Mnogi smatraju da je proleće zbog lepih, sunčanih dana i buđenja prirode najlepše godišnje doba, ali ono nekima baš i ne prija. Ovom godišnjem dobu ne raduju se osobe alergične na polene jer, čim počne bujanje vegetacije, počnu da pate od polenske kijavice.
Mnogo pre nego što se išta znalo o alergijama, zapaženo je da pojedine osobe na neke materije iz spoljnjeg sveta reaguju neoubičajeno, drugačije nego većina ljudi. To je uglavnom bila pojačana ili burna reakcija. Zato je alergija i dobila naziv po staroj grčkoj reči- allos ergon- što znači drugačije reagovanje.
Danas se alergija definiše kao neuobičajena promena, odnosno reakcija organizma na veoma male količine materija iz spoljne sredine, takozvane, alergene.
- Prema statističkim podacima, danas u svetu od alergije pati do 12 odsto stanovništva, a u nekim sredinama do 30 odsto i više populacije, kaže alergolog dr Jasmina Kadić. Pored uticaja životne sredine na pojavu alergijskih bolesti, veliki uticaj ima i nasleđe. Genima se prenosi sklonost za nastajanje ovih bolesti, ali da li će, kada i kakve alergijske bolesti nastati zavisi upravo od spoljašnjih uticaja, kojima je čovek izložen, ističe dr Kadić i napominje da se sklonost za alergije nasleđuje za ceo život.
Ono što pokreće alergijske reakcije su alergeni. Alergiju ne izaziva alergen koji prvi put prodre u organizam, nego kada se prodiranje alergena u telo ponavlja više puta u kraćim ili dužim intervalima. Tada se u organizmu javljaju neke reakcije koje se ispoljavaju karakterističnim znacima i simptomima.
- Najčešći put ulaska alergena u organizam su organi za disanje i organi za varenje, objašnjava dr Kadić. Alergijske kijavice, odnosno respiratorne alergije, najčešće su od svih alergija. Polenske alergije jesu najintenzivnije s proleća, međutim, one se praktično protežu od ranog proleća do kasne jeseni. Karakteristični su napadi uzastopnog kijanja i curenja iz nosa vodenastog sekreta. Pored toga javlja se svrab u nosu, ždrelu, ušima, otok očnih kapaka, crvenilo očiju, suzenje. Zbog sekreta koji se u ležećem položaju sliva tokom noći, javlja se uporan kašalj. Glavobolje su obično posledica jakog otoka sluznice u nosu ili u sinusima. Ovi simptomi su karakteristični za polensku kijavicu, koja se javlja u prolećnim i letnjim mesecima, u vreme cvetanja drveća, trava ili krova. Slične simpotme daje i nesezonska kijavica, koja može biti izazvana kućnom prašinom, grinjama, životninjskom dlakom, duvanom i drugim alergenima. Razlika je jedino u vremenu javljanja simptoma. Nesezonska kijavica se češće javlja tokom jesenjih i zimskih meseci ili, pak, traje cele godina, dok je polenska kijavica vezana za proleće i leto, odnosno za tople i sunčane dane, naglašava dr Kadić.
Dijagnostika se sprovodi uzimanjem dobre anamneze (simptomi, porodična predispozicija, uticaj okoline), alergološkim kožnim probama koje su jednostavne, brze i pouzdane, a eventualno se sprovode i neka dodatna ispitivanja.
- Ne postoji izlečenje od alergijskih bolesti, ali se alergije mogu sprečiti, odložiti ili se mogu ublažiti njihovi simptomi. Terapija je uglavnom preventivna i simptomatska. Preventivno, uz uzimanje odgovarajuće terapije koja ima produženo dejstvo i za duže vreme štiti pacijenta, potrebno je promeniti način života, ishrane. Kada se sve to razvije daje se samo simptomatska terapija, odnosno lekovi koji mogu da ublaže simptome i tegobe. Za polensku kijavicu koriste se razne pumpice za nos, lekovi u vidu tableta ili sirupa ili injekcije. Pored polenske kijavice u alergijska oboljenja spadaju i astma, koprivnjača ili urtikarija, dečji ekcem, alergijski kontaktni ekcem, alergije na lekove, alergije na insekte, ističe dr Kadić.
Na žalost, iz godine u godinu problemi sa alergijom su sve učestaliji, intenzivniji i sve duže traju.
- Pretpostavlja se da je uzrok tome, globalno, pad imuniteta stanovništva, način života, stres, zagađenje okoline, navodi dr Kadić. Zato kažemo da alergije, koje nam sve više stvaraju probleme, predstavljaju novu, modernu bolest. Postoji širok dijapazon alergija i, osim asmatičnog napada, penicilinskog šoka ili ujeda inspekata, one u suštini nisu opasne, već više dosadne, jer izazivaju tegobe, koje utiču na komfor života. Znači, ne ugrožavaju zdravlje u smislu da mogu da izazovu neku težu posledicu, osim ako se ne razvije astma ili neko drugo ozbiljno oboljenje. Svi oblici alergije u osnovi imaju iste ili slične mehanizme delovanja u organizmu, ali im je način ispoljavanja različit, a samim tim i pristup prevenciji ili lečenju, kaže dr Kadić.
Alergije se nasleđuju
- Ne postoji lek koji će izlečiti alergiju, jer je to stanje organizma sa predispozicijom koja se nasleđuje. To, opet, ne znači da će alergiju dobiti i dete, ako je ima jedan od roditelja.
- Kako će i da li će se ona razviti zavisi od načina života, stanja organizma i spoljnjeg uticaja. Obično se alergijske reakcije javljaju ili u ranom detinjstvu ili kasnije, uglavnom, usled pada imuniteta organizma, kao posledica preležane bolesti. Tada se nešto desi što aktivira te reakcije u organizmu. Dakle, nema pravila ni kada će se pojaviti ni koliko pacijent ima godina, niti kakvi će biti simptomi, ističe dr Kadić.
I sunce može da smeta
Ima puno ljudi kod kojih visoke temperature vazduha i jako sunčevo zračenje, izazivaju burne reakcije na koži. Simptomi koji se jave kada se prvi put izlože jakim sunčevim zracima su osip, crvenilo, svrab, peckanje i osjećaj zategnute kože. To se javlja zbog oblika alergije koji se stručno naziva, fotodermitis i predstavlja preosetljivost kože na uticaj jakih sunčevih zraka.
- Osobe koje u prvim letnjim danama, imaju ovakve simptome, treba da uzimaju tablete antialergene, redovno mažu kožu adekvatnim kremama, a nikako se ne smeju izlagati suncu dok reakcija ne prođe. Takođe, neophodno je da uzimaju dosta vitamina, naročito vitamina C i preparata na bazi kalcijuma, jer oni povećavaju otpornost organizma. Nakon prve reakcije, simptomi nestaju, a organizam se navikne na uticaj toplote, tako da pacijenti kasnije, uglavnom, više nemaju problema u toku sezone. Ipak, prije svakog izlaganja suncu treba da se mažu kremama sa jakim zaštitnim faktorom, savetuje dr Kadić.
Nevidljive štetočine
Alergeni, odnosno izazivači alergijske reakcije, su sitne, golim okom nevidljive materije, a po sastavu su najčešće belančevine. Kao jaki alergeni poznati su riba, jaja, orasi, jagode, kakao, mleko, pšenično brašno. Uzrok alergije su i mnogi lekovi, otrovi nekih insekata, osa, pčela, stršljena, zatim alergeni sa radnog mesta, kućna prašina, poleni, životinjska dlaka, duvan...
Alergeni mogu da prodru u organizam kroz kožu, sluzokožu, disajne puteve ili preko organa za varenje. Svi faktori koji oštećuju ove strukture potpomažu prodiranje alergena u organizam.
Kijavica zagorčava život
- Polenska kijavica je, ustvari, znak preosjetljivosti organizma na alergene iz vazduha, prvenstveno na polene cveta drveća, trava i korova, na šta on, u suštini, ne bi trebalo da reaguje, objašnjava dr Kadić. Alergijske reakcije onesposobljavaju čoveka za svakodnevni i uobičajeni rad, oseća se neprijatno jer mu smeta peckanje, svrab, kijanje, a zbog svega toga slabi mu koncentracija i jednostavno ne može da funkcioniše normalno.
Poleni drveća, kao alergeni, najkraće traju, jer drveće s proleća procveta i cvet brzo prolazi, pa toliko traje i alergija. Prema rečima dr Kadić, osobe koje su alergične na trave, imaju malo više tegoba, posebno na našem podneblju, gde od ranog proleća do kasne jeseni trave stalno cvetaju, suše se, kose, ponovo rastu, pa cvetaju, tako da alergijske reakcije traju više meseci.