Ako osećate da vas ništa ne drži u vezi, onda otiđite. Jer ostati s osobom s kojom te ništa ne veže, mnogo je bolnije od odlaska. Ne mučite se. Nitko nije dostojan vašeg neraspoloženja i vaših suza.

Paulo Coelho napisao je: “Ako imate hrabrosti reći zbogom, život će vas definitivno nagraditi novim “zdravo “.

Ta mi je misao sinula kad sam razmišljao o svom životu i osetio ogromnu prazninu u sebi. Osećao sam se tako loše, tako bolno i to je trajalo toliko dugo da se više nisam nadao da ću ugledati svetlo na kraju tunela. Jer sam sebi dao reč da ću sve probati kako bih ostao jer smo bili vezani mnogočim. Pogotovu deca. Iako deluje surovo, ali počelo je da se otvara kada sam sebi priznao da nisam s njom zbog dece - nego zbog nje. A tek najveću bol osetiš kada počne da se odugovlači. KAda kađeš milion glupavih razloga da ostaneš

A to više nije imalo smisla.

U nastavku sam pokušao da otkrijem zašto se držim ljubavi koja me čini nesretnim. Nekako kada na početku razmišljanja postaviš pravo pitanje, onda svako sledeće ima sve više smisla i sve više odgovora.

NARAVNO, "GLUPAVA PITANJA" TE TERAJU DA SE VRTIŠ U KRUG.

Istina je bila da sam se samo bojao pustiti je. Nekako sam se navikao na nju. Ali sad ovo... pa onda opet sistem "vruće - hladno". Jedno je "za" drugo je "protiv". Borba svesti i savesti. To ja tako zovem. I to je normalno na putu da čovek donese pravu odluku i da se ne kaje.

Znate, uplašila me je pomisao da više nikada neću sresti nekoga poput nje. Jer birao sam je dosta dugo. Bila je izbor-izbora. Vagao sam je do miligrama. A potom, zavaravao sam sebe da nas vezuje duboka i snažna ljubav. Ali nije bilo tako. To sada vidim. To tako verovatno svako vidi. "Otvori" mu se! Jednom. Jednog dana, ali kad aje već doneo odluku...

Davao sam se sav. Bila je to toksična ljubav koja mi je uništila dušu. Shvatio sam da me to povlači sve dublje i dublje, tako da je jedini spas bio otići i to što pre.

Ali kako?

Bio sam svestan da će rastanak biti bolan. Napokon, toliko toga sam uložio u ovu ljubav. Energiju, vreme, snagu, novac. Jednostavno nisam mogao odustati nakon svega! Ostaviti sve! Kako? A poneti ne mogu skoro ništa.

Uostalom, nisam jedan od onih koji odustanu bez borbe. Tako mi se bar činilo. Ako kako je vreme oticaolo, ja sam sve više smekšavao. A s tim smekšavanjem sam osećao sve veću bol i slabost. O, Bože... šta da radim?

A odgovora nema. Samo tišina...

Ako mi više nije odgovaralo da budem s njom, sasvim je normalno da više nisam mogao ostati pored nje. I odlučio sam hrabro pogledati u oči sve svoje strahove, što je paralizovalo moju volju i krivilo moju percepciju.

Rešenje se samo nametnulo u narednih nekoliko dana. Muškarac mora da odluči i preseče.

Da. Odlučio sam živeti bez nje.

Prvi dan je bio neobičan. Prepun odvika. A već sam sledeće subote bio sa decom i pričao. Moraju imati i moju verziju, jer će ih ona trovati. A oni su dovoljno stasali da znaju da misle svojom glavom. Mada nisam insistirao da ih ništa ubeđujem. Neka me samo smeste tamo gde smatraju da mi je mesto. Cena moje slobode je preskupa, i to je rešeno. Platiću šta se mora platiti.

Prošao je i prvi mesec i prva Nova godina bez nje, a proleće mi je pomoglo, ne da zaboravim, nego da se ponovo radujem životu. Plaže, Kališ, Taš, Avala, Ada, bazeni. Morao sam da se restartujem. Sve samo s jednim ciljem. Da pružim ponovo sebi šansu.

Eto, na kraju poosle tri godine, pokazalo se da uopšte nije tako zastrašujuće. NAravno, gledajući iz mog ugla. Ništa joj nisam tražio. Sve sam joj i sve sam im ostavio. Imao sam utisak da bih sebi ruku odsekao da sam posegao za bilo čim, a što je njima bilo potrebno.

Ja moram ispočetka! Od nule. Najpoštenije.

Prošlo je još dve godine potom. I eto nas danas u ovom tekstu. Još uvek sam sam i, iskreno, nikada u duši nisam bio tako miran. Unutar sebe sam pronašao mir i harmoniju. Shvatio sam da sam sebi najbolje društvo. Valjda će biti to tako sve dok ne budem počeo da lažem sebe. Valjda će me držati svest budnim tog poroka?

Verujem da očekujete nešto da vam kažem. Vidite, svaki period u životu čovek je samo faza, jedino nije kod onih koji ne poštuju sebe. Jer ako ne poštuješ sebe, kako ćeš poštovati partnera? I onda me ne pitajte zašto sam još uvek sam? ... Hajde rečiću vam. Svi su jaki na rečima, ali kada sedneš i počeneš da piješ s njom tu jebenu kafu, shvatiš posle 5 minuta da je promašaj. Iskustvo ti je čudo. Tog prvog dana susreta kada treba da se pokaže u najboljem svetlu, ona počne da lupeta... ali ima Ajfon, kola, garderobu, frizuru, belo kuče ili mačku, kućnu pomoćnicu i toliko želja, da se nije setila nijednog trenutka da pita mene da li meni nešto treba. Zbog koga smo se mi to sastali? Zbog čega? Sigruno će biti onih koji su iz predhodne rečenice...

Hajde, treba i ovu priču završiti.

Ako osećate da vas ništa ne drži u vezi, onda otiđite. Jer ostati s osobom s kojom te ništa ne veže, mnogo je bolnije od odlaska. Ne mučite se. Nitko nije dostojan vaših suza, rana i neraspoloženja. Nije se čovek zato rodio! Pronađite hrabrost koja je toliko potrebna u takvim životnim razdobljima. Nij elako i nije jednostavno. Često znam da kažem da ne vređate bivše, jer su bili naš izbor. Možda je neko pametniji od mene to izmislio, ali je definitivno tačno, da je i on, kao i ja se spotakao o isti kamen. Ili se svi spotačinjemo o sito kamenje?!

Znam kako se osećate. Shvatam koliko je to bolno. Ali otiđite! Krenite napred u život i ne osvrćite se. Pustite neka vas intuicija vodi. Uostalom, ona vas je i podstaknula na tu odluku, zar ne? Pronađite hrabrosti da započnete život iznova. Pronađite nove ciljeve. Nove snove. Radite ono što vam donosi radost i sreću. Ono što vas ispunjava i govori da život ima smsila. Ne bojte se – hrabro zakoračite napred! I verujte mi, na kraju – vredno je toga. Kad se rešite svega toksičnog u svom životu, vratićete integritet.

Ne bojte se. I ne gledajte unazad. Sreća je pred vama a ne iza vas! Jer razvod nije razlog da ostatak života provedete sami, kažnjavajući sebe. Život vam je već to uradio.

Ne kažnjavajte sebe - dajte sebi šansu još jednom!

Srećno!