Zašto sam prevarila muža
Prema statističkim podacima o nevernosti iz jedne studije sprovedene 2018. godine, 33% muškaraca i 19% žena priznalo je da su u jednom trenutku varali svog partnera. U zavisnosti od vašeg pogleda na prevaru, ove brojke mogu biti zastrašujući podsetnici da nikad ne možete zaista verovati nekoj osobi ili čak učiniti da se osećate opuštenije što cifre nisu veće. Ali, bez obzira na to, većinu vremena kada govorimo o varanju, krivica se previše često stavlja u potpunosti na osobu koja je bila neverna. Verovali ili ne, do varanja mogu da dovedu brojni faktori, a ponekad, težina krivice je ravnopravna. Kada je u pitanju prevara u braku, ona je obično znak da u braku nešto nije u redu i da verovatno dugo nije bilo, pre nego što je do samog neverstva došlo. Iako postoje ljudi koji varaju radi užitka, pogrešno je pretpostaviti da je svaka neverna osoba to uradila iz hira. Moramo razmotriti i druge uzroke prevare. Stoga, slede anonimne ispovesti 4 žene, koje nam otvoreno i iskreno pričaju o tome zašto su prevarile svog muža.
4 žene iskreno otkrivaju zašto su prevarile svog muža
Potpuno anonimne i potpuno iskrene, priče i perspektive iz ličnog iskustva ove 4 žene, možda će promeniti način na koji gledate na prevaru i na ljude koji se upuste u neverstvo. Otvoren odgovor na pitanje „Zašto sam prevarila svog muža?“ daće vam četiri hrabre žene.
„Udala sam se za pogrešnog muškarca“
Za početak, u svoju odbranu mogu da kažem da sam se udala za pogrešnog čoveka. Moja bivša (i prava ljubav) i ja raskinuli smo, on se preselio u drugi grad, a ja sam odlučila da krenem dalje. Ubrzo posle toda, počela sam da se viđam sa svojim sadašnjim mužem i na kraju smo se venčali. Uprkos svojim rezervama i sumnjama po pitanju moje odluke da se udam za njega, odlučila sam da ih ignorišem i sve vreme sam sebe ubeđivala da je to ljubav, jer mi je tako bilo lakše. Mesec dana nakon venčanja, moj bivši se vratio u grad.
Nakon što smo se jedno veče sasvim slučajno sreli, ponovo smo počeli da provodimo vreme zajedno. Nismo imali dublji fizički kontakt osim povremenih zagrljaja i po kojeg poljupca, ali to je definitivno bila emotivna veza, odnosno emotivna prevara. Bio mi je najbolji prijatelj i išli bismo da se vozimo i razgovaramo satima. Nikada se nisam osećala krivom zbog toga, jer su to bili najlepši momenti u mom životu, da budem iskrena. Kad sam rekla svom mužu da ga ostavljam, pitao je zašto. Rekla sam mu da sa našim brakom nešto nije u redu i, da bih vam samo dala predstavu koliko je to bila beznadežna priča, rekao je da on misli da je naš brak savršen. Spomenuo je da je pomislio da postoji neko drugi, ali je za to krivio mene, a ne činjenicu da nešto nije u redu. Na dan kad je razvod zaključen, udala sam se za svog bivšeg. Prošle nedelje smo proslavili 10. godišnjicu venčanja. Tako da, kao što rekoh, udala sam se za pogrešnog čoveka i zbog toga sam varala svog muža.
„Bila sam nesrećna“
Prevarila sam ga jednom. Razgovarali smo o razvodu i već sam imala zakazano putovanje. Pre samog putovanja već sam znala da želim razvod, ali nisam želela to da mu saopštim, a onda ga ostavim na nedelju dana, sa svim mojim stvarima i kućnim ljubimcima, te sam odlučila da to uradim kad se vratim kući. Imala sam avanturu na jednu noć sa prijateljem mojim dok sam bila na putu, a onda sam sutradan otišla kući i rekla mužu da želim razvod. Nisam mu rekla za svoju vezu na jednu noć i nikada neću. Iskreno, dobro sam se osećala zbog toga. Mislim da sam znala da sam bila nesrećna, u paklu, već nekoliko meseci, ali ta avantura na jednu noć je bilo prijatno olakšanje i beg. Bilo je lepo što me je poželeo neko ko se i meni dopadao, s obzirom da zapravo nisam bila zainteresovana za svog muža već nekoliko godina. To je bio prvi put da sam nekoga prevarila od svoje 19. godine. Pravno smo razdvojili prošlog oktobra i srećna sam zbog toga. Bila sam užasno nesrećna u tom braku. Trebale su mi godine da to sebi priznam. Deset kilograma više trebali su da budu crvena zastavica, kao i činjenica da nisam imala želju za seksom.
„Prevara mi je bila način osvete“
Moja prevara proizašla je iz svađe oko praznika. Razgovarali smo o tome gde da idemo za Božić i niko od nas nije hteo da popusti. U to vreme bili smo u braku samo dve godine i to nikada ranije nije bilo problem, čak ni dok smo se zabavljali. Mislim da je to samo bio pokazatelj drugih, dubljih pitanja i problema u našoj vezi i funkcionalnosti. Nakon te burne svađom samo dan ranije, otišla sam na prazničnu zabavu moje firme bez njega, jer ni on nije hteo da ide. Svi smo bili poprilično pod alkoholom, i ja sam završila u toaletu sa svojim kolegom. Ukoliko poljupce i strastveno maženje smatrate prevarom – bila sam neverna. Lično, smatram to prevarom, a i moj suprug bi sigurno. To je bila jednokratna stvar i uplašilo me je koliko se nisam osećala krivom zbog toga. Čak i sada, više od godinu dana kasnije, samo slegnem ramenima. Nikad mu nisam rekla, ali ne mogu da garantujem da nikad neću. Bio je to čudan oblik osvete za mene. Ne mogu to da objasnim.
„To je bila stvar koja je spasila naš brak“
Moj muž je neko vreme flertovao sa svojom koleginicom, što mi na početku nije mnogo smetalo. Oboje smo prirodno koketni ljudi i to što mu je neko u njegovoj kancelariji upućivao seksi poglede, nije mi delovalo kao velika stvar u tom trenutku. Čak smo se i zajedno šalili na taj račun. Ali, vremenom, flert je prerastao u fizičku intimnost i kada mi je to priznao, uradila sam jedino što sam tada smatrala da je fer i jedini način da se nosim sa svojim pomešanim emocijama: spavala sam sa svojim bivšim dečkom koji me je pozvao da popijemo piće dok je u prolazu. Naravno, takođe sam mu priznala za svoju prevaru. Ono što je najsmešnije u čitavoj ovoj situaciji, je što nam je to zapravo pomoglo. To je bila najbolja stvar koja nam se mogla desiti, kao da smo morali takvo ponašanje poslednji put da izbacimo iz svog sistema, kako bismo prešli na sledeći korak u našem braku i krenuli ispočetka. To je bilo pre nekoliko godina, a sada, sa dvoje dece kasnije, možemo da se osvrnemo na naše prevare i da na neki čudan način znamo da je to bilo neophodno našem braku da bi uspeo. Još uvek mi je pomalo tužno kada se prisetim toga, ali mislim da se osećam tužno jedino jer je to bio težak period za nas i naš brak, i da sam čak i tada negde u sebi znala da možemo to rešiti na bolji način. Sve u svemu, izgleda da je vredelo.