Za blaža zapaljenja nosa i grla može da se zatraži savet farmaceuta, ali za teže upale i lečenje uva bez odlaganja treba otići lekaru jer samolečenjem u ušni kanal mogu da se unesu gljivice

Letnje temperature nepovoljno deluju na čitav organizam pa i na grlo. Toplota isušuje ždrelo, a suva sluzokoža je podložnija delovanju virusa i bakterija. Mnogi se pitaju kako ovi izazivači zapaljenja uopšte dospevaju na sluzokožu kada u njihovoj blizini nije bilo osoba koje kijaju i kašlju?

Po rečima dr Gordane Nikolajević, specijaliste za uvo, grlo i nos u Domu zdravlja „Voždovac“, ovi mikrobi su stalno prisutni na sluzokoži nosa i ždrela i u, za njih pogodnim uslovima, izazivaju zapaljenje. Jedan od uslova je pad imuniteta koji može da nastane usled prekomernog sunčanja, toplotnog udara i sunčanice. Ipak, letnja zapaljenja grla najčešće nastaju kao posledica uzimanja hladnih pića i namirnica, kao i preteranim rashlađivanjem klima uređajima. To ne znači da ne treba piti hladne sokove, već to činiti postepeno da bi se zagrejali do temperature tela pre nego što prođu kroz grlo. Sladoled na štapiću valja polako lizati ili pomalo uzimati kašičicom, a hladne sokove ispijati u malim gutljajima.

Hladnoća prija virusima

Naglo rashlađivanje osvežava pregrejan organizam, objasnila je naša sagovornica, ali hladnoća pogoduje razmnožavanju virusa. Zapaljenje ždrela najčešće počinje kao virusno, sa grebanjem i crvenilom grla, a prolazi spontano ili napreduje u bakterijsko. Virusi, naravno, objašnjava doktorka Nikolajević, ne izazivaju gnojna zapaljenja, ali svojim nepovoljnim delovanjem na sluzokožu stvaraju uslove za njihovo razmnožavanje. Zapaljenje grla obično počinje u gornjim delovima ždrela koji su u nosu, a zatim se spušta niže. Može da se zaustavi bilo gde i da zahvati okolne organe. Ume da se proširi na sinusne šupljine, i da se preko Eustahijeve tube iz grla prenose u srednje uvo. Ukoliko se spusti još niže, stvara uslove za gnojno zapaljenje krajnika ili anginu. Najteža komplikacija zapaljenja grla je apsces (gnojna nakupina iza krajnika koja zahvata i meka tkiva ždrela) koja je najčešće u letnjim mesecima.

Kako razlikovati bakterijska od virusnih zapaljenja? Blaže virusne upale prati povišena temperatura do 37,5 stepeni. Leči se odmaranjem, uzimanjem limunada, čajeva, voća. Međutim, kada temperatura prelazi 38 stepeni i traje duže od 24 časa najverovatnije je reč o bakterijskoj infekciji. Bol pri gutanju je tada jači, a ponekad su i povećane limfne žlezde na vratu.

Opasnost za grlo su i klima uređaji i ventilatori koji rashlađuju uvek isti deo glave. Mogu da izazovu zapaljenje grla i trokrakog živca na licu i to one grane koja inerviše očni kapak i mišiće lica (nervus facialis). Ovo zapaljenje nerva se dugo leči (medikamentima oko mesec dana), a zatim se primenjuje i fizikalna terapija. Zato je važno, savetuje naša sagovornica, rashladne uređaje postaviti tako da se omogući indirektno rashlađivanje.

Doktorka Nikolajević preporučuje da u slučaju jačeg zapaljenja grla bolesnik zatraži od svog lekara uput za laboratoriju i odmah uradi analizu krvi i bris grla i nosa. Istog dana treba otići i specijalisti za uvo grlo i nos koji će na osnovu kliničkog nalaza prepisati lek, a kada stignu laboratorijski rezultati po potrebi korigovati terapiju. Ovim rasporedom pregleda brže se dolazi do leka koji je najefikasniji.

Infekcije uva su takođe česte u letnjem periodu. Prvi znaci zapaljenja su oslabljen sluh i bol kojima je dva dana ranije prethodila blaga kijavica i grebanje u ždrelu. Ova nagluvost se ne prepoznaje kao zapaljenje uva, već se oseća kao da je uvo zapušeno od nakupljene slušne masti. Tada bez odlaganja treba otići lekaru.

Samolečenje produžava bolest

Najveća greška je nastojanje da se uvo otpuši stavljanjem narodnih lekova u ušni kanal, upozorava naša sagovornica. Čuvarkuća je na opštini Voždovac kao nigde u Srbiji, najrasprostranjeniji narodni lek za lečenje bola u uvu i to nezavisno od obrazovanja, iznosi ona svoja iskustva. Ne samo da se u uvo cedi sok od ove saksijske i baštenske biljke, već se izgnječena, sa svim vlaknima uvlači u uvo. Lepljiva biljka dobro prijanja uz zidove ušnog kanala, a budući da je izvrsna hrana za mikrobe, vrlo brzo izaziva bakterijska i gljivična zapaljenja. Osim toga, može i mehanički da ošteti bubnu opnu i izazove ozbiljne komplikacije u srednjem uvu.

Od naše sagovornice saznajemo da se lečenje bakterijske infekcije uva uvek dopunjuje i protivgljivičnim lekovima. Uzimanjem antibiotika uništavaju se bakterije, prirodni neprijatelji gljivica, pa se na bakterijsku može nadovezati gljivična infekcija. Upala uva zavisi i od pH, budući da se gljivice brže razmnožavaju kada su koža i sluzokoža kiselije. Ponovljene gljivične upale zato zahtevaju korekciju ishrane koja podrazumeva smanjeni unos šećera, slatkiša i drugih ugljenih hidrata, pre svega testa i pekarskih proizvoda. Ovom zapaljenju naročito su skloni dijabetičari.

Gljivično zapaljenje jednako je opasno kao i bakterijsko. Samolečenje uva stavljanjem kapi „deksametazona” sa neomicinom može da pogorša gljivično zapaljenje, upozorava doktorka Nikolajević. Ovaj lek u obliku tečnosti uklanja bakterije, ali istovremeno kvasi uvo, a vlažna i topla sredina ubrzava razmnožavanje gljivica.

Leti je izuzetno česta infekcija uva kod dece koja se kupaju u malim plastičnim bazenima. Voda nije uzrok ovog zapaljenja, već nastojanje roditelja da štapićima odstrane vodu iz dečijih ušiju. Ovim postupkom na ovlaženoj koži spoljašnjih ušnih kanala nastaju sitne povrede u koje se usele bakterije ili gljivice i izazivaju zapaljenje. Kupanje u velikim bazenima takođe nije izazivač infekcija.

Naša sagovornica savetuje da se posle kupanja na plaži, obavezno istuširamo slatkom vodom, a uvo pažljivo osušimo tankom pamučnom maramicom, bez dubokog uvlačenja u ušni kanal da se raskvašena koža ne bi ogrebala. Osim toga, upozorava naša sagovornica, ušnu mast (cerumen) ne bi trebalo uklanjati, jer je veoma korisna. Ona oblaže ušni kanal, štiti ga od mikroba i poboljšava čujnost. Nespretnim pokušajima da se njen višak ukloni, cerumen može da se potisne na dno ušnog kanala, zatvori ga i dovede do privremenog gubitka sluha. Hidrogen za uklanjanje viška ušne masti ne sme biti jači od 0,3 odsto. Jača koncentracija može da izazove pucanje bubne opne, što to se i događa kada se greškom, rastvor od 0,3 odsto zameni troprocentnim hidrogenom.

Za lečenje zapaljenja uva se ne bi trebalo uputiti u apoteku, jer bez lekarskog pregleda i laboratorijskih nalaza infekcija može da traje duže i da se komplikuje. Doktorka Gordana Nikolajević koja se sa komplikacijama samolečenja susreće u svakodnevnoj praksi, apeluje i na farmaceute da ne izdaju kapi ili druge lekove za uvo bez lekarskog recepta ili izveštaja specijaliste.

---