Razvod nije razlog da ostatak života provedete sami

Kriza srednjih godina

Svako od nas je bar jednom u životu čuo priču o muškarcu i ženi u četrdesetima koji su odbacili životnog saputnika. Ovaj se prizor, kojim najčešće opisujemo previranja, promene i nestabilnost srednjih godina, zapravo ne događa baš često (postoje različita mišljenja o učestalosti oko promene partnera u srednjim godinama). Ono što je, naprotiv, vrlo često, jeste to da se u srednjim godinama dožive neki simptomi krize, u blagom ili pojačanom intenzitetu. Ti simptomi, uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da pogađa uglavnom muškarce, pogađaju podjednako i muškarce i žene.

Kriza srednjih godina, u punom smislu reči, kao i blaži oblici ove tranzicije iz adolescencije u starost, najčešće se oseti negde između četrdesete i pedesete godine. Za neke osobe može početi već oko 35., a za neke i dvadeset godina kasnije. Kriza može početi naglo, okidač joj može biti neki teški životni događaj, kao što je smrt roditelja ili bliske osobe. Ali, kriza može doći i polako, "šunjajući se", bez nekog dramatičnog i neočekivanog razloga.

Istraživanja nam ne mogu biti puno od pomoći kada govorimo o krizi srednjih godina zato jer su vrlo retka. Brojna istraživanja koja se bave razvojem deteta dala su modernim roditeljima odgovore na hiljade pitanja i nedoumica. Utešila su izbezumljene roditelje dvogodišnjaka ili umorne roditelje bučnih devetogodišnjaka brojnim i iscrpnim savetima. Adolescencija je takođe pažljivo sagledana, a roditelji tinejdžera imaju mogućnosti saznati puno o tome šta se događa tokom adolescencije i zašto. Pogledamo li stručnu literaturu primeti ćemo prilično iscrpno dokumentovan razvoj od začeća do 21. godine. I tu, odjednom, pažnja istraživača prestaje. Odrasli period shvata se kao vreme koje je nepromenjivo i bez ikakvih naročitih pojava koje bi bile od interesa istraživačima. Oni se ponovo bave čovekom tek u starosti, o čemu opet možemo pronaći dosta zanimljivog materijala. U odraslom periodu, osim lečnika, koji se bave proučavanjem postepenog telesnog starenja, prepušteni smo sami sebi. To je vreme u kojem se očekuje da budemo stabilni, samostalni i odgovorni, i za razliku od dece, adolescenata ili starih više nemamo nikakvih razvojnih "opravdanja" ako nismo upravo takvi.

Nikakva ozbiljna psihološka prilagođavanja nisu dokumentovana, bar ne na način kao što je to učinjeno s traganjem za identitetom kod adolescenata. Ukratko rečeno, ako niste "složili kockice", niste zadovoljni s ljubavnim životom, niste izgradili karijeru i oformili porodicu te se ne spremate mirno uploviti u teškoće starosti, s vama nešto nije u redu.

Je li to baš tako? Naravno da nije. Zapravo većina odraslih ljudi doživi neku fizičku, profesionalnu, partnersku ili psihološku promenu za veme srednjih godina. Ta promena može biti u obliku nesretnog braka, preljuba ili razvoda, nezadovoljstva poslom, teskobe bez vidljivog uzroka, depresije, praznine i usamljenosti. Neke osobe dožive simptome promena na vrlo intenzivan način, u punom smislu "krize srednjih godina", dok mnogi izbegnu ozbiljnu krizu, ali osete promene u stavovima, osećanjima i ponašanju. Razmišljanja o vlastitom identitetu, celovitosti, duhovnosti, vlastitom sistemu vrednosti i ciljevima često se u ovom periodu javljaju i preispituju, mnoga po prvi put u životu.

Psihološko prilagođavanje tokom srednjeg perioda života neophodno je za razvoj osobenosti, razvojno je određeno i prirodno baš kao i dvoumljenja oko identiteta jednog adolescenta. Uprkos strahu, patnji, nemiru i usamljenosti, tranzicija srednjih godina je neophodni deo puta koji moramo proći u rastu i razvoju, a donosi nam veću povezanost sa samima sobom, veće razumevanje sebe i dublje uživanje u životu nego ikada pre. Otvorenost prema promenama i razumevanje tog procesa, kao i razgovor sa stručnjakom psihologom vrlo su delotvorni i pomažu lakše prebroditi krizu, koliko god ona ozbiljna i teška bila. S druge strane, ako propustimo ovu psihološku transformaciju, možemo ostati zarobljeni u hroničnim problemima. Prioritet materijalnim vrednostima, nasilje, nadmoć i arogancija najčešći su obrambeni mehanizmi koji se onda uključuju. Štetnost takvih obrambenih mehanizama, jednako kao i štetnost "bega" u depresiju ili zavisnost, nije potrebno posebno naglašavati, iz jednostavnog razloga što svi poznajemo bar jednu osobu koja je u svom životu upravo u tom smeru krenula.

Neki stručnjaci smatraju da promene na hormonalnom nivou igraju važnu ulogu u krizi srednjih godina. Testosteron kod muškaraca opada, kao i estrogen kod žena, što može dovesti i do određenih psiholoških promena. Poznato je da srednje godine predstavljaju period velikih individualnih različitosti. Neki u tom periodu postaju bake i dede, a neki po prvi put postaju roditelji. Neki postepeno razvijaju svoju karijeru u jednom pravcu, drugi započinju potpuno novu karijeru i rade velike promene u načinu svog življenja. Neki počinju osećati prve znakove starenja, dok su drugi u najboljoj formi ikada u životu. S obzirom na sve te individualne različitosti teško je odrediti koliko stvarna životna previranja i moguće komplikacije možemo "zahvaliti" hormonima, a koliko svim ostalim faktorima, kako spoljnim tako i onim vezanim uz ličnost.

Pitanja koja se najčešće javljaju i obeležavaju početak transformacije koja se događa tokom srednjih godina mogu biti:

Ko sam ja?
Šta moj život do sada govori o meni?
Jesu li moje oduke u prošlosti bile dobre?
Jesam li napravio/la sve što sam mogao/la?
Šta želim učiniti s ostatkom života?
Koliko je pametno sada napraviti neke promene i koliko bi me to "koštalo"?

Ako prolazite krizu srednjih godina moguće je da ćete osećati ili prolaziti kroz nešto od sledećeg:

• Vidite svoj život ispraznim i zamornim. Sve Vam se čini besmislenim. Retko Vas šta može razveseliti. Ono što Vas je ranije veselilo i ispunjavalo sada Vam je dosadno.
• Dogodila Vam se važna životna promena nakon koje osećate da ništa više nije isto. Životna promena može npr. biti smrt voljene osobe, otkaz na poslu ili neka druga promena vezana uz posao, razvod braka, odlazak u penziju. Preispitujete vrednosti ili osećanja koje nikada pre niste dovodili u pitanje.
• Povukli ste se od prijatelja i porodice. Sve teže delite svoje misli i osećanja s drugim ljudima. Osećaj izolacije može biti praćen osećajem da život “nije bio fer” prema Vama.
• Zapeli ste u jednom načinu življenja i ponašanja koji Vam je pre bio ugodan, ali Vas više ne čini sretnim. • Stalno se osećate nezadovoljno, bez obzira na uspehe koje postižete. Teško primate komplimente jer se mučite s niskim samopoštovanjem.
• Teško se nosite s promenama na vlastitom telu koje dolaze s godinama. Izgubili ste poverenje u vlastitu snagu i sposobnosti. Osećate se nevoljeno i usamljeno. Osećate da niste napravili važne stvari u životu koje ste hteli, a vreme Vam izmiče.
• Osećate intenzivnu potrebu da napravite neke drastične promene u životu, prekinete odnose koji su postali rutina, raščistite život, uništite ono što ste godinama gradili kako bi mogli početi ispočetka.
• Počeli ste se bojati nečega što Vas nikada pre nije plašilo. Bojite se budućnosti. Počeli ste osećati ljubomoru prema partneru ili zavist prema kolegama s posla za koje Vam se čini da su prošli u životu bolje od Vas.
• Imate česte fizičke smetnje kao što su glavobolje, bolovi u želucu , problemi s hranjenjem, problemi sa spavanjem ili seksualni problemi.

Šta možete učiniti?

Ako je kriza teška i mučite se, potražite pomoć psihologa. Razgovor sa stručnjakom može Vam pomoći brže da prebrodite krizu, smirite neugodna osećanja i donesete ispravne odluke.

U međuvremenu, nemojte se prepustiti panici. Tokom krize srednjih godina često možete biti prestrašeni. Sve na što ste se oslanjali do sada, od vlastitog tela do osećanja i sistema vrednosti, izgleda kao da je poljuljano i nestabilno. Ako se tako osećate, prisetite se da je sve to što proživljavate normalno i privremeno. Ne samo da će doći lepši dani nego ćete ih dočekati kao kvalitetnija i zrelija osoba. Kada smo prestrašeni često nam padaju na pamet misli o begu. Beg u vanbračne ljubavne odnose ili sakrivanje u ovisnosti (o alkoholu, sedativima i sl.) može pružiti privremeno olakšanje, ali u konačnom obliku samo donosi patnju. Zaustavljate bol sada ali nakon kratkog predaha sledi puno dugotrajnija i teža bol. Umesto bega budite spremni napraviti neke promene, one su dobrodošle i pomoći će u razrešavanju krize. Ono što Vam može poslužiti kao vodilja u tome koje su promene dobrodošle, a koje su maskirani beg, je Vaš sistem vrednosti.Vodite računa o tome da promene koje preduzimate budu u skladu sa Vašim sistemom vrednosti.

Nekoliko sugestija kako se bolje nositi s krizom Shvatite krizu kao deo normalnog razvojnog procesa. Ignorisanjem krize možete ozbiljno zakomplikovati proces. Ne nasedajte "lakim" rešenjima. Novi auto ili novi partner done će samo kratkotrajno, površinsko olakšanje. Rešenje krize je u vama, prolazak kroz krizu je unutrašnji zadatak. Gledajte na krizu kao na izazov koji vam pomaže da rastete i razvijate se kao osoba, kao na odskočnu dasku za buduće pobede. Kreativnim rešenjima unesite promene u svoj privatni život i posao.
Iskoristite svoju zrelost i iskustvo za redefinisanje svojih ciljeva.
Imajte strpljenja i nežnosti prema sebi.
Podelite svoja osećanja s nekim ko vas neće osuđivati. To može biti prijatelj ili psiholog.
Razgovarajte sa svojim partnerom/partnerkom, ako dijalog nije moguć zbog ne razumevanja, zajedno potražite pomoć profesionalne osobe.