|
Dugo mi je trebalo da shvatim da se u životu mogu osloniti samo na sebe i da ne trebam računati ni na čiju pomoć. To sam, na žalost, naučila na teži način. Zahvaljujući mom bivšem mužu sam naučila sama da se nosim sa raznim životnim problemima jer on nikada nije bio uključen ni u jedan od njih. Svaki problem je izbegavao i mislio da će se on rešiti sam od sebe. Uvek sam bila ja ta koja je morala sve rešavati. Zahvaljujući njemu, pobedila sam strah od bolnica i doktora koji sam vukla iz detinjstva. Bez obzira na taj strah, morala sam biti hrabra kada su moja deca bila bolesna i provoditi sa njima vreme u bolnici trčeći od doktora do doktora sasvim sama. Takođe, naučila sam popravljati sve u kući. Od kačenja polica i slika na zid, do popravljanja sudopera i ostalih sitnih kućnih popravki. Moj muž nije imao ni snage ni volje da to obavlja i mislio je da će se te stvari popraviti same od sebe. Ili mu jednostavno nisu smetale koliko meni. Sama sam išla u sedmičnu nabavku potrepština za kuću, izbacivala smeće i čistila dvorište i kosila travu jer moj suprug nije mogao ustati sa kauča i uraditi bilo šta. Naučila sam čak i napraviti sitne popravke na autu i promjeniti gumu jer nisam imala nikoga drugoga ko bi to mogao uraditi za mene. Dugo mi je trebalo da shvatim da pored sebe imam lenjog i nezainteresovanog muškarca kojem nije stalo ni do koga osim do njega samoga. Za sve ove godine koliko smo bili u braku nikada nije sam ostao sa decom da bih ja mogla negde otići, uvek sam ih morala voditi gdje god sam išla ili bih morala zamoliti nekog od komšija ili prijatelja da ih pričuva ako ne mogu da ih povedem sa sobom.
Danas kada sam potpisala papire za razvod ja sam napokon slobodna žena. Zato želim da ti se zahvalim što si odlučio da me ostaviš jer ja nisam bila dovoljno pametna da to uradim prva. Zahvaljujem ti se jer sam zbog tebe naučila da sve u životu treba da radim sama i da ne mogu ni na koga da se oslonim osim na samu sebe.
|