Fizicka aktivnost možda predstavlja kljuc produžene mladosti, pokazala je studija, obavljena na londonskom Kraljevskom koledžu. Istraživanje, sprovedeno na 2.401 paru blizanaca, pokazalo je da su fizicki aktivni ljudi i do devet godina biološki mladi nego njihovi neaktivni vršnjaci, dok „sedeci nacin života” izgleda ima bitnu ulogu u procesu starenja, izveštava Rojters.

Pokazalo se da se dejstvo fizicke aktivnosti ocituje na telomerima - strukturama koje štite DNK hromozoma. Mnoge ranije studije ukazale su da se telomeri vremenom skracuju, što je indikacija da celije stare ili umiru. U britanskoj studiji iz organizma ispitanika ekstrahovani su uzorci DNK, koji su pokazali da oni koji su fizicki aktivniji imaju duže telomere. „Nije stvar u tome da se napravi krug oko kvarta. Treba se preznojiti”, kaže Tim Spektor, profesor geneticke epidemiologije, koji je vodio istraživanje. Ustanovljeno je da su ljudi koji se bave malo žustrijom fizickom aktivnošcu tri sata nedeljno biološki devet godina mladi od svojih vršnjaka koji se nedeljno „troše” samo 15 minuta.

Jedan i po sat umerene fizicke aktivnosti nedeljno obezbeduje cetiri godina mlade telo. Pri tom su uzeti u obzir i faktori kao što su telesna težina, pušenje, ekonomski status i fizicka aktivnost na poslu.

Spektor istice da nalaz njegovog tima namece logicki zakljucak da manja fizicka aktivnost povecava rizik od bolesti koje su ucestalije u starijim godinama, kao što su srcana oboljenja, dijabetes i rak.

To što su proucavani parovi blizanaca predstavljalo je jedinstvenu priliku da se prouci uticaj fizicke aktivnosti na ljude istog ili slicnog genetskog sklopa i porekla, isticu londonski strucnjaci.

Nije sasvim jasno kako to fizicka aktivnost ima podmladujuci efekat, ali istraživaci veruju da ona na neki nacin štiti od prirodnog procesa koji se naziva oksidativnim stresom, a karakterišu ga oštecenje i ubijanje celija. (RTS)