kod nas nisu ni registrovani.
Po rečima naše sagovornice, trebalo bi više da se zna i o pomoćnim sredstvima u terapiji bola. Jer, u tradicionalnoj medicini se za smanjivanje akutnog bola vekovima koriste biljke komorač, nana, kantarion, anđelika, kamilica, anis, prečica, majčina dušica, valerijana, uva...
ANĐEOSKI KOREN LEČI I KUGU
Za bolove u stomaku, smirivanje tegoba kod osipa i kožnih bolesti, kao i kod upale grla, koristi se biljka anđelika. Zovu je anđeoski, ili sveti koren, jer je za vreme epidemije kuge u Evropi mnoge spasila od sigurne smrti.
KOMORAČ DA UMINE BOL
Bol u grudima, tegobe koje prate grip, kao i grčeve travari su lečili komoračem, dvogodišnjom biljkom prijatnog mirisa i slatkog ukusa. Kurioziteta radi Grci ovu biljku koriste za spravljanje nacionalnog pića, nadaleko čuvenog “uza”.
PREČICA ZA GIHT I REUMU
Tegobe koje prate giht i reumu, kao i bolove u prostati i bubrezima od davnina smiruje biljka prečica (lisičiji rep), rasprostranjena gotovo u svakom kutku Evrope. Upotrebljavaju se spore ove biljke, od njih se najčešće kuva čaj, ili prave oblozi za bolna mesta.
|