|
Imam nekoliko prijateljica koje su stvarno kvalitetne osobe, ali često čujem njihove priče i razgovore kako se osećaju loše, jer nisu u vezi. “Zašto ne mogu da nađem dečka”, “ne mogu da nađem dečka za normalnu vezu” su samo neka od pitanja koje sam od njih čula bezbroj puta i koje i dalje, nažalost, čujem često. Razumem tu želju da žele da pronađu nekoga kome mogu da pruže ljubav, ali sam takođe sigurna da, barem meni, nije niko potreban kako bih bila srećna sama. Iskreno, ne razumem zašto moje prijateljice se ne osećaju ispunjeno, kada su same, tj kada nisu u vezi. Da li voleti nekoga nas čini srećnijima? Apsolutno da da. Ali da li je to potrebno da bi bili srećno uopšte? Naravno da ne. Zašto? Zato što ljubav nije samo romansa. Moji bliski prijatelji kao i moja familija me vole. U mom životu sam uvek imala ljubav. Kao dete, bila sam srećna. Imam ljubav, prvenstveno u sebi jer sebe volim i to mi je sasvim dovoljno. Ja sam ta koja bira da bude srećna. Sreća je posao koji dolazi iznutra. Ne treba mi dečko, da bih bila srećna. Imam karijeru koju gradim, zanimljive hobije i interesovanja koja me ispunjavaju i usrećuju. Da, ljubav je bitna, ali to što trenutno nisam u vezi sa nekim, ne dam da me sputava da budem srećna. U vezi sam sa samom sobom. Mogla bih da potrošim sve moje vreme u epskoj potrazi za čovekom svog života kojem bih pružila svu svoju ljubav. Ali umesto toga, mogu da radim druge stvari. Ne treba mi dečko da bih bila ispunjena i uspešna u životu, jer mogu ja to sama. Ako se desi, desiće se. Ako ne, postoje drugi ciljevi u mom životu. Dok god imam bliske i prave prijatelje, familiju i dobar posao od koga mogu lepo da živim i sebi priuštim sve, zadovoljna sam sa svojim životom i kako ga živim. Status veze na fejsbuku mi nije bitan, kao što to mnogima jeste. Facebook nije realan život. Znam to jer poznajem ljude koji su jedno na društvenim mrežama a u realnom životu su, nešto, sasvim drugo. Moj status veze ne govori ništa o meni, i nikad neće. Ja sam to što jesam. Promeniti status veze na Facebook-u izgleda kao da se sve promenilo, ali u realnom životu - to ništa ne menja. Ljubav dođe i prođe. Možda zvučim pomalo cinično, ali je tako. Bila sam zaljubljena i volela sam. Nekoliko puta u mom životu za svojih nepunih 30 godina. Gledala sam i kako ta ljubav nestaje i kako se gubi, kao da nikada nije ni postojala. Tada sam naučila da mi nije potrebno da pronađem nekoga kome mogu da pružim ljubav da bih bila srećna. Bila sam srećna i pre, a i posle tih veza. Moguće je da ću pronaći pravu ljubav, koja će trajati do kraja života, ali se ne opterećujem previše time, jer znam da će sve doći, u moje vreme i kada u potpunosti budem bila spremna za to. Posvećena sam poslu i radim naporno. Zašto bih onda trošila bespotrebno energiju u pronalaženju ljubavi? Svaka prava i uspešna veza, zahteva trud, energiju, vreme i dosta posvećenosti. I zato, neka ljubav pronađe mene. A kada me pronađe, posvetiću se tome. Koji sajt za upoznavanje da koristim? Gde izaći? Kako se obući? Da li treba da se ponašam ovako, ili možda onako? Zašto se više ne javlja iako je prvi sastanak bio zanimljiv? Ovo su pitanja koje sam veoma često postavljala samoj sebi, dok nisam shvatila koliko mi to stresa donosi u stvari i da od tih pitanja me samo boli glava. Pogotovu pitanje “Kako pronaći ljubav”, koje mi je često padalo na pamet a znatno je uticalo na moje raspoloženje. Srećnija sam bez tog nepotrebnog stresa. Često sam čula, posebno od mojih prijateljica, možda i milion puta, da treba da pronađem ljubav, kako bih bila srećna. Kao što sam i napisala iznad, bila sam u ljubavi i volela sam. Takođe sam prolazila i kroz teške raskide i samo ja znam kako mi je bilo tada. Ljubav kao sama ljubav, nije dovoljna. Barem ne meni. Ali poznajem mnogo onih koji su kompletno zavisni da budu sa nekim, u vezi, kako bi bili srećni, iako mislim da situacija nije baš takva jer mogu da vidim mnoge stvari. Mnogo toga nego što drugi pokazuju. Meni je potrebno više od ljubavi. Mogla bih da budem u najboljoj vezi na svetu, ali ako nemam slobodu da radim i da se bavim onim čime želim, da sledim svoju strast, neću biti ispunjena. Možda sam i malo čudna, ali sam srećna sama. Mogu biti srećna i sa partnerom, ali dok sam singl, nisam ništa manje srećna. Stvorila sam sebi dobar život i za to mi nije potrebno da budem sa nekim. Možda i želim nekoga kome bih mogla da pružim svu svoju ljubav koje imam mnogo u sebi, ali mi taj neko nije potreban. Nemojte me pogrešno shvatiti i pomisliti kako nemam srca. Naprotiv. Ja želim ljubav, ali to nije nešto što mi je potrebno. Volim sebe i znam da me drugi vole. Romantična ljubav je lepa kada je imaš ali ću svakako preživeti i bez nje, ako se ne dogodi. Čak i da ostanem “solo” do kraja života, ja ću i dalje biti jaka, nezavisna i srećna žena. 
|
