Svaki peti brak u Srbiji se raspada. Tako kaže državna statistika. Zanimljivi su razlozi za razvod braka: neslaganje, mešanje roditelja u brak, alkoholizam, preljuba, seksualno neslaganje. Ponekad su i deca oružje za borbu, a ženama se obično dodeljuju deca nakon razvoda. Naravno, deca i najviše trpe nakon toga, bez obzira na alimentaciju. Koji su uzroci tako velikog procenta razvoda: 1. Ljudi nerado i teško prihvataju da će se u braku suočiti sa problemima i odgovornostima, kojih nije bilo u predbračnom životu. Provoditi s nekim tri sata dnevno nije kao živeti dvadeset i četiri sata u braku. Za dva sata dnevnog druženja pre braka, i jedna i druga strana se trude ostavi što bolji utisak. U ta dva sata nema obaveza niti odgovornosti. Ali, sutra, kad se mladi nađu dvadeset i četiri sata u istoj kući, slika se menja... 2. Nedostatak komunikacije medu supružnicima je jedan od velikih razloga svih kasnijih problema koji mogu proizići i dovesti do razvoda braka. Američki sociolozi tvrde da je 86 % bračnih problema uzrokovano lošom komunikacijom. 3. Česta je pogrešna predstava o ulogama supružnika u braku. Partneri smatraju da će se brak razvijati sam po sebi . to nije točno. U brak treba stalno ulagati puno pažnje, ljubavi i intime... 4. Unošenje spoljnih problema u porodicu: odlaskom sa radnog mesta, partneri nose i sve probleme sa posla koji obavljaju. Brak ne sme biti poligon za istresanje nezadovoljstva i frustracija. S partnerom treba podeliti svoje brige, ali nakon toga ih i realno proceniti – dok imate uz sebe voljenu osobu i zdravi ste svi su problemi rešivi. Život je dar koji treba znati iskoristiti. 5. Mešanje rodbine u bračni život: kod mnogih brakova razlog razvoda je mešanje muževe ili ženine rodbine u privatni život mladenaca. Odnos s rodbinom ćete najpravilnije rešiti ako svoj brak shvatite kao živo biće – rođeno vašim venčanjem. To biće ima svoje potrebe i svoja prava, a vaša je dužnost da mu ih omogućite te da ga zaštitite od nepovoljnih, a posebno ugrožavajućih uticaja. Naravno, pri tome ne trebate biti grubi – dovoljno je da okolini jasno stavite do znanja šta odgovara vašoj zajednici, a šta ne možete prihvatiti. 6. Neuredan seksualni život - seksualni život je jedna od okosnica braka. Dvoje ljudi povezanih ljubavlju imaće dovoljno vremena da upoznaju potrebe i želje svog partnera, te nađu puteve zadovoljstva. Vredi pravilo kao i za ostale vredne stavari u životu – potrebno vam je vreme, strpljenje i upornost. 7. No, tek rođenjem deteta brak se pretvara u novu zajednicu, koja prihvata i snosi odgovornost za novi život. Rođenje deteta je materijalni dokaz (ili bi trebao biti) ljubavi roditelja. Krajnje gledano to je nepojmljiv fenomen - iz energije (ljubavi) nastaje materija (život). Nekada u životu ćete zastati i pitati se: «Koji je smisao mog života?» i poželeti učiniti «nešto veliko» - ne zavaravajte se, ništa ne može biti veće od stvaranja života. Vaš veliki zadatak i odgovornost (zajednička – oba parntera) je da to malo biće pripremite za srećan i lep život.
Poslednjih godina porodica kao socijalni pojam prolazi kroz brojne radikalne promene. Pokušajmo spomenuti najvažnije. Američka istraživanja pokazuju da će 50% dece u Americi provesti život samo s jednim roditeljem, ali će deo dece s dva roditelja imati istospolne roditelje. Procenjuje se da je 60% majki zaposleno. Česti razvodi i ponovno sklapanje brakova rezultiraju «mešanim» porodicama s decom različitih roditelja. Danas majke u proseku duže odlažu rođenje prvog deteta, tako da deca imaju nešto starije roditelje. Ne odrastaju sva deca u optimalnim socijalnim uslovima... Zlostavljanje dece je poprimilo epidemijske razmjere. Droga, kriminal i AIDS dio su svakodnevnog života mnoge dece. Odgojni postupci roditelja značajno utiču na dečiji razvoj. Pristupci su individualni i variraju u različitim kulturama. No, dve dimenzije roditeljstva posebno su vezane za dečiji razvoj. Roditeljska toplina je količina podrške, ljubavi i ohrabrivanja koju roditelji pružaju, nasuprot neprijateljstvu, postiđivanju i odbacivanju. Roditeljski nadzor je stepen nadzora, discipline i upravljanja, nasuprot nebrizi i nezainteresiranosti. Kombinacija ovih dveju dimenzija proizvodi četiri osnovna stila roditeljstva: Autoritativni roditelji su visoko na dimenziji topline i nadzora, oni su skrbni i osetljivi prema deci, ali održavaju jasne granice u odnosu te drže okolinu predvidljivom. Najpozitivnije deluju na detetov socijalni razvoj. Njihova deca su znatiželjna, samouverena, akademski uspešna i nezavisna. Autoritarni roditelji su nisko na dimenziji topline, a visoko u nadzoru, vrlo su zahtevni, uspostavljaju strogu kontrolu nad ponašanjem dece, ispunjenje svojih zahteva osiguravaju pretnjama i kaznama. Njihova deca su osetljiva, lako se uzrujaju, ćudljiva su, agresivna i pokazuju probleme u ponašanju. Popustljivi roditelji su visoko na dimenziji topline, no nisko na dimenziji nadzora, puni su ljubavi i emocionalno osetljivi no postavljaju malo ograničenja detetovom ponašanju. I njihova deca su impulsivna, nezrela, slabo kontrolisanog ponašanja. Ravnodušni roditelji su nisko na dimenziji topline i nadzora, a takvim stilom odgajaju decu koja su zahtevna, neposlušna, ne učestvuju primereno u igri i socijalnim interakcijama. Porodica ima svoje životne cikluse i da oni nisu vezani isključivo za dete. Haley životni ciklus porodice deli na šest faza:
Svaka od ovih faza ima svoju specifičnu dinamiku i problematiku, a odgovarajućim mentalnohigijenskim posledicama. Roditelj koji se pokazao vrlo dobar i sposoban u jednoj fazi života porodice može biti znatno manje uspešan u nekoj drugoj fazi. U adolescenciji razvoj vodi dete od faze opozicije roditeljskim autoritetima i uopšte autoritetima prema fazi afirmacije kroz pripadnost dobno definisanim grupama. Grupna pripadnost predstavlja potvrdu vlastite nezavisnosti i izražava se specifičnostima frizure, odevanja, razonode, lektire, doterivanja… Menja se slika tela, dakle adolescentova predstava o vlastitom telu. Kao poseban fenomen javlja se uključivanje genitalnih organa i njihove funkcije u telesnu shemu. Problemi doživljaja vlastitog tela i nastojanje potvrđivanja njegovog postojanja mogu se manifestovati i na bizarne načine, npr. pokušajem suicida, bulimijom, njenom negacijom anoreksijom i adikcijom droga. Ne zaboravite - svaki životni ciklus porodice ima svoje specifičnosti, baš kao i opisana faza porodice s adolescentom. Zadatak roditelja je da se upozna s dinamikom razvojnih ciklusa, da prihvati svoju ulogu i zadatke koje mu pojedine faze donose, da podupire sve članove svoje porodice a posebno decu u razvojnim porcesima... – i pri tome bude nosioc i izvor pozitivnog životnog stava... 
|