Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljne opskrbe određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim stvarima. Zbog nedostatka kiseonika i hranjivih tvari dolazi do oštećenja i odumiranja živčanih stanica u zahvaćenim delovima mozga što se manifestira oštećenjem funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.

Faktori rizika za nastanak moždanog udara

Mnoge bolesti, stanja, okolnosti, životne navike i ponašanja dovode do nastanka moždanog udara, a nazivaju se faktori rizika za nastanak moždanog udara. Na neke faktore rizika, kao što su dob, pol i genetsko nasleđe nije moguće uticati, ali na mnoge faktore rizika moguće je delovati i smanjiti njihov uticaj na povišenje rizika nastanka moždanog udara.
Dob je značajan faktor rizika za nastanak moždanog udara, starije osobe češće oboljevaju od moždanog udara, no čak 46% moždanih udara nastaje u najproduktivnijoj životnoj dobi, između 45. i 59. godine života, što čini moždani udar vrlo velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

Najpoznatiji faktori rizika na koje se može uticati su:

povišen krvni pritisak
pušenje
srčane bolesti
poremećaji ritma srčanog rada (fibrilacija atrija)
šećerna bolest
povišene masnoće u krvi
značajno suženje karotidnih arterija
nezdrava ishrana
stres
telesna neaktivnost
debljina

Neki od tih faktora rizika direktno povećavaju rizik nastanka moždanog udara, a neki deluju indirektno povećavajući sklonost nastanku bolesti koje dovode do nastanka moždanog udara. Otkrivanjem, uklanjanjem ili modificiranjem faktora rizika moguće je u značajnoj meri smanjiti učestalost moždanog udara što je dokazano u zemljama zapadne Europe i severne Amerike.

Kako smanjiti rizik nastanka moždanog udara?

Da bi se smanjio rizik nastanka moždanog udara potrebno je prekinuti s nezdravom ishranom: hrana koja obiluje zasićenim mastima i koncentrisanim šećerima, jako zasoljena hrana, hrana bogata holesterolom.

Kako bi se smanjio rizik nastanka moždanog udara treba preći na zdrav način ishrane: ishrana u kojoj dominiraju nezasićene masti - ulja, pogotovo maslinovo ulje, mnogo voća i povrća u hrani, ishrana bogata neprobavljivim biljnim vlaknima, mnogo ribe u ishrani, pogotovo plava riba. Najzdraviji način ishrane je takozvana mediteranska dijeta, tj. tradicionalna ishrana ne mediteranu.

U cilju prevencije moždanog udara treba svakako prestati pušiti jer pušenje može i do šest puta povisiti rizik nastanka moždanog udara, a rizik raste s brojem popušenih cigareta. Srećom, već 5 godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s rizikom nepušača.

Alkoholna pića treba konzumirati umereno, preporučljivo je popiti čašu crnog vina dnevno. Prekomernu telesnu težinu treba smanjiti jer je dokazano da je pretilost faktor rizika za nastanak moždanog udara kao i telesna neaktivnost.

Svakako je potrebno lečiti prateće bolesti: povišen krvni pritisak, poremećaje srčanog ritma i ostale srčane bolesti, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, značajno suženje karotidnih arterija. Važno je da se bolesnici tačno pridržavaju uputstava lekara u pogledu lečenja navedenih bolesti i uzimaju sve propisane lekove jer se adekvatnom kontrolom bolesti koje su faktori rizika za nastanak moždanog udara može u značajnoj meri smanjiti mogućnost nastanka moždanog udara.

Lečenje moždanog udara

Moždani udar je hitno stanje i zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi. Danas se primenjuje i specifična terapija za ishemijski moždani udar upotrebom novih lekova koji mogu otopiti ugrušak koji je blokirao krvnu žilu. Na taj način može se omogućiti ponovno uuspostavljanje krvotoka i sprečiti odumiranje živčanih ćelija. Ovakva terapija može se primeniti samo unutar prva tri sata od nastanka simptoma ishemijskog moždanog udara, te je stoga, na žalost, rezervisana za manji broj bolesnika. Međutin, svi bolesnici s moždanim udarom trebaju se lečiti u posebno organizovanim neurološkim odeljenjima za zbrinjavanje moždanog udara, tzv. jedinicama za lečenje moždanog udara (JLMU). Noviji podaci govore o znatno povoljnijem ishodu moždanog udara kod bolesnika koji se leče u jedinicama za moždani udar, nego kod bolesnika koji se leče na drugim odeljenjima.

Nakon završenog lečenja moždanog udara, bolesnici s prebolelim moždanim udarom trebaju započeti program rehabilitacije. Program rehabilitacije treba sprovoditi multidisciplinarni tim stručnjaka, rehabilitaciju je potrebno započeti što je to ranije moguće, a u program rehabilitacije treba uključiti i porodicu bolesnika. Na taj način postiže se najbolji mogući oporavak bolesnika nakon prebolelog moždanog udara.