1 Mit: Svi varaju, to je normalno, očekivano ponašanje. U Mocartovoj komičnoj operi "Tako čine sve" insistira se na tome da su sve žene neverne, ali je zapravo oduvek raširenije uverenje da nema muškarca koji ne vara svoju suprugu. Ili tačnije rečeno, žene su po prirodi monogamne, a muškarci poligamni. Setite se samo replike iz filma "LJubavna boljka", sa Meril Strip i Džekom Nikolsonom u glavnim ulogama. Kada se junakinja ovog filma požali ocu zbog muževljevog neverstva, on joj odgovara: "Ako želiš monogamiju, udaj se za labuda". Ali mi ne znamo, niti ikada možemo znati, koliko se osoba upušta u vanbračne avanture. Ako neko laže onog s kojim živi, zašto bi se poverio anketarima? Pretpostavlja se da polovina oženjenih muškaraca i trećina udatih žena bar jednom "skine gaćice daleko od kuće". Čak i da je tako, to znači da je većina ljudi ipak verna u toku čitavog bračnog staža. Uostalom, mnogi veruju da je čovek u osnovi monogamno biće i da se to vidi i u vrlo promiskuitetnim društvima - onda kada se neko ludo zaljubi. U svakom slučaju, bez vere u odanost teško je ostvariti prisnost i brak se pretvara u arenu. Oni koji očekuju da ih partner prevari često gledaju da ga u tome preteknu, a u međuvremenu oboje postaju "vreća jada".

2 Mit: Vanbračne afere su dobre i za muškarce i za žene. One čak mogu da osveže brak koji je postao dosadan. Na vrhuncu seksualne revolucije ovu "filozofiju" su prodavali Plejboj i Kosmopoliten, tvrdeći da neverstvo pomaže da muškarci ostanu muževni, a žene ženstvene. U Americi se i danas štampaju knjige u kojima se žene ohrabruju da u "borbi za jednakost" pribegnu i oživljavanju svojih seksualnih fantazija izvan bračnog gnezda. Međutim, realnost pokazuje da brakolomstvo, bilo ono očigledno ili skriveno, može da uništi i najčvršći brak. Stručnjaci kažu da je veoma malo ljudi izašlo iz svog prvog braka zbog nečeg što nema veze s preljubom, mada se ona ponekad uopšte nije pominjala u brakorazvodnoj parnici, a ni godinama posle nje.

3 Mit: LJudi "švrljaju" zato što nisu zaljubljeni u svoje bračne partnere. Ovo zvuči prilično uverljivo, ali se najčešće ispostavi da je brak lepo funkcionisao sve dok se neko nije odlučio da započne drugu ljubavnu vezu. NJegovo naknadno tvrđenje da više nije voleo muža ili ženu samo je proizvod napora da objasni i opravda svoju pustolovinu. Brak je, u stvari, "paprikaš" u kome su izmešane emocije koje se kreću od požude do averzije i od očajničke ljubavi do ubilačkog besa. Ali i ukoliko se čovek zaista "odljubi", to još uvek nije razlog da izneveri onoga kome se zakleo na vernost. Poštenije je da ga ostavi. Jer kako on zamišlja da će posle ovakvog čina moći da vrati iščezlu ljubav? Do varanja dolazi zbog toga što su seksualne potrebe nekih osoba izuzetno jake. Seks nije uvek ono što navodi na prevaru. Monogamni parovi u principu češće vode ljubav od ljudi koji "skreću s puta". Očigledno je da se draž preljube uglavnom krije u tajni. Ona je ta koja zabranjenim vezama daje uzbudljivost i hrani ih. U njima nekada i nema mnogo seksa, ili on nije očaravajući.

4 Mit: Za neverstvo je kriva prevarena strana. Tamo gde vladaju patrijarhalni običaji gotovo redovno prevlada mišljenje da je muž prevario ženu zbog njenih estetskih, seksualnih ili emotivnih falinki. Zbog toga što ga je ona na neki način razočarala. A u feminističkim teorijama se podrazumeva da je žena bila neverna zato što se njen muškarac pokazao kao "budaletina" (da upotrebimo najpristojniju reč koja se u njima pominje). Dakle, uvek se polazi od toga da je varanje prouzrokovao prevareni i takve predrasude podstiču "izletnika" da do kraja negira sopstvenu odgovornost. On krivicu pokatkad svaljuje na sam brak (do njega je došlo suviše rano, suviše kasno, ili neposredno po nekom događaju posle koga je trebalo "pričekati"...), a u drugim situacijama se poziva na nepromenljive osobine svog partnera (suviše star, suviše mlad, preterano pametan, iskusan ili neiskusan). Ali sve su to gluposti. Žena i muškarac mogu da unesreće onog s kim dele život, ali ne mogu da naprave preljubnika od nekog ko u sebi nema "štofa" za ovakvu ulogu. A osim toga, kada neki ljudi zbilja ne bi bili u stanju da kontrolišu svoje seksualno ponašanje, njima ne bi bilo dopušteno da se slobodno kreću unaokolo.

5 Mit: Najbolje je da se prevareni pretvara da ne zna za partnerov greh. Ima osoba koje izbegavaju suočavanje sa istinom i kojima bi bilo lakše da posmatraju kako kuća gori nego da viču: "Vatra". Ali ćutanje podupire vanbračne veze, jer one "cvetaju" samo u tišini. Uzdrmani brakovi imaju šansu da se poprave samo ako se prevara prizna i, naravno, ako se ta druga veza prekine. Verovanju da i "prestupnik" koji je uhvaćen na delu mora sve da negira dugujemo mnogo zabavnih anegdota, ali se retko pominje da najveći broj tih junaka nije ostao u braku.