Svađe iz kamenog doba

Problem je s tim svađanjem što je ono tako prirodno, tako lagano: svađati se učimo još od najranije dečijeg doba!

Kad nas je prijatelj u igri pogodio kamenom, ili nam je prijateljica raščupala najdražu lutku, nismo im predložili da razumno raspravimo o tome što su i zašto napravili, nego smo se besno bacili na njih ne bi li se što pre osvetili.

Jednak obrazac sledimo i kao odrasli ljudi. Puštamo emocije da upravljaju nama, ne zaustavljamo bes onda kad osetimo da nas obuzima i penje se kroz telo tamo negde do samog tjemena. U crtanim filmovima to je trenutak kad Tomu ili Jerryju para izleti iz ušiju. Ali u stvarnom svetu takav sigurnosni ventil ne postoji, pa onda pritisak koji u nama raste do neizdrživosti oslobađamo kroz jedini dostupan mehanizam – kroz bezumnu svađu, glasno vikanje i nervozne gestikulacije tela.

To nije naročito pametna, ali je zato savršeno prirodna reakcija. Kad osetimo da nam od besa šumi u ušima, da nam se žare obrazi i da su počele da nam se tresu ruke, naravno da se bezglavo bacamo u borbu (odnosno u svađu u ovom slučaju).

Problem je u tome što je takva prirodna reakcija možda bila najbolje rešenje za naše pretke, tamo negde u kamenom dobu, ali od tog vremena prošlo je već dosta godina i stara rešenja više ne vrede. Vreme je da pronađemo bolje mehanizme rešavanja sukoba.

Smireno, smireno, smireno

Eto, ne znam koliko uspevam da vas smirim, ali pokušavam vas naučiti kako da se ne poubijate za vrijeme svađa, i kako da probleme rešavate konstruktivno.

Pristup koji ja zastupam je sledeći: pustite sve one priče koje govore da se čovek treba izduvati i izbaciti svu ljutnju iz sebe, pa će se onda lepo smiriti i razumno nastaviti razgovor.

Upravo naprotiv: u takvim se slučajevima partneri obično još više posvađaju, odnosno još više udaljavaju!

Rasprave između partnera mogu biti i dobre, ali samo ako vode ka nekom rešenju – i ako uz to ne prouzrokuju nove probleme. A upravo to se događa ljudima koji ne vode računa o svojim rečima, i umesto toga samo izbacuju uvrede.

Ponavljam vam zato: naučite, naterajte sebe da stanete onda kad osetite da više ne možete upravljati svojim rečima, da ne možete kontrolisati bes!

Problemi u braku: rešite ih do kraja!

To ne znači da treba zauvek završiti s raspravom. Kad se smirite, kad budete u stanju opet razumno razgovarati, pokušajte opet. Nemojte ostavljati probleme nerešene, i otvorena pitanja bez odgovora.

Ako zaista ne ide, ako nikako ne možete pronaći zajednički jezik i ne možete se dogovoriti, možda ćete morati potražiti pomoć bračnog savetnika. Njegova je uloga da stane između vas i usmerava vaš razgovor u pozitivnom, konstruktivnom smislu.

Zapamtite, sve je bolje od sukoba koji sve više i više raste! Crne hronike su na žalost pune priča o ljudima koji su svoje svađe doterali do nivoa nasilja.

Većina takvih nasilnih dela događa se kao odgovor na uvrede izrečene tokom svađa, a n ezbog svega onog što je predhodilo svadji! Drugim rečima, to znači da ti ljudi raspravom ne samo da nisu uspeli rešiti ništa, nego su čak tokom svađe dodatno i duboko povredili jedan drugog!

Nemojte i vi tako... Stanite i smirite se. A nakon nekog vremena, pokušajte opet.

Jedna od najvažnijih životnih lekcija na koju sam hteo da vam ukažem je da umesto svađe UVEK odaberete dijalog. JEr se svađom apsolutno NIŠTA ne postiže osim iskaljivanja besa .... vro necivilizovano