Šta se događa kad mislite da nešto nije u redu s vama, jer ste uvek sami? Jer ne možete da pronađete partnera za sebe ili vezu koja će potrajati? Mislite da ćete ostati zauvek sami. Takav je osećaj, zar ne? Srećni parovi kao da su svuda oko vas, vaši prijatelji su odavno vereni ili venčani, a vas kao da sreća i ljubav zaobilaze. Veza za vezom, partner za partnerom... A srećnog kraja ni na vidiku. Dopustite mi da podelim sa vama svoju priču. Ostati zauvek sam ili pronaći ljubav? Linija je veoma tanka.

Većinu svojih tinejdžerskih godina jednostavno sam pretpostavljao da sam ružan (ništa neuobičajeno za jednog mladog adolescenta). Tokom osnovne škole imao sam jednu ili dve „devojke“, ali tada nisam bio siguran ni šta je uopšte prava veza. Dečije simpatije. Tokom mog odrastanja 80ih, ostali dečaci i devojčie su razmenjivali lizalice i žvake na igralištu. Zatim, kao spojeni nekom čarobnom silom, oni su "bili zajedno". Ja, nisam. Nakon toga, ostao sam sam, veći deo naredne decenije, zahvaljujući sopstvenom stavu. Srednja škola postala je ona neskladna tačka kroz koju većina nas prolazi, a moja je bila posebno neprijatna, kao čupavom, bubuljičavom i stidljivom rok-pank klincu iz grandž 90-ih. Nisam bio naročito okupiran željom za vezom, jer smo se prijatelji i ja previše fokusirali na pivo, svirke i zabavu. Ispod površine, ipak, onaj dosadan glas u glavi mi je govorio zašto nisam u vezi - bio sam ružan. Moja današnja supruga (spojler, nisam ostao zauvek sam, iako sam u to zaista bio ubeđen. Ko bi mogao mene ovakvog da voli?), s druge strane, nikada nije imala dečka. Od rođenja do svojih 29 godina kada smo se upoznali, ostala je sama. Za razliku od mene, nije vjerovala da je ružna, ali je mislila da nešto nije u redu s njom. Većina svih ljudi na ovoj zemlji, želi romantičnu vezu. Ipak, s ljudima koji se venčaju kasnije u životu, online upoznavanjem i online sajtovima za upoznavanje, more mogućnosti deluje veće nego ikad, ali pronalaženje partnera ipak nekada izgleda nemoguće. Da li nas moderno doba osuđuje da budemo zauvek sami?

U Šekspirovskom klasiku, „MacBeth“, tri veštice daju MacBeth-u proročanstvo da će postati kralj. Predviđanje, međutim, dolazi sa upozorenjem - potomstvo njegovog prijatelja će vladati umesto njega. Bojeći se proročanstva, MacBeth preduzima radnje koje nikada inače ne bi odobravao i ubija kralja i svog prijatelja. Naknadna zataškavanja omogućavaju mu da preuzme presto, kako se predviđa. Ovi uslovi koje MacBeth stvara na kraju, čine upravo ono što vodi ka njegovoj smrti i postavlja potomstvo njegovog prijatelja na tron. U suštini, MacBeth stvara svoje vlastito samoispunjavajuće proročanstvo. U modernoj eri zabavljanja i samoće, lažno proročanstvo koje šapuće masama je da smo ružni (poput mene) ili da nešto nije u redu sa nama (poput moje žene). Što više verujemo da nam je suđeno da budemo sami, to više postajemo svoje samoispunjavajuće proročanstvo. Izbegavaćemo da se otvorimo ljudima, zaključiti sami da smo prošli svoj vrhunac i zakasnili ili postati toliko pesimistični, da niko normalan ne bi ni želeo da bude sa nama, toliko ogorčenima. Ono što se krije ispod ovog mentaliteta, međutim, daleko je jezivije. To je razlog zašto mnogi od nas teže ka negativnom mišljenju o sebi i neizbežnoj katastrofi i samoći usled toga.

Iako nema ništa pogrešno u tome da želite da izgledate privlačno ili pronađete ljubav, kada uzmete dobre stvari i učinite ih opsesijom i odvedete u krajost, one vas uništavaju. Niko to nije bolje objasnio od poznatog autora Dejvida Fostera. On je održao uvodni govor koji je vrlo brzo postao viralna internet senzacija. Pred kraj svog govora, on izjavljuje: „Ukoliko ste opterećeni novcem i materijalnim - ako su one tamo gde dodirnete pravi smisao u životu - tada vam nikada ničega neće biti dovoljno, nikada nećete osetiti da imate dovoljno. To je istina. Ukoliko ste opterećeni svojim telom, lepotom i seksualnom privlačnošću, uvek ćete se uvek osećati ružno ili nedovoljno dobro. A kad se vreme i starost počnu prikazivati, umrećete milion puta, pre nego što vas zaista oplaču... ". Svojstveni problem sa uzimanjem dobre stvari - poput odnosa i ljubavi – i samo posmatrati ih kao krajnji kamen temeljac za postizanje toga, je da će to upropastiti sve vaše odnose. Ako je veza ideal kojem težite, ono što mislite da će vas jedino ispuniti, crpićete i uzimati iz odnosa, umesto da ulažete u njega. Eto recepta za samoću. Na taj način, ostaješ zauvek sam. Ljubav i odnosi biće cilj postizanja, za razliku od povezanosti i intimnosti koji organsko raste vremenom. Kada na ljubav gledate na taj način, krajnji cilj je neverovatno sebičan, jer se poenta bilo koje veze odnosi se na vaše potrebe. Dakle, ako ste sami i želite vezu, ali ne želite da upadnete u tu zamku, šta treba da radite? Kako sam ja izašao iz te zamke?

Nikako da dođem do glavnog odgovora na pitanje!

Pritiskom članova porodice, prijatelja, trendova i algoritama društvenih mreža, teško je ne osećati se kao da ćete biti zauvek sami. Ovo negativno posmatranje, dovešće do spirale, gde ćete zbog pogrešnog stava i neutoljive želje za ljubavlju ostati bez nje - zauvek sami. Ipak, jednostavni koraci i konstantni podsetnici mogu promeniti vašu potragu za ljubavlju i zaista je doneti u vaš život. Možda ćete osećati da vam nedostaje vremena ili da nemate šta da ponudite, ali razmislite o sledećem - šanse da se venčate pre navršenih četrdeset godina su 86% procenata ako ste žena i 81%, ako ste muškarac. Da sam vam dao te šanse u Las Vegasu za nekim rulet stolom ili drugom igrom, bilo bi glupo da ih ne iskoristite i okušate svoju sreću. Ne odustajte zbog loše prošlosti ili zbog unutrašnjeg monologa koji šapuće "Šta ako sam ipak u onih 15 do 20%?", što me dovodi do moje druge tačke ... Ne plašite se odbijanja. Kada sam shvatio ove stvari, vrlo brzo sam prestao da budem sam, iako sam mislio da mi je to jednostavno sudbina.

Kad je jedan muškarac iz Danske napustio posao kako bi se oprobao u osnivanju svoje kompanije, bio je optimističan. Zatim su mu investitori dali čvrsto "ne". Odbijanje ga je srušilo i spirala negativnog razmišljanja dala mu je uverenje da nikada nije trebao ni pokušati. Shvatajući koliko je dubok strah u njemu od odbacivanja, počeo je guglati „Kako pobediti odbacivanje“. Savet koji je pronašao nije pomogao, ali u potrazi je otkrio igru koja je ohrabrila ljude da se suoče sa strahom od odbacivanja. Krenuo je u 100-dnevni izazov gde će se svakodnevno suočavati sa situacijama u kojima je odbacivanje izgledalo neizbežno. Većinu dana za odgovor je dobijao ne, ali tada su ljudi počeli da govore i da. Ono što je otkrio je da što se više suočavao sa odbacivanjem, to ga je više činilo neustrašivim. Eksperiment ga je takođe iznenadio. Nekoliko ljudi je reklo „da“. Ako nekoga ne pitate, jer se plašite da vas odbije, nikada nećete čuti „ne“, ali nikada nećete čuti ni „da“. Ako mislite da ste ružni i želite da se poštedite bola, nikada nećete čuti nepristojnu reč, ali nikada nećete čuti ni kompliment. Isto tako je i sa šansom za ljubav i šansom za vezu. Važno je zapamtiti da život nije lep samo sa nekime ko stoji pored nas ili potvrđuje naše iskustvo. Ne moramo imati dugme „sviđa mi se“, pored stvari za koje nam se čini da nam daju podsticaj i užitak. Umesto toga, većinu dana ćemo se morati boriti da vidimo šta je lepo, čak i ako smo jedina osoba da to primeti.

Naučite da živite sami, da volite sebe dok ste sami, da biste vremenom privukli u život partnera, kako ne biste ostali zauvek sami. Ljubav zahteva ljubav prema sebi i upornost. Mislio sam da ću ostati zauvek sam, da sam čak sam sebi iz šale interno dodelio ovaj nadimak. Kada sam shvatio da zapravo tim ubeđenjem sabotiram sam sebe i svoju šansu za ljubav, rešio sam da preokrenem svoju sreću i uzmem svoju subinu u svoje ruke. Jednostavno sam rekao sebi da je bilo dosta lutanja. Otvorio sam sva vrat ai prozore. I potom je ubrzo u moj život kroičila i moja sadašnja žena. Žena čoveka zvanog „Zauvek sam“.

Eto!

Ne odustajte, ne obeshrabrujte se, već glavu gore i sigurno koračajte ka ljubavi. Negde vas čeka, samo je još uvek niste pronašli... i otvorite vrata širom...

piše: Dragan 😎