I dok neki od vas kubure s alergijama, sve se nadajući da će one nestati s prolećem, moramo da upozorimo da se alergologija, oblast sa još dosta tajni, bavi, najgrublje podeljeno, dvema vrstama alergija. S obzirom da sve više usvajamo engleske reči (i kada treba i kada ne treba) i u osnovnoj podeli alergija pojavljuju se indoor i outdoor alergije. Ponekad imate utisak da ste se prehladili, ali primećujete da i posle nekoliko dana nema poboljšanja simptoma, pogotovo kada duže vreme provodite u zatvorenom prostoru. Sve ovo može da ukaže da ste alergični na kućnu prašinu, ili kako se stručno kaže da imate indoor alergiju. U ovu grupu spadaju alergije na kućnu prašinu, buđ, kućne ljubimce i insekte. Ove vrste alergija mogu trajati tokom cele godine, dok se druga grupa odnosi na polenske alergije i sezonskog je karaktera.

Opasnosti koje vrebaju u kuci Kućna prašina je mešavina različitih materija koja se lako podiže u vazduh. Sastav kućne prašine dosta varira i zavisi od: tipa i starosti vaše kuće (stana), temperature, vlažnosti, svega što se nalazi u kući (hrana, odeća, nameštaj...), svakog ko živi u njoj (ljudi, životinje i biljke) kao i aeroalergena u okolini (zrnca zemlje, komadići biljaka, polen, spore buđi...).

Iako gotovo sve materije iz kućne prašine mogu izazvati alergijske reakcije kao najvažniji alergeni u njenom sastavu izdvojeni su: delovi kože ljudi i kućnih ljubimaca, buđi i fragmenti tela insekata i grinja i njihovi ekskrementi. Određena količina kućne prašine je prisutna u svakom domu bez obzira koliko često i temeljno obavljamo čišćenje.

Uobičajeno je mišljenje da alergijsku reakciju kod alergija na životinje izaziva njihova dlaka ili perje. Ipak utvrđeno je da su za nastanak alergijskih reakcija odgovorne određene hemijske supstance (pretežno proteini) u životinjskoj pljuvačci, urinu i naročito delovima kože nastalim redovnim perutanjem. Ove materije se lako oslobađaju u vazduh nakon sušenja, što im omogućava da se zalepe na sluzokožu očiju, organa za disanje i varenje gde mogu izazvati alergijsku reakciju.

Među najpoznatije nosače alergena spadaju kućni ljubimci sa krznom (mačke, psi, hrčci...) i ptice, dok ribe, vodozemci i gmizavci ređe izazivaju alergiju. Takođe je zanimljivo da su ženke životinja slabiji izazivači alergije.

Nažalost, kada kupujete mače ili kuče ne možete biti sigurni da li ćete biti alergični na njega ili ne. Količina hemijskih supstanci koje su odgovorne za alergijsku reakciju, se sa starošću životnje nagomilava. Buđi predstavljaju grupu gljiva. One pretežno žive napolju, a razmnožavaju se ispuštanjem spora. Spore lebde u vazduhu dok ne dospeju na pogodno, uglavnom vlažno, mesto gde rastu u novu jedinku buđi. Pošto lako prolaze kroz otvorena vrata i prozore, spore često i u domovima nalaze pogodno mesto za dalji razvoj. Klijanjem spore rastu u novu jedinku buđi. Svaka ovako nastala jedinka oslobađa velike količine spora koje ulaze u sastav kućne prašine. Kada spore dospeju na sluzokožu iz njih se oslobađaju razne hemijske supstance (pretežno proteini) koje izazivaju nastanak alergijskih reakcija.

Najpogodnija mesta za razvoj buđi u domovima su vlažni podrumi i ormari, kupatila, mesta gde se čuva sveža hrana, kućne ukrasne biljke, klima uređaji, ovlaživači vazduha, dušeci, tapaciran nameštaj i kante za smeće. Na sreću samo mali broj vrsta buđi je značajan izvor alergena. Insekti kada uginu postaju krti lako se lome i dospevaju u kućnu prašinu. Isto važi i za ekskremente insekata.

Jedan od najpoznatijih izazivača alergija predstavljaju grinje (Dermatophagoides). To su mikroskopski sitne paukolike životinje koje pripadaju familiji krpelja. Grinje se hrane isperutalim delovima kože pa se u najvećoj koncentraciji mogu naći upravo na mestima gde tog materijala ima najviše (jastuci, dušeci, tepisi i tapaciran nameštaj). Kada uginu, tela grinja se suše i postaju krta. Isto važi i za njihove ekskremente. Usisavanjem ili trešenjem mesta u kojima se nalaze grinje, njihovi delići dospevaju u vazduh što im omogućava da se zalepe na sluzokožu. Na sluzokoži hemijske materije (pretežno proteini) iz grinja mogu da izazovu alergijsku reakciju. Ako osetite tegobe koje mogu ukazati na postojanje alergije na kućnu prašinu, kao što su svrab i suzenje očiju, tečan sekret iz nosa, kašalj ili kijanje, potrebno je da se javite alergologu kako bi se odgovarajućim testovima utvrdilo na koji ste alergen osetljivi. Ovakvi testovi su neophodni da bi se mogla odrediti terapija i što je još važnije da bi se mogli ukloniti alergeni iz vaše životne okoline.

Pressingom protiv alergijskih bolesti Još 1873. je dr Charls Harrison Blackly utvrdio da inhalacija polena trava izaziva alergijski rinitis. Pored rinitisa, poleni izazivaju i napad alergijske bronhijalne astme, konjunktivitis. Alergena svojstva po- lena potiču od: hemijskog sastava citoplazme, građe polenovog zrna, biologije i ekofiziologije pojedinih biljnih vrsta.

Danas se zna da mnogi poleni izazivaju neprijatne alergijske bolesti ako njihova koncentracija pređe 30 polenovih zrna u 1m3 vazduha za 24h. Koncentracija polena je najveća ujutro, po toplom, suvom danu sa slabim vetrom, a najniža u hladnim i vlažnim periodima.

Ako ste osetljivi na polen, važno je znati kako da se predupredi razvoj alergije, mada je tu Pressing, koji eliminiše alergijske tegobe. Alergijska reakcija se može manifestovati alergijskim rinitisom, al. bronhijalnom astmom, atopijskim dermatitisom, anafilaksom itd. Pri visokim koncentracijama polena, treba izbegavati izlazak napolje od pet ujutro do 14 sati tokom suvog vrućeg i vetrovitog vremena. Ako izlazite, nakon povratka kući oprati ruke, presvući odeću i istuširati se. Pratiti predviđeni početak cvetanja određene vrste na koju je alergija dokazana i 7 dana pre predviđenog datuma preventivno uzimati Pressing po 1 tabletu na dan, a kada cvetanje počne, prema savetu lekara korigovati terapiju.

Zašto baš Pressing. Zato što je naš proizvod, pouzdan, kvalitetan i zato što je
• Pressing najčešće propisivan antihistaminik na svetu!
• Izuzetno visoka aktivnost u te- rapiji sezonskog i hroničnog rinitisa.
• dejstvo brzo nastupa, efikasnost postiže nakon 30 min, a još je brže kod Pressing šumećih tableta zbog brze resorpcije,
• jednokratno doziranje i
• nema sedativni ni holinergički efekat.

Alergije na cvetni prah (polen) javljaju se u toku godine u tri vremenska razdoblja: sezona drveća - od februara do maja; sezona trava - od maja do juna i sezona korova - od jula do oktobra.

Prolecni aktuelni poleni Leska ili Corzlus - cveta u našim klimatskim uslovima od druge polovine januara pa do kraja marta. U tom periodu obično je 8 kritičnih dana (više od 30 polenovih zrna/m3 vazduha)

Jova ili Alnus - cvetanje počinje od kraja januara pa sve do prve polovine aprila meseca. Konstatovano je 9 kritičnih dana i obično su u drugoj polovini marta. Čempresi, tuje (Taxaceale, Cupressacae) počinju sa cvetanjem krajem januara, a zbog različitosti sorti imaju veoma dug period polinacije. U polinaciji čempresa i tuja kritičnih danas se može nanizati i 30. Breza ili Betula cveta od druge polovine februara do druge polovine maja meseca. Broj kritičnih dana je između 15 i 20.