Iako je još uvek poprilično hladno počeli smo da razmišljamo o proleću koje kelendardki treba da stigene za petnaestak dana. Neke već hvata nestrpljenje, svi bi da se rešimo zimske odeće, da nas ponese prolećni zanos. Pomišljamo na prve cvetove, priželjkujemo duge šetnje u prirodi, a zaboravljamo na tegobe koje često krenu s prolećem. S cvetanjem breza kreću i alergije, a poznato je da prolećni dani donose tegobe obolelima od ulkusa i gastritisa. Treba se na vreme pripremiti, da ne bude posle kao u onom spotu za C vitamin kada Vesna Trivalić kaže Nisam na vreme milila o tome. Misilmo na vreme o alergijama i leku protiv njega, Presingu, o stomačnim problemima koje saniraju Ranitidin i Controloc. Milimo o tom na način na koji nam stručnjaci preporučuju. Goru{ica - ozbiljno oboljenje - Gastroezofagealna refluksna bolest daleko je češće oboljenje nego što se misli, a u prilog tome govori i podatak da, kako se procenjuje, od nje boluje 40-60 odsto ukupne svetske populacije, kaže doc. dr Nikola Milinić, načelnik gastroeneterologije u KBC Bežanijska kosa.

Ovu bolest, dodaje on, karakteriše vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak, a može doći i do vraćanja sadržaja iz dvanaestopalačnog creva u želudac i jednjak i u tom slučaju mešaju se i žuč i žučne soli i to oštećuje jednjak.

Gotovo da nema čoveka koji u svom životu nije imao iskustvo sa pojavom gorušice, i to, tvrdi naš sagovornik, svrstava ovo oboljenje među najčešća u gastroenterologiji. Smatra se da svaki čovek koji u više navrata ima gorušicu ima gastroezofagealnu relufluksnu bolest. Sama bolest krije mnoge opasnosti, jer kod endoskopskog pregled, čak iako neko ima gorušicu, u 55 odsto slučajeva nema promena na jednjaku, dok se one registruju u oko 45 odsto slučajeva i to može dalje dovesti i do težih oštećenja, takozvanog Baretovog ezofagusa, koji je zapravo predkancerozno stanje, u kojem dolazi do metaplazije i pojave želudačnog epitela u jednjaku. Oboljenje može, ali ne mora obavezno da dovede do promena na jednjaku, kaže dr Milinić i dodaje da ova bolest ranije nije bila definisana kao poseban entitet, već se vodila kao sindrom gastričnih tegoba, uz gorušicu kao vodeću odrednicu, primećujući da se o samoj bolesti nije mnogo ni razmišljalo, niti je farmaceutska industrija pokazivala interesovanje da razvija lekove za terapiju refluksne bolesti.

Refluksna bolest, dugo vremena na margini, danas je polje na najvećeg nadmetanja svetskih kompanija, koje ulažu u istraživanja, jer mehanizam nastanka bolesti još uvek nije do kraja razjašnjen. Reč je o hroničnoj bolesti koja se poredi sa hipertenzijom i hiperlipidemijom, kaže dr Milinić i dodaje da o prirodi same bolesti još uvek ima mnogo nerazjašnjenih momenata.

Osnovni problem je poremećaj funkcije ezofagealnog sfinktera (glatki mišić koji reguliše prolaz hrane iz jednjaka u želudac), jer se opušta više nego što je potrebno, ne zatvara se dobro, tako da se kiselina iz želuca i žučne soli vraćaju (refluktuju) u jednjak.

Bolest je hronična, ističe dr Milinić i dodaje da veliki broj ljudi mora doživotno da bude na terapji, a ukoliko je prekine, bolest se vraća. - Nažalost, prevencija bolesti ne postoji, ali postoji prevencija progresije samog oboljenja, ističe naš sagovornik i dodaje da to podrazumeva izbegavanje hrane koja izaziva gorušicu – paradajz i svi proizvodi od ovog povrća, zatim testenine, posebno vruća i topla testa, zatim čokolada, mentol bombone (pepermint, supermint..), mentol direktno deluje na donji ezofagealni sfinkter, opušta njegovu glatku muskulaturu, smanjuje mu tonus i tako omogućava refluktovanje želudačnog sadržaja u jednjak. Takođe, dodaje on, trebalo bi izbegavati alkohol, kafu, a posebno - pušenje.

Preporuka je takođe i da se ne jede obilno, par puta dnevno, kao što najčešće pogrešno radimo, već da to bude više puta u toku dana, ali količinski manje, kako se ne bi opteretio želudac. Takođe, poslednji obrok trebalo bi da bude najkasnije 2-3 sata pre odlaska na spavanje, dok samo spavanje treba da bude na uzdignutom jastuku, jer se, ističe dr Milinić, i pojava želudačne kile vezuje za refluksnu bolest, a podignuto uzglavlje onemogućava refluktovanje sadržaja iz želuca naviše.

Kada je reč o dijagnostici, dr Milinić savetuje lekarima u domovima zdravlja da na osnovu jasnih simptoma, posebno u osoba mlađih od 45 godina, odmah krenu sa terapijom, ne čekajući nalaz endoskopije, a tek ukoliko terapija ne daje rezultate, treba uputiti bolesnika na specijalistički pregled.

Savremena terapija, objašnjava dr Milinić, sprovodi se uz primenu nove generacije lekova iz grupe takozvanih «inhibitora protonske pumpe» (pantoprazol, a to je Controloc) i precizira da ti preparati deluju sprečavajući stvaranje kiseline u želucu. Većina bolesnika dobro reaguje na terapiju koja traje 4-8 sedmica, tako što se jedna tableta uzima ujutru, pre jela i u dozi od 40 mg, međutim, ukazuje naš sagovornik, kada se prestane sa terapijom simptomi bolesti se veoma često vraćaju i zato veliki broj bolesnika mora da bude na, takozvanoj, terapiji održavanja, tačnije, da dnevno uzima neki iz ove grupe lekova u dozi od 20-40 mg i to – godinama!

Inhibitori protonske pumpe pojavili su se pre 14 godina i danas u SAD postoji ogroman broj bolesnika koji ih godinama uzima, loši efekti nisu zabeleženi.

Prema njegovim rečima bolesnici koji imaju ulkus, ovaj preparat uzimaju sedam dana, što je dovoljno za uništenje uzročnika čira («helicobakter pilori»), dok bolesnici sa refluksnom bolešću moraju isti lek da uzimaju, godinama, nekada i celog života, ističe naš sagovornik.